TRAMP I MIT O EKONOMSKOM POPULIZMU ILI RUŠENjE LAŽNOG NARATIVA

ENTONI DIMAĐO Trebalo bi da odbacimo ideju da Trampa podržava siromašnija i radnička klasa...

ENTONI DIMAĐO

Trebalo bi da odbacimo ideju da Trampa podržava siromašnija i radnička klasa Amerikanaca

Da me je neko pitao tokom stranačke izborne kampanje, rekao bih da je nezadovoljstvo stanjem u ekonomiji odigralo važnu, ali ipak prenaglašenu ulogu u izbornom uspehu Donalda Trampa. Od početka sam verovao da je preterano opisati Trampovu kampanju kao „revolt radničke klase“. Dobar deo njegove podrške dolazi iz tradicionalne grupe glasača – okupljene oko Foks njuza i desničarskih radio emisija – koja se teško može nazvati socijalno ugroženom grupom. Ova grupa je u prethodnih nekoliko godina postala više reakcionarna i autoritarna u svom političkom nastupu, demonizujući svoje političke protivnike za navodnu podršku teroristima, potpirivanje „neopravdanih“ strahova oko klimatskih promena, prihvatanje puzajućeg „socijalizma“ i gledanje kroz prste „petoj koloni“, u koju ubrajaju imigrante i muslimane.

Ali narativ o Trampom inspirisanoj pobuni ugnjetenih populista protiv status quo sada je glavna teza izveštaja masovnih medija. Tome u prilog mogu se izneti neki dokazi. Na primer, široko je prihvaćeno mišljenje da dobar deo Trampovih pristalica čine pripadnici radničke klase, od kojih mnogi imaju skromna primanja i niži nivo formalnog obrazovanja. Istraživanje iz marta koje su zajednički sproveli ABC i Vašington post ukazuje da je podrška Trampu viša među onima koji tvrde da im je sve teže da održe očekivani životni standard.

ŠTA MOTIVIŠE TRAMPOVE BIRAČE
Međutim, nakon proučavanja različitih – nedavno provedenih – istraživanja ispada da je opis Trampove kampanje kao populizma radničke klase teško preterivanje. Martovska anketa ABC/Vašington post nije našla nikakvu značajnu vezu između ispitanikovih prihoda i podrške Trampu. Galupovo avgustovsko istraživanje na uzorku od 87.000 Amerikanaca pozabavilo se pitanjem koliko nezadovoljstvo stanjem u ekonomiji utiče na Trampove izborne uspehe. Vašington post ovako sumira rezultate Galupovih istraživanja:

„Oni koji simpatišu Trampa nisu bili nesrazmerno pogođeni posledicama spoljne trgovine ili imigracije u poređenju sa ljudima koji ne favorizuju republikanskog presedničkog kandidata. Rezultat ukazuje da prosek primanja njegovih pristalica nije niži u odnosu na prosek drugih Amerikanaca niti su izloženiji mogućnosti da ostanu bez posla“.

trampizam03Podaci iz Galupove ankete takođe ukazuju da Tramp nema veće izglede da pridobije Amerikance koji žive na lokacijama koje od 1990. beleže konstantan pad radnih mesta u proizvodnji. Štaviše, istraživanje ukazuje da nema dokaza da pojedinci koji žive na mestima koja su najviše pogođena odlivom radnih mesta u Kinu više simpatišu Trampa.

Rezultati Galupove ankete će iznenaditi mnoge Amerikance, s obzirom da su u suprotnosti sa dobrim delom onog što smo slušali u ovoj izbornoj kampanji o razlozima zbog kojih se birači opredeljuju za Trampa. Nastavio sam da pregledam rezultate nacionalnih anketa da vidim mogu li da nađem potvrdu Galupovih istraživanja. Nažalost, mnoge nacionalne ankete nisu dostupne javnosti dok ne prođu meseci od njihovog prvog objavljivanja. Ipak, relativno nova januarska anketa Prinstonovog istraživačkog centra Pju pruža priliku za dodatno udubljivanje u pitanje šta motiviše Trampove birače. U tom istraživanju ispitanici su odgovarali na pitanje kako bi određeni kandidati obavljali posao predsednika, pri čemu su imali opcije da zaokruže odgovore loše, prosečno, dobro ili odlično. Ispitanici su takođe pružili odgovore na veliki broj ostalih opštih i ličnih faktora koji se povezuju sa podrškom Trampu.

