SMISAO POLITIČKE PARODIJE

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ Ako smo političku scenu doterali do apsurda, sutra će nam biti apsurdno...

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ

Ako smo političku scenu doterali do apsurda, sutra će nam biti apsurdno i da branimo zemlju

Parodija i ismevanje. Da, to divno zvuči. Milina je ismevati, šegačiti se, praviti sprdnju i na tome dobijati glasove. Bar u Srbiji za tako nešto ima materijala na pretek. Ipak, da li je to dobro za Srbiju? Daleko od toga da je dobro, a preti da postane i opasno. Da se razumemo, naša politička elita je svakako u mnogo čemu nezrela, i to nije samo danas slučaj. Od vremena monarhije, preko socijalističke Jugoslavije, pa od uvođenja višestranačja do danas, uvek smo imali političara za sprdnju, i to na izvoz.

Međutim, zaboravljamo jedno pravilo: političari su nam isti kao i narod. Praveći sprdnju od naše političke scene, suštinski se sprdamo sami sa sobom, a to je ono što ne vidimo. Umesto da se popravljamo, još više produbljujemo svoju nesreću, uvek prihvatajući zdravo za gotovo da političari moraju da budu pajaci i da nikad nijedan političar ne može da bude ozbiljan. Oni koji žele zlo Srbiji uvek će tu vrstu kampanje pomagati, jer im odgovara da Srbija bude cirkus, a ne ozbiljna država.

Moj greh – zbog koga sam bio razapinjan po medijima, očito u sadejstvu sa onima koji takve projekte osmišljavaju – bio je samo u tome što sam za jednu grupaciju koju mahom čine dečica lokalnih partijskih funkcionera pitao odakle im novac za takvu medijsku logistiku koju dobijaju i zbog čega mediji toj grupaciji koja se zalaže doslovce za apsurdizaciju svega u društvu daju toliko na važnosti. Samo zbog tog pitanja doživeo sam najbezobzirniji mogući linč, valjda zato što sam, eto – gle mog greha – priladnik jedne političke stranke čije određene ljude soroševska elita može medijski da urniše kako joj padne napamet. Valjda je potrebno u Srbiji stvoriti takav ambijent da je poželjno glasati za one koji sami priznaju da su idioti. Nemam ništa protiv tog njihovog priznanja, to je stvar tih ljudi koji čine tu grupaciju. Čak i da su ironično to rekli, zbog čega je toliko važno pridavati pažnju takvim likovima?

BLEJAČI IZ KRAJA
Kada se pažljivo pogledaju biografije tih momaka i devojaka sa te čuvene lokalne liste, vidi se da su to ljudi koji su večiti studenti, manje ili više blejači iz kraja, čiji je vrhunac uspeha parodija gej-braka u Šumadiji, koju uredno postavljaju na Jutjub kanalu. Super, nemam ni protiv toga ništa, jer svako ima pravo da živi svoj život, ali imam protiv da se takvima omogućava da ismevajavaju ljude koji su završili fakultete i koji se trude da se na ozbiljan način bave politikom.

Verujem da će se sada naći neko i pitati ono besmisleno pitanje: a ko se to u Srbiji na ozbiljan način bavi politikom? Bavi se, ima i takvih, verovali ili ne. Problem je u tome što smo mi naučili sve da banalizujemo i da svakog optužujemo da je ušao u politiku radi ličnog interesa i da preleće iz stranke u stranku. Slažem se, ima toga koliko hoćete. Ima i u strani kojoj pripadam. Međutim, nemojmo sve generalizovati i dopuštati da nas banalizacija svega dovede do kraha. To je upravo i cilj onih koji finansiraju razne Kesiće, Preletačeviće, njuzovce i slične.

preletacevic02Na kraju krajeva, mnogo puta sam bio u situaciji da vidim kada neko psuje određenog političara i govori za njega da je lopov, čak bez ikakvih dokaza, da se na kraju sve svede da taj koji psuje zapravo žali što on nije na mestu tog političara, pa da se, eto, i on malo ogrebe. Znači, nije kritika upućena što je možda taj političar lopov, već zato što određena „poštenjačina“ koja kritikuje nije na njegovom mestu. Dok tu svest ne promenimo, nećemo moći da krenemo napred. A, sve dok imamo takvu svest o politici, bićemo u prilici da gledamo male ljude, suštinski cirkuzante, koji preko medija dobijaju priliku da se sprdaju sa našom političkom scenom.

KAD BEZIDEJNOST POSTANE STIL
Po cenu da me svaki dan takvi ismevaju, spreman sam da se borim i dokažem da u Srbiji nije cela politička scena zagađena ljudima kojima je samo lični interes prevashodan. Pristajem da budem i „moler“ (mada sam ja taj epitet sam sebi smislio, pa molim ove što me napadaju da budu malo kreativniji), da budem i „bizon“, kako me vređaju oni koji nemaju argumente u raspravi, pristajem da me krste kako god, ali neću da dozvolim bez borbe da se ljudi kojima je istinski cilj da nešto urade za svoje zemlju tako brutalno vređaju, a posebno neću da dopustim da ni mene, a ni bilo kog čestitog čoveka, vređaju oni koji žele Srbiju da dovedu u fazu da je sve apsurdno.

Ako nam je apsurdna politička scena, onda će nam sutra biti i apsurdno da branimo zemlju. Onda ćemo svi da budemo anestezirani i nezainteresovani za život, jer će nam smisao života biti da blejimo u lokalnoj kafani ili kafiću i da naglas govorimo kako ništa ne valja u zemlji. Možda sam idealista, možda sam i naivan, možda mi mnogi od vas neće ni poverovati da sve ovo mislim, ali na meni je da dokažem za šta se borim. Po cenu da u toj borbi sagorim, budem ismejan i osramoćen, neću odstupiti od borbe protiv apsurdizacije sistema.

zorankesicolja oljaVlast se menja. Danas je vlast Vučić, sutra neće biti, ali važno je da se ne sprdamo sami sa sobom. Ne zaboravite, ipak smo mi ti koji izlaze na izbore i nekom daju poverenje. Sprdačina i banalizacija naše političke scene zapravo je sprdačina sa narodom i državom. Zato, parodiju u politici ne podnosim, kao i one koji smatraju da su mnogo pametni zato što ismevaju nekog političara. Oni zapravo pokazuju najgoru moguću nezrelost, jer nisu sposobni ništa da urade, pa svoje komplekse i nedostatke leče tako što se smeju nekom ko se za nešto trudi. Sa političarem možemo da se složimo ili ne složimo oko nekog pitanja, ali ako čovek daje sve od sebe za neku svoju ideju, to je za poštovanje, a ne za ismevanje. On makar ima neku ideju, pa neka je sa našeg gledišta i sporna, a ovi što se sa njim sprdaju nemaju nikakvu, a daju sebi za pravo to da čine. To je za osudu.

Politika
Pratite nas na YouTube-u