AL’ SAM SLEP ILI ODGOVOR Ž. CVIJANOVIĆU

BRANKO PAVLOVIĆ Ili je previd u pitanju ili ja mnogo ne vidim. Ali da...

BRANKO PAVLOVIĆ

Ili je previd u pitanju ili ja mnogo ne vidim. Ali da je Vučić dobro postupio, to je sasvim isključeno

Željko Cvijanović u svom tekstu Vučić i Dodik od 3. septembra 2016. godine (u daljem tekstu VID) iznosi niz stavova sa kojima se ne slažem ili imam bitno drugačije viđenje, pa sam mislio da nije loše da o svemu javno porazgovaramo da bi napravili možda jasnije uVIDe i ubuduće izbegli preVIDe. Stavovi koje iznosim prate izlaganje u VIDu.

1.
Odmah na početku se konstatuje da je ruski predstavnik branio pravo Srpske na referendum, ali se odatle ne izvlači zaključak da je onda najnormalnije da Srbija duplo energičnije brani to isto pravo. Ne, ta tvrdnja ostaje da visi u vazduhu kao politički beznačajna za stav Srbije, ali zato kao ključni dokaz o „udaljenosti stavova“ pre svega SAD i Rusije.

Ja, međutim, mislim da je sramota i politički pogubno ne braniti pravo građana Srpske na referendum, propustiti šansu da se oko pitanja u kome smo 100 odsto u pravu ne bude uz Srpsku i Rusiju na temi na kojoj je protivniku veoma teško da eskalira sukob.

Oko tzv. udaljenosti stavova (Rusije i SAD) mislim da je to potpuno pogrešan uvid Cvijanovića. Nije reč o „udaljenosti“, nego o nemogućnosti da se stavovi približe. Amerikanci žele slamanje Srpske, bespogovornu poslušnost i sveukupnu dezintegraciju, i šta bi tu tačno bilo „približavanje stavova“? Šta bi trebalo raditi kada približavanje stavova načelno nije moguće, o tome Cvijanović ne govori ništa. A baš je to stanje sa kojim se suočavamo povodom referenduma u Srpskoj.

Čak i sam kaže da su SAD za sukob, a Rusija protiv sukoba i opet ga to ne dovodi do bilo kakvog zaključka u pravcu da je u takvim pitanjima kompromis nemoguć. Suprotno tome, on i stav Rusije da je protiv sukoba i da od toga neće odustati vidi kao doprinos budućem sukobu. Kaže „kad su obe strane protiv kompromisa, sukob je izvestan“. Kad neko hoće da me ubije, a ja neću da me ubije, a neću oko toga ni da pravim kompromise, pošto mi je mnogo rizično da budem malo ubijen, onda sam, prema Cvijanoviću, i ja za sukob.

Tako je jedna retko jasna i principijelna pozicija Rusije dovedena u istu ravan sa agresivnim destruktivnim stavom Amerike. Problem je što tako apstraktni uvidi suštinski zamagljuju i iskrivljuju istinu, a ne doprinose njenom boljem razumevanju. Otuda je, verujem neželjeno, Cvijanović na nelogičnoj poziciji da je odricanje od Rusije loše, a odricanje od referenduma dobro.

2.
Cvijanović je ubacio u VID jednu digresiju, pa ću se i ja sada osvrnuti na to iako nema veze sa osnovnom temom. Naime, on kaže da je druga Jugoslavija bila pod kontrolom NATO. Pa to je besmislena tvrdnja. Pošto nas je NATO kontrolisao, mi smo kupovali „migove“ i ruske helikoptere, a nijedan od SAD, Francuske ili Britanije, i najsavremenije sisteme PVO od Sovjetskog Saveza? Pravili svoju podmornicu i svoj tenk, proizvodili svoje pešadijsko naoružanje, imali svoju municiju koja nije kompatibilna sa NATO, gradili ogromne odbrambene fortifikacione sisteme? Imali mogućnost ogromne mobilizacije. To je još jedna od Cvijanovićevih apstrakcija u kojoj država koja neće da bude pod NATO radi isto što bi radila i država koja hoće da bude pod NATO, samo kada se sve to pogleda iz ugla dovoljno apstraktnog kriterijuma.

titolondon1953Za vreme Tita krave nisu jele samo detelinu (Cvijanović očigledno nikada nije čuvao krave, one ne smeju da se prejedu deteline zato što mogu da umru od toga), to je tačno, ali je krava bilo. Sada krava nema, pa do mile volje možemo da razgovaramo kako ih treba hraniti. Prošetajte Dobanovcima ili selima pored Trstenika, svejedno, pa pitajte: koliko imate grla sada, a koliko ih je bilo za vreme Tita. Sada ih je sto puta manje.

3.
Polazeći od tačnog uvida je američki cilj „dezintegracija srpskog faktora“, Cvijanović izvodi netačan zaključak i zaključak koji ne sledi iz prethodnog stava da je srpski interes „mir“. Srpski interes je da ne dozvoli dezintegraciju, a kako se ona danas sprovodi putem neokolonijalizma, onda je sredstvo, a ne cilj oslobađanje od neokolonijalizma. Oslobađanje odgovarajućim sredstvima. Dakle, duboko je netačna tvrdnja Cvijanovića da je srpski interes mir. Naravno, vitalni interes srpskog naroda i svih naroda koji žele da se oslobode neokolonijalizma uvek treba sprovesti mirnim putem ako je to moguće.

