BATIĆ BAČEVIĆ: IMA LI VLADA JEDINSTVEN STAV O MILOŠEVIĆU ILI CRNA KUTIJA

Hoće li neko danas postaviti pitanje da li smo sada jedino društvo u kojem...

Hoće li neko danas postaviti pitanje da li smo sada jedino društvo u kojem u istoj vladi, stranci ili glavi stanuje više ideologija, koje se međusobno poništavaju

Jednog od bezbrojnih 5. oktobara neki momci iz Liverpula su pustili jednu od najpopularnijih ljubavnih pesama „Love me do”, a desetak godina kasnije, na isti datum, poleteo je Leteći cirkus Monti Pajtona, valjda jedini engleski humor koji se na Balkanu sa lakoćom doživljavao kao svoj. Istog dana se u Beogradu dogodio zaokret jedinstven u svetu jer se, izgleda, nikada nije desila takva zamena uloga – glavni pobednici su se u međuvremenu pokajali što su u tome učestvovali ili su nestali sa političke scene, a poražene stranke ili lideri su postali vatreni zagovornici pobedničke politike. Izgleda da su samo neki obični pošteni ljudi ostali zakovani za svoja osnovna uverenja. Političke elite su odigrale turnir svako sa svakim, u kojem nikada nije bilo gubitnika, ali ostatak Srbije je, izgleda, mogao da igra meč samo sa sopstvenim porazima i zabludama.

Pet dana nakon formiranja Vlade Srbije, dva tiražna lista su na naslovnim stranama objavili sijamske naslove – Vučić ribao Dačića zbog Miloševića. Ako je verovati medijima, nije izbio prvi spor unutar vladajuće koalicije, jer su varnice sevale i između najbližih saradnika premijera, Aleksandra Vulina i Zorane Mihajlović, koji su ušli u ozbiljnu svađu oko toga ko je bio ispred ili iza skupštine 5. oktobra ili ko je palio a ko gasio požar tog istorijskog dana. Tako je pokojni srpski lider, koji je krajem prošlog veka lako ujedinjavao i Vučića i Dačića, uspeo da otvori prvi front u vladi koja je, valjda, napravljena da bi garantovala stabilnost na evropskom putu. Ili je možda Miloševićev duh samo prva pokazna vežba da Vučićeva vlast nije bezobalna?

Jer zagovornicima za podizanje spomenika Miloševiću nije nimalo smetalo da naprave koaliciju istorijskog pomirenja sa DS-om koja je njihovog lidera s ponosom izručila Hagu i koja se kasnije snažno protivila da se on sahrani na dostojan način. A onda su osam godina kasnije shvatili da on ipak zaslužuje veliku rehabilitaciju i spomenik u Beogradu. Iako nikada nije osuđen. Kao što ni Vučiću nije nimalo smetalo kada je Milošević iz Haga podržavao srpske radikale, jer su osnivač SPS i njegova supruga izgleda verovali da će radikali najbolje braniti Miloševićevo nasleđe.

Neki loše plaćeni politikolozi su rekli da je za vreme Tadića Srbija postala valjda jedino evropsko društvo bez ideologija ili, preciznije rečeno, jedino društvo u kojem su reklame za prašak ili besplatne impulse bile važnije od Kosova ili Evrope. Hoće li neko danas postaviti pitanje da li smo sada jedino društvo u kojem u istoj vladi, stranci ili glavi stanuje više ideologija, koje se međusobno poništavaju. U kojem isti ljudi ili ista stranka smatraju da treba osuditi one koji su zapalili skupštinu 5. oktobra, a onda oštro napasti svakoga ko bi Srbiju da vrati u prošlost.

Izvor Politika, 16. avgust 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u