BORIS MARTINOV: BRAZILSKI POLITIČKI MODEL NEĆE NESTATI SA DILMOM RUSEF

Taj model donekle se širi čak i u jednoj naizgled veoma liberalnoj državi kao...

Taj model donekle se širi čak i u jednoj naizgled veoma liberalnoj državi kao što je Čile

Boris Martinov, zamenik direktora Instituta za latinoameričke studije i šef odeljenja za međunarodne odnose i spoljnu politiku na MGIMO govoi o smeni brazilske predsednice Dilme Rusef.

Da li se slažete da je napad na Dilmu Rusef udarac na BRIKS?
— Naravno. Pre svega, to je udar na Latinsku Ameriku, koje je se konsolidovala u nastupima prema SAD. Ovo je kontranapad, ovde se osećaju elementi dugoročne strategije, koju SAD donedavno nisu imale. Odgovor je bilo ono isto levo skretanje iz kasnih 90-tih i početka 2000-tih. SAD su zabrinute zbog gubitka uticaja u Latinskoj Americi, odlučile su da urade nešto povodom toga i počele to da sprovode. Ovde se nazire i dugoročni plan i stvaranje Transpacifičkog partnerstva sa učešćem zemalja Pacifičke alijanse. Tako je to takoreći pokušaj formalne podele po vertikali na pacifičke i atlantističke zemlje i pokušaj neformalne podele. Maurisio Makri smatra da je opoziv pravedan, dok se Nikaragva i Venecuela protive. Tu je podela, nesklad.

Koja je vaša prognoza: da li je Rusef kao političar osuđena?
— Moje predviđanje je da jeste. Skrenuo bih vam pažnju na još jedan važan aspekt, na koji do sada nisu obraćali pažnju, ali se mora stalno imati na umu. Jedna rečenica koju je Dilma Rusef izgovorila pre nekoliko meseci, kad je počela ta kampanja, glasi: „Nisam uradila ništa što ne bi uradio bilo koji drugi predsednik Brazila. Zašto se prema meni tako ponašaju?“ Ustvari, ona nije bila umešana ni u kakve korupcionaške odnose, bez obzira koliko su svi pokušavali to da dokažu. Da, postojala je neka netačnost u budžetskim izdvajanjima: bez konsultacija sa vladom, nešto novca je potrošeno na programe, uključujući i socijalne. Na neki način naglašeno je da se davala prednost nekim državnim bankama, odnosno, postojale su neke lične veze. Ali nije bilo korupcije. Međutim, bilo je potrebno pronaći nešto, i to su i pronašli.

dilmarusefsmenaU današnjem svetu, gde je informacija sveprisutna, gde se, ukoliko je to potrebno, uvek može nešto iskopati, bilo šta, kada je jasno koje snage raspolažu glavnim izvorima informacija, državnih lidera koji pokušavaju da odbrane suverenitet svojih država, koje vode nezavisnu spoljnu politiku, čovek mora biti krajnje oprezan i izuzetno precizan.

U svetlu onog što se dešava, da li se BRIKS pretvara u RIKS?
— Ne, suviše je rano govoriti o tome, nije korektno. Ideja BRIKS nije čak nastala ni u nedrima Luline partije (PT) ni u njegovoj vladi iako je on tu ideju praktično oživeo. Ideja se pojavila još za vreme prethodne vlade Fernanda Henrika Kardoza kao ideja privilegovanog partnerstva takozvanih „zemalja kitova“. Brazil je isuviše velika zemlja da bi tako lako odustala od onoga što je već postigla od početka 90-tih. To je sedma ekonomija u svetu, samoodrživa zemlja. U svetu postoje dve samoodržive zemlje – Rusija i Brazil. Nakon što su otkrivene velike rezerve nafte u tektonskim pločama, Brazil je postao zaista samoodrživ. Pa onda još i sveža voda, teški retki metali – budućnost naučnog i tehnološkog napretka.

Šta će se desiti sada sa Brazilom?
— Brazil će se oporaviti. Znao je i za gora vremena, a ja sam bio svedok tih vremena, kad je u ranim 90-tim Brazil bio najveći dužnik, kad je inflacija bila 500 odsto, kad su ljudi dobijali platu i trčali u prodavnicu da odmah potroše taj novac, jer su cene rasle neverovatnom brzinom. To je zemlja koja je uronila u politički haos kad je proglašen opoziv predsednika Fernanda Kardoza. Istorija Brazila pokazuje da zemlja prolazi kroz proces samočišćenja da bi zatim napravila oštar skok napred. Kriza i oštar skok napred. Ne osećam veliku zabrinutost za sudbinu ove zemlje. To je zemlja koja će ostvariti ono što želi. Status najveće regionalne sile je već postignut, sledi dobijanje statusa globalne sile. Ali ne tako brzo. Ovo naravno zahteva reforme. Potrebna je ozbiljna politička reforma.

Dilma je dala vrlo zdravu ideju, koju je podržala većina Brazilaca. Ako se vrati na mesto predsednika, ona će održati referendum o prevremenim opštim predsedničkim izborima. Ova ideja je veoma impresionirala veliku većinu Brazilaca, kako pokazuje statistika, više od 50 odsto. Ali ova ideja, naravno, ne imponuje parlamentarcima, senatorima, koji su zagrejali mesta za sebe.

Koje su snage u Brazilu sada glavni nosioci ideje multipolarnosti?
— To je naravno partija PT, partija PMDB, partija PSDB. U Brazilu ne postoje otvoreno desničarske snage, postoje one liberalnije.

U Latinskoj Americi za tradiciju se bore levičari, a u Evropi to su desničari.
brazilprotestrusef— Otvoreno liberalna politika je istrošila sebe u Latinskoj Americi. Opet, velika je sličnost sa Rusijom. Najeli smo se liberalizma u ranim 90-tim. Isto je bilo i u Latinskoj Americi: Predsednik Kardozo je došao na talasu ogromne popularnosti, on je obećao da će okončati korupciju i staviti tačku na inflaciju da bi Brazil postao velika sila za 4-5 godina. I šta je rezultat? Užasna sramota, strašan kolaps svega, njemu se sudi za korupciju, uklonjen je sa vlasti, ekonomija je u potpunom kolapsu. To je liberalizam. Tako da sad ne postoje takve snage koje brane takvu klasičnu liberalnu ideju. Koristeći metod probe i greške Brazilci su odbranili određeni model. To je danas ekonomija privatne privrede sa određenim elementima liberalizma, ali sa jakom ulogom države. Država određuje strategiju razvoja, prateći stanje društvenog okruženja, vlada je veoma aktivna u socijalnoj sferi. Ovaj latinoamerički model, u ovom ili onom stepenu, donekle se širi i u jednoj naizgled veoma liberalnoj državi kao što je Čile.

Katehon

Svet
Pratite nas na YouTube-u