Prvo sam pregledao odgovore na teme koje bi po Amerikancima trebalo da spadaju u najuži krug političkih prioriteta. Radi se o širokom spektru pitanja od klimatskih promena i vojske do kontrole naoružanja i zdravstvene nege. Ako Tramp najvećim delom crpe podršku od onih koji su nezadovoljni stanjem u ekonomiji, to bi trebalo da se prikaže u odgovorima o najvećim političkim brigama američkih ispitanika. Međutim, analizirajući ove ankete, nisam naišao na tako nešto. Podrška Trampu nije bitnije povezana sa brigom javnosti o „poboljšanju situacije u vezi sa poslovima“ na nacionalnom nivou, „jačanjem nacionalne ekonomije“, „suočavanjem sa globalnim trgovinskim problemima“, „smanjenjem zdravstvenih troškova“, „suočavanjem sa problemom siromašnih i ugroženih osoba“ ili „poboljšanjem obrazovnog sistema“. Sva ova pitanja povezana su sa ekonomijom, kao npr. pitanje izgubljenih poslova zbog ugovora o slobodnoj trgovini, besa zbog rastućih zdravstvenih troškova i zabrinutosti zbog nedovoljno finansiranih škola u siromašnim manjinskim zajednicama.

PODRŠKA NA PITANjIMA IZ RETORIKE REPUBLIKANACA
Gledajući teme na kojima podrška Trampu raste, upada u oko da ona nisu povezana sa ekonomijom iako se radi o visokoprioritetnim pitanjima politike Republikanske stranke koja su dosta zastupljena u radio-emisijama i desničarskim medijima poput Foks njuza. Statistički sam podelio stavove koji ukazuju na podršku Trampu na one sa većom i sa manjom verovatnoćom predviđanja. Pitanja koja najviše utiču na podršku obuhvataju sledeće teme: interesovanje za suočavanje sa problemom „prava korišćenja oružja“, pitanje „jačanja američke vojske“, zabrinutost da su muslimani „antiamerički“ nastrojeni, nezainteresovanost za „suočavanje sa klimatskim promenama“ i nezainteresovanost za „rešavanje problema siromašnih i ugroženih osoba.“ U pitanja koja nešto slabije – ali i dalje u velikoj meri – utiču na podršku Trampu spadaju: „kresanje budžetskog deficita“, „smanjenje broja zločina“, „odbrana zemlje od budućih terorističkih napada“ i „suočavanje sa problemom imigracije“.

Ovi rezultati ukazuju na to da je podrška Trampu bazirana velikim delom na uobičajenim pitanjima koja dominiraju u retorici Republikanske stranke i desničarskih medija. Pitanja koja najviše dotiču Trampove pristalice ne utiču previše na nezadovoljstvo miliona ugroženih Amerikanaca, što se podudara sa istorijskim nedostatkom brige za ekonomski ugrožene grupe u Republikanskoj partiji. Mnoge od tema koje se povezuju sa podrškom Trampu su apstraktne i odvojene od svakodnevnih života građana, posebno one poput borbe protiv terorizma, jačanja vojske ili kresanja budžetskog deficita.

trampizam04Šta je sa demografskim faktorima? Kako oni utiču na Trampovu podršku? Da li su manje imućne grupe – posebno siromašniji Amerikanci i oni koji potiču iz radničke klase – skloniji Trampovoj opciji? Ovde su tanki dokazi onih koji tvrde da Tramp predstavlja ekonomski ugnjetene. Pregledao sam veliki broj demografskih faktora iz januarske ankete, uključujući i prihode ispitanika, njihove procene sopstvenog klasnog statusa (niža klasa, niža srednja klasa, srednja klasa, viša srednja klasa, viša klasa), njihovu partijsku pripadnost, ideologiju, rasu, pol, nivo obrazovanja, regigiozna uverenja i godine. Faktori koji sa najvećim stepenom sigurnosti predviđaju podršku Trampu su partijska pripadnost i ideologija – budući da su republikanci i konzervativci očigledno skloniji da podrže Trampa nego da se izjasne protiv njega. Drugi (slabiji) faktori koji ukazuju na podršku Trampu uključuju pol, obrazovanje i – samoproglašeni – klasni status. Drugim rečima, standardni Trampov glasač je republikanac, „kršteni“ evangelistički protestant, konzervativac, muškarac, belac i potiče iz srednje ili više klase.

