NAJBOLjI DAN U KAMPANjI DONALDA TRAMPA

PATRIK BJUKENEN Ako Tramp nastavi da pokazuje ono što je uradio u Meksiku –...

PATRIK BJUKENEN

Ako Tramp nastavi da pokazuje ono što je uradio u Meksiku – da može da se ponaša kao predsednik, onda bi mogao to i da postane

Prihvatajući pozivnicu predsednika Enrikea Penje Nijeta da poseti Meksiko Siti, Donald je dosta rizikovao. Bio je to hrabar i odlučan potez, a ispostaviće se i najbolji dan u kampanji Donalda Trampa.

Stojeći pored Nijeta, blagonaklono ga hvaleći i govoreći toplo o Meksiku i njegovom narodu, Tramp je izgledao kao predsednik. A meksički predsednik ga je tako i tretirao i pored toga što je Tramp ponovio glavne tačke svoje imigracione politike, uključujući i izgradnju zida.

Škrgut zuba u Njujork tajmsu svedoči o Trampovom trijmfu:

„Gospodin Tramp je proveo celu kamanju prikazujući Meksiko kao državu silovatelja, trgovaca drogom i švercera… Ali, umesto da iskritikuje Trampa, g. Penja Nijeto ga je tretirao kao aktuelnog šefa države… stojeći rame uz rame sa njim sa rečima punim poštovanja.“

Kao što sam pisao u avgustu, Tramp „mora da ubedi naciju… da je prihvatljiva i ustvari poželjna alternativa“ Klintonovoj, koju društvo ne želi da prihvati.

On je to učinio u Meksiko Sitiju. Uverio je birače koji su naginjali ka njemu da može biti predsednik, a to su videli i oni koji su prestrašeni njegovim temperamentom.

Potvrdu ne treba tražiti među Trampovim pristalicama. Čak i Meksikanci koji se gnušaju Trampa odaju mu prinzanje na ovom diplomatskom obrtu.

„Tramp je ostvario šta je želeo“, navodi profesor žurnalistike Karlos Bravo Redžidor. „Izgledao je dostojanstveno, čvrsto, predsednički“. Naše „poniženje je sada kompletno“, tvitnuo je voditelj Televise.

„NAJVEĆA GLUPOST U ISTORIJI MEKSIKA“
Nijetova pozivnica Trampu bila je „najveća predsednička glupost u istoriji Meksika“, rekao je akademik Hesus Silva-Herzog. Meksikanci nisu ovoliko bili uznemireni zbog posete jednog Amerikanca još od posete generala Vinfilda Skota 1847. godine. Horhe Ramos sa Junivižna (tv mreža; prim prev.) gotovo da je zatražio pomoć da se smiri.

Kad je Tramp stigao nazad u SAD, potvrdio je da će Meksiko platiti zid „iako još uvek toga nisu svesni“. Zaista, kad se vratio u SAD, u Feniksu, Donald je udvostručio uloge. Deportacije će se ubrzati kad on preuzme kabinet, a počeće se od počinilaca teških krivičnih dela. Gradovi utočišta za ilegalne imigrante će se suočiti sa federalnim sankcijama. Neće biti amnestije, legalizacije ili prijateljstva sa onima koji su provalili u našu zemlju. Svi zakoni će se poštovati.

trampmeksiko01Trampov stav u Meskiko Sitiju i Feniksu otkrio je da nema odstupanja. Kocka je bačena. Njegova izborna računica je da američki građani preferiraju njegove pozicije u odnosu na Klintonkine pozive na amnestiju. Ispostaviće se da je ključni princip koji je Tramp izrekao u Feniksu vodilja njegove imigracione politike.

„Svako ko vam kaže da su potrebe onih koji ovde žive ilegalno najvažnije pitanje jednostavno je proveo previše vremena u Vašingtonu… Postoji samo jedno ključno pitanje u migrantskoj debati, a to je pitanje dobrobiti američkog naroda. (…) Ne postoji ništa što je makar i približno toliko važno.“

„Dobrobit američkog naroda“ mogao bi da bude aršin kojim će se meriti politika u Trampovom predsedničkom mandatu. To se odnosi i na njegove stavove u trgovini i spoljnoj politici.

Da li NAFTA, WTO, MFN sa Kinom, sporazum sa Južnom Korejom i TPP uvećavaju „blagostanje američkog naroda“? Ili više služe interesima korporativne elite i stranih režima? Oko 12 biliona dolara trgovinskog deficita od Džordža H. V. Buša daje odgovor na to pitanje.

AMERIKANIZAM KLjUČNO PITANjE
Koja je vojna intervencija i rat, od Srbije, preko Avganistana, Iraka, Libije i Jemena pa do Sirije, doprinela „dobrobiti američkog naroda“? Da li se interes američkog naroda štiti privrženošću 60 ili 65 godina starim obavezama o vođenju rata sa Rusijom i Kinom u ime gomile država širom Evroazije, od kojih su mnoge već decenijama oslobođene obaveze da štite SAD?

Trampovo „ključno pitanje“ mogli bismo nazvati amerikanizmom. Kakav god da bude ishod izbora, ove brige neće iščeznuti. One su nastale iz dubokog nezadovoljstva i besa birača koji su otuđeni od elita u obe partije. I, zaista, ta otuđenost objašnjava Trampovu istrajnost uprkos nedavnim poteškoćama. Amerikanci žele promenu, a on je jedini koji je nudi.

U poslednje dve nedelje Tramp ima blagi rast u anketama, uz primetan pad podrške Klintonovoj. Prema poslednjoj Rasmunsenovoj anketi Tramp sada ima 40 odsto podrške, dok je Hilari skliznula na 39.

Ova trka se pretvorila u pitanje da li će Tramp pobediti ili izgubiti. Jer jedino on donosi sveže perspektive u politiku koja je proizvod dvopartijskog konsenzusa.

A Hilari Klinton? Bez obzira na eventualne kvalitete, ona je neharizmatična, neuzbudljiva, pohlepna, brbljiva, predvidiva i nepoštena. Rečju, osoba u koju se nikad ne možete pouzdati i kojoj nikada ne možete verovati.

trampmeksiko03To su još jednom razlozi zbog kojih narod gleda u Trampa da im pokaže kako neće napraviti veliku grešku ako ga izaberu. Ako Donald Tramp nastavi da pokazuje Americi ono što je uradio u Meksiko Sitiju – da može da se ponaša kao predsednik, onda bi mogao to i da postane.

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

Sajt Patrika Bjukenena

Svet
Pratite nas na YouTube-u