Izazivanjem sukoba na Balkanu Zapad bi olakšao jačanje uticaja Rusije
Iz perspektive Zapada, postoje dva načina da održi hegemoniju na Balkanu. Prvi je očuvanje političke stabilnosti u regionu. Drugi je svođenje Srbije na „beogradski pašaluk”.
Koji će put Zapad izabrati zavisi od ponašanja drugih aktera – država i entiteta koji čine Balkan i velikih sila koje ga okružuju, resursa kojima raspolaže i mogućih kompenzacija. Ovi elementi, definišu i ponašanje svih ostalih aktera pa je moguće predvideti razvoj budućih događaja ako se svi akteri ponašaju racionalno.
Srbiji nesumnjivo nije u interesu da se svede na „pašaluk” i zato je njen osnovni cilj održanje političke stabilnosti Balkana. Pored toga, Srbija nema ni demografske, ni ekonomske resurse kojima bi mogla potkopati postojeći poredak. Toga su svesni na Zapadu i zbog toga je Beograd postao najpouzdaniji saveznik u strategiji očuvanja regionalne stabilnosti.
Drugačije tu situaciju vide zemlje u okruženju. Uticajni hrvatski istoričar Ivo Banac izneo je tezu da regionalna prevaga Beograda dovodi u pitanje „opstojnost” Hrvatske (,,Jutarnji list”, 26. 8.). Iz teksta se, međutim, ne vidi kako, sa kojim ciljem i sa kojim resursima bi Srbija, sve i kada bi htela, mogla da ugrozi Hrvatsku. Da ne bi bilo zabune, ono što Banac naziva regionalna prevaga Beograda samo je drugi naziv za očuvanje postojeće političke stabilnosti na Balkanu. S druge strane, Hrvatska i ostale zemlje regiona imaju, prema teoriji igara, interes da Zapad ostvari hegemoniju svođenjem Srbije na „beogradski pašaluk”. Ne čudi otuda da je svaki dosadašnji pokušaj da se stabilizuju odnosi Beograda i Zagreba (Beograda i Sarajeva itd.) promptno osujećen potezima koji su imali za cilj da se poništi postignuti napredak.
Hrvatska nije jedina zemlja koja bi imala koristi od svođenja Srbije na „šaku jada”. To je racionalan izbor i za BiH i Kosovo*. No, jasno je da takav scenario zavisi isključivo od odluke Zapada koji će način izabrati za očuvanje svoje hegemonije, odnosno da li bi to bio racionalan izbor za Zapad. Pre četvrt veka Zapad je podsticao raspad Jugoslavije i slabljenje Srbije jer je, zbog njenog protivljenja i protivljenja JNA, to bio jedini način da uspostavi hegemoniju na Balkanu. Danas, međutim, ne samo da se Srbija ne protivi Zapadu, već bi takvim izborom Zapad olakšao jačanje uticaja Rusije na Balkanu. Rusija, naime, danas ne bi propustila priliku da se na neki način umeša u konflikt i ostvari svoj glavni cilj – da sukob za Zapadom drži što dalje od svojih granica.
Iz navedenih razloga može se zaključiti da je Zapadu u interesu da zemlje Balkana navede na održanje postojeće političke stabilnosti. Takav scenario, međutim, ne odgovara zemljama koje okružuju Srbiju i zbog toga se može očekivati da će političari iz regiona nastaviti s politikom provociranja Srbije u nadi da će izazvati iracionalnu ili ishitrenu reakciju srpske strane koja bi navela Zapad da promeni strategiju.
Ne čudi otuda da se Ivo Banac otvoreno protivi regionalnoj stabilnosti koja se, uz podršku Zapada, zasniva na centralnoj ulozi Beograda. Razlog je jednostavan, u takvoj situaciji Hrvatska, kao ni druge zemlje, ne mogu očekivati dodatnu korist za sebe. Paradoksalno, ali takva situacija ne odgovara ni Rusiji jer je drži daleko od Balkana, pa ne čude nervozne reakcije pojedinih glasnogovornika Moskve u odnosu na zvaničnu politiku Beograda.
Srbija, međutim, ne treba da strahuje od gubitka ruske podrške jer, rukovodeći se sopstvenim interesom, Rusija će uvek imati interes da ojača svoj uticaj na Balkanu.
Dakle, u situaciji dok se svi ponašaju racionalno, Srbija bez nervoze može da ignoriše provokacije suseda ili da na njih odgovara istom merom.
Podozrenje Beograda da bi Zapad mogao da promeni postojeću strategiju racionalno je samo u meri u kojoj postoje indicije da će istovremeno Rusija izgubiti interes za prisustvo na Balkanu, a ostale zemlje regiona ojačati toliko da mogu da se suprotstave volji Zapada.
Izvesno je da ni jedno ni drugo nije realno, mada zemlje regiona pokazuju određeni stepen sinhronizovane neposlušnosti kojom pokušavaju da skrenu pažnju Zapada na svoje nezadovoljstvo.
Drugi način da se promeni sadašnja strategija je da Srbija samoinicijativno dovede u pitanje hegemoniju Zapada.
Trenutna situacija je, međutim, takva da zajednički interes za održanje postojećeg poretka na Balkanu imaju Zapad i Srbija. Takvo stanje, kako tvrdi Ivo Banac, ne odgovara Hrvatskoj jer je drži u stanju obamrlosti bez mogućnosti da ima svoj stav. To je tačno u delu u kome je za stabilnost Balkana potrebno da zemlje regiona promene stav prema Srbiji. Ukratko, potrebno je prihvatiti činjenicu da je kratki 20. vek završen i da se stabilnost Balkana može graditi samo napuštanjem narativa u kome se Srbija definiše kao poraženi agresor. Veoma je opasno za budućnost regiona ako je tačno, kao što implicitno tvrdi Banac, da Hrvatska svoje samopouzdanje može steći samo kada je Srbija svedena na „šaku jada”.
Izvor Politika, 31. avgust 2016.