KULMINACIJE DECENIJSKE RADIKALIZACIJE
Teško da iznenađuje bilo koji od navedenih demogafskih zaključaka. Ali važno je istaći da Tramp profitira od veće podrške onih koji se identifikuju kao pripadnici bogatijih ekonomskih slojeva, a ne glasača radničke klase. Pored toga, treba reći da prihodi nisu među važnijim faktorima pri opredeljivanju za Trampa. Ova saznanja, u kombinaciji sa većom podrškom koju Tramp uživa među bogatijom klasom, sugerišu da je ceo narativ o „Trampu kao heroju ugroženih“ pogrešan.

Umesto ekonomski ugroženih i obespravljenih Amerikanaca, radničke klase, nezaposlenih i siromašnih, Tramp uživa najveću podršku kod tradicionalnih demografskih profila republikanskih glasača. Pa šta onda Trampovu kampanju čini toliko različitom od drugih republikanskih kandidata? Po meni, ušli smo u istorijski period američke političke i izborne tradicije. Trampova kampanja je simbol kulminacije decenijske radikalizacije i raspirivanja straha od strane Republikanske partije i njihovih pešadinaca u desničarskim medijima. Kako se partija radikalizuje, njeni obični članovi (posebno glasači na stranačkim izborima) sve više siromašne posmatraju kao krvopije a muslimane kao teroriste; ne veruju migrantima i nastoje da ih demonizuju; nauku posmatraju sa fundamentalističkim prezirom; i protive se čak i umerenim koracima u pogledu kontrole privatnog naoružanja.

trampizam05Nedavna analiza nacionalnih istraživačkih podataka od strane politikologa Metjua Mekvilijamsa zaključuje da najjači faktor podrške Trampu predstavljaju pojedinci sa autoritarnim načinom razmišljanja. „Skala autoritarnosti“ se obično meri onim što naučnici nazivaju „F-skalom“. Ona uključuje pitanja o tome da li pojedinci misle da bi građani trebalo da podržavaju svoju vladu, bez obzira da li je u pravu ili ne; da li bi deca trebalo prosto da ispunjavaju naredbe svojih roditelja umesto da razvijaju kritički način razmišljanja; da li su disidenti i demonstranti antiamerički subverzivni faktori; da li bi vlada trebalo da kazni one koji su upleteni u „nemoralne“ akte, poput homoseksualizma; i da li je državi potreban jak lider koji će ignorisati kritičare i zemlji vratiti nekadašnju slavu.

BITKA PROGRESIVNIH I REAKCIONARA
Navedeni rezultati ne sugerišu da na Trampovu podršku imalo ne utiču ekonomski faktori. Može biti da pad životnog standarda motiviše relativno bogate Amerikance da podrže Trampa i njegovo obećanje da će „učini Ameriku ponovo velikom“. Indikativno je da su mnogi Amerikanci sa visokim prihodima pretrpeli pad životnog standarda zbog četvorodecenijskog povećanja troškova robe široke potrošnje, zdravstvenih usluga i visokog obrazovanja, koji su premašili prosečne prihode čak i onih koji se u distribuciji nacionalnog dohotka nalaze u gornjih 20 odsto.

trampizam02Ipak, trebalo bi da odbacimo ideju da Trampa podržava siromašnija i radnička klasa Amerikanaca, tj. žrtve odliva radnih mesta i rastuće nejednakosti. Vrlo je malo istine u toj tezi i pored toga što dominira američim političkim diskursom. Većinu podrške Tramp dobija od Amerikanaca koji su se u prethodnim decenijama zalagali za relativno niska ili niska primanja za porodice koje se muče da plate lečenje, hranu i obrazovanje. Trampova kampanja počiva na temelju mržnje i neprijateljstva prema „ostalima“, pri čemu se pod „ostale“ ubrajaju pojedinci koji se ne uklapaju u standardni desničarski republikanski profil belog muškarca iz srednje ili visoke klase koji slabo toleriše neslaganje sa konzervativnom „Biblijom“ ili retorikom desničarskih medija, i prikazuje aktivni prezir prema siromašnima, imigrantima, liberalima i manjinama. Razumevajući uloge na ovim izborima, bolje ćemo razumeti pravac kojim se uputila naša zemlja. Izborni rezultat nećemo znati pre novembra, ali bitka između progresivnih društvenih snaga i reakcionarnih protivnika promena nikad nije bila ozbiljnija.

Autor je doktor politikologije sa Univerziteta u Čikagu. Predavao je američku politiku na brojnim fakultetima i autor je knjige „Prodaja rata, prodaja nade: predsednička retorika, mediji i američka spoljna politika posle 11. septembra“ (SUNY Press, jul 2016)

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

CounterPunch

Svet
Pratite nas na YouTube-u