Ovde Cvijanović pravi i jednu dodatnu grubu grešku, navodeći da mir nije interes Hrvata ni Bošnjaka, a prethodno je utvrdio da oni samo slepo slede politiku SAD. Prema tome, ako se govori o političkom rukovodstvu Hrvata i Bošnjaka, onda se uopšte i ne može govoriti o nekom posebnom interesu, budući da su oni sasvim inkorporirani u američki interes (uz neki miks nemačkog, odnosno turskog i saudijskog interesa), a, ako se govori o narodima, onda oni imaju isti interes kao i Srbi. Što ne znači da su ga jednako svesni niti da su jednako spremni da ga brane.

Označavajući raspisivanje referenduma kao grešku, Cvijanović posredno tvrdi da je dobro kada se prihvata neokolonijalni položaj u celini, pa i u tako nespornim pitanjima kakvo je pravo građana na referendum. Za koji sam Cvijanović kaže da neće biti ni povod, a naravno da nije uzrok, budućim pritiscima i sukobima. Prema Cvijanoviću, možemo se odreći svega, samo ne Rusije. Srbi koji se odriču sebe, svojih prava, kulture i istorije, dejtonskih prava i političke samosvesti nemaju šta da brane ni čuvaju, pa tako ni odnose sa drugim državama, uključujući i Rusiju. Tek braneći sebe, mi branimo pravo da biramo saveznike i gradimo saradnju na ravnopravnim osnovama.

Uzgred, u zabludi su bili mnogi i u Republici Srpskoj koji su „prešli“ preko potpisivanja Briselskih sporazuma, misleći da će na pitanju Srpske rukovodstvo Srbije zauzeti odlučan stav. Ne, sasvim suprotno, ko izda sopstveni teritorijalni integritet neće prezati ni od kakve druge izdaje.

4.
To što je Rusija iskazala „tvrd“ stav, za Cvijanovića nije prilika da se iskoristi svoje legitimno i legalno pravo da se brane osnovni demokratski principi zbog opasnosti da, „ako nisi u zapadnom političkom procesu, onda si meta“. Da, ako nisi bespogovorna kolonija, onda si, naravno, meta. Cena da se ne bude meta je moderno ropstvo. Nije moguće boriti se za slobodu, a ne prihvatiti rizike. Ako hoćeš da nemaš rizike, onda moraš da prihvatiš da budeš rob.

Cvijanović potpuno previđa da referendum šalje ozbiljan signal protivniku da ne može da računa na lako porobljavanje Srpske. Već to je, samo po sebi, odvraćanje agresora. Ako smo saglasni, a jesmo, da Amerika želi dezintegraciju (to će reći porobljavanje), onda je plašljivo odustajanje od elementarnih prava samo poziv za napad na sebe. Zato što protivnik smatra da mi nismo u stanju ni da se borimo za ono što svima pripada, a ne da branimo slobodu. Takvim i tolikim popuštanjem se priziva agresija, a ne kupuje vreme i izbegava sukob.

milosevicholbrkUostalom, to je jedna od pouka 1999. godine. Da SAD nisu na političkom nivou bile uverene da će Milošević popustiti posle dva dana bombardovanja, jer je i do tada uvek popuštao pod pritiskom, bombardovanje bi bilo odloženo. Dokaz je u tome što su nas napali sa nešto više od 400 aviona, a završili bombardovanje sa više od hiljadu aviona.

5.
Činjenično je netačno da je Putin posle sankcija zapada organizovao sopstveni politički proces. Upravo obrnuto, zato što je organizovao sopstveni politički proces, uvedene su sankcije i sve što one predstavljaju.

Kasniji razvoj događaja govori o lepezi rešenja koja se uvek nađu na iznenađenje agresora kada neko vodi nacionalno odgovornu politiku. Naravno da je taj manevarski prostor Rusije neuporedivo veći od našeg, ali su i resursi koje SAD odvajaju da ih slome takođe neuporedivo veći. I, ono što je za nas veoma važno, ti resursi agresora nisu neiscrpni. Što se više troši na Kinu, Rusiju, Brazil, Siriju, Iran itd., to je manje sposoban da ozbiljno interveniše ovde.

Kada Cvijanović govori o „mostovima prema Zapadu“ on to, metodološki pogrešno, posmatra statično. Kao da će Nemačka biti dugotrajno Nemačka Merkelove, kao da će Francuska dugotrajno biti za sankcije protiv Rusije, kao da će Italija ostati uz SAD itd. I druga velika greška je u tome što se prećutno podrazumeva da, ako se ne svrstamo uz politiku Zapada, odmah ne možemo da trgujemo sa njima. To nije tačno. I, treće, kao da mnoge od tih veza, ako se pokidaju, ne bi mogli da zamenimo drugim partnerima u svetu.

6.
U nekim stavovima Cvijanović zvuči skoro naivno: dobro je što je Vučić Dodika ostavio na cedilu, jer će tako Vučić moći da lobira za njega na Zapadu. Bez komentara.

vucicdodikirinejI tako, nešto sa VIDom nije u redu. Ili je previd u pitanju ili ja mnogo ne vidim. Ali da je Vučić dobro postupio, to je sasvim isključeno.

Politika
Pratite nas na YouTube-u