ROBERT KAPLAN: SPOSOBNOST SAD DA UTIČU NA DOGAĐAJE U SVETU BIĆE SVE MANjA

Iako će se američka država nalaziti u mnogo boljoj situaciji nego Rusija i Kina...

Iako će se američka država nalaziti u mnogo boljoj situaciji nego Rusija i Kina ili Evropska unija, smanjivaće se mogućnost Vašingtona da utiče na događaje u inostranstvu

Postoji vlast kako apsolutna, tako i relativna. Apsolutna vlast države može da se povećava, a da se pri tom njena relativna vlast smanjuje, ili, da njena apsolutna vlast slabi, a relativna da se povećava.

Mislim da će se u XXI veku Sjedinjenim državama dešavati ovo drugo. Sve više će se smanjivati mogućnost Amerike da utiče na događaje u svetu, vlast drugih velikih država i blokova država, smanjivaće se još više, i kao rezultat toga SAD će postati relativno još moćnije nego pre, samo što će od toga biti sve manje koristi.

Neosporno je da SAD imaju svoje probleme – ekonomske, socijalne i političke. Tempo razvoja njihove ekonomije nije dovoljan i ne kreće se u pravcu koji bi povećao broj rentabilnih radnih mesta i obezbedio porodicama pristojan život.

Na socijalnom planu – bez obzira na izobilje informacija koje digitalno doba unosi u naš život, ono sa sobom nosi nazadovanje i neznanje koji su karakteristični za epohu „post-pismenosti“, kada se ljudi ne vaspitavaju na čitanju knjiga već na televizijskim šou emisijama.

Donald Tramp je oličenje digitalnog varvarstva – to je čovek koji izgleda kao da je u sebe upio sve bujice zluradih i uvredljivih komentara koji se pojavljuju na internetu.

Na političkom planu još više smo i otuđeni i isključivi.

Ipak, ja ću radije izabrati američke probleme nego ruske, kineske i evropske. Te države imaju sve probleme koje sam gore naveo. Pri tom se u Rusiji dešava nagli ekonomski pad, a zemlju očekuju teška budućnost i mogući raspad u nešto blažoj varijanti od onoga koji se desio u Jugoslaviji.

Mogućnosti Kine da obezbedi „meko prizemljenje“ svoje sve sporije ekonomije veoma su sumnjive – upravo sada, kad muslimani – Ujguri turskog porekla, pokazuju u kom stepenu je Kina tamnica naroda, što može da preraste u etničke potrese u svetlu stalnog usporavanja ekonomije.

Kad je reč o Evropskoj uniji, u isuviše mnogo zemalja koje ulaze u njen sastav, političarima nedostaje hrabrosti da sprovedu radikalnu reformu socijalne države – reformu bez koje dalji razvoj nije moguć. Prema tome, pred vama se nalaze društva u stanju stagnacije sa stanovništvom obuzetim ljutim populizmom i bujicama migranata-muslimana koji su pojurile iz inostranstva.

Nije čudno što se administracija naddržave u Evropi nalazi u dubokoj krizi.

Drugim rečima, iako su problemi Amerike ogromni, oni ne plaše, strukturne su prirode – gotovo u istoj meri kao i u drugim državama.

Ova situacija se odražava i na oružane snage. Ne treba zaboraviti da, ako su kopnene snage namenjene za dejstva u posebnim situacijama, onda ratni avioni i ratni brodovi demonstriraju vojnu moć zemlje svakodnevno – kako u miru, tako i u vreme rata.

Pošto vazdušne i pomorske platforme mnogo koštaju, da bismo ih imali, neophodni su ekonomski rast i stabilnost. SAD koje su bogate prirodnim resursima, posebno ugljovodonicima, moći će sebi da dozvole vazdušne i pomorske platforme u mnogo većoj meri od drugih država.

Ali, iako će se američka država nalaziti u mnogo boljoj situaciji nego Rusija i Kina ili Evropska unija, smanjivaće se mogućnost Vašingtona da utiče na događaje u inostranstvu. Amerika je, možda, i demokratska država, ali u celini, (bez obzira na ratove u Vijetnamu, u Avganistanu i u Iraku) Sjedinjene Države su sila koja nastoji da sačuva status kvo, i koja je sposobna da uslovno vrši svoj uticaj preko rukovodstava država u svetu koje nemaju unutrašnjih protivrečnosti – država koje su u mnogim slučajevima bile diktatorske.

Tako su bliskoistočne diktature davale povoljne mogućnosti za korišćenje dvorske diplomatije (lična komunikacija sa liderima) radi upravljanja događajima i borbe sa krizama.

Međutim, ta epoha prolazi. Umesto stabilnih demokratija, koje su zamenjivale stabilne diktature, sada imamo posla sa neuređenim demokratijama i haotičnim državama preko kojih je sada Vašingtonu neuporedivo komplikovanije da vrši pritisak. Jednom rečju, Sjedinjene Države kao demokratska država, smatraju da je teže vršiti pritisak na svet još veće demokratije.

Za Ameriku je Vestfalski sistem odnosa između savremenih država bio povoljan, jer je omogućavao Vašingtonu da se meša u poslove država i deluje zajedno sa njima. Ali, taj sistem je sam po sebi sve slabiji.

Ono što će stalno brinuti vašingtonske elite jeste izgled SAD sa ogromnim brojem ratnih brodova i lovačkih aviona i zdravijom političkom klimom nego u Rusiji, Kini i Evropskoj uniji (pod uslovom da izbegnemo predsednikovanje Trampa), ali, pri tom imaju sve manje mogućnosti za uticaj u svetu. Elite će konstantno zahtevati da deluju – čak i ako podrška tim delovanjima od strane javnosti bude sve manja, jer je suština problema u sledećem:

Amerika ima veliku i veoma skupu vojnu mašinu jer je njena uspešna srednja klasa to pokorno prihvatila. Međutim, ta srednja klasa deli se na malobrojne predstavnike vrhuške srednje klase i neuporedivo brojnije predstavnike nižeg sloja srednje klase koji posle nekoliko ličnih neuspeha mogu da pređu u kategoriju siromašnih.

Mislim da će društvo koje je nedavno raslojeno, ipak, podržavati ogromne oružane snage – ali je manje verovatno da će podržavati vojne avanture koje će na kraju naši siromašni slojevi društva platiti cenom velike krvi.

Zemlja bogatih i siromašnih (sa sve manjim međuslojem srednje klase), koja i pored toga nastavlja vojne intervencije u inostranstvu, u suštini je imperijalna država. Upravo to i treba da nas brine.

Očigledno je da se Amerika tokom znatnog dela svoje istorije praktično nalazi na položaju imperije, ali ipak ne na tolikom nivou – i ne takve imperije, u kakvoj bismo mogli da se nađemo ako naša srednja klasa i dalje nastavi da se smanjuje. Prema tome, u moralnom pogledu izuzetnost može da postane sumnjivija.

Robert Kaplan je stariji naučni saradnik Centra nove američke bezbednosti i autor knjige „Osvajanje stenovitih planina: kako geografija utiče na ulogu SAD u svetu“ koja treba da se pojavi u januaru u izdanju Random House

Izvor Fakti, 21. avgust 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u