JAKOB AUGŠTAJN: ŠTO JE JAČA DESNICA TO JE MERKELOVA SIGURNIJA

CDU je doživela treći uzastopni poraz na pokrajinskim izborima, a četvrti se uskoro očekuje...

CDU je doživela treći uzastopni poraz na pokrajinskim izborima, a četvrti se uskoro očekuje u Berlinu. Ali to još uvek nije kraj političke karijere Angele Merkel

I pobednica je – Angela Merkel: iz vladajuće Hrišćansko demokratske unije/CDU kažu „da nešto mora da se promeni“, a Horst Zihofer, predsednik Hrišćansko socijalne unije/CSU iz Bavarske, tvrdi da će se „nešto zaista promeniti“. Ali na kraju od toga neće biti ništa.

CDU je doživela treći uzastopni poraz na pokrajinskim izborima, a četvrti se uskoro očekuje u Berlinu. Ali to još uvek nije kraj političke karijere Angele Merkel. Što je jača desnica, to je kancelarka sigurnija. Poražena je sama demokratija koja živi od alternativa. Potrebna nam je prava alternativa za Nemačku, demokratska, a ne rasistička kakvu imamo (Alternativa za Nemačku/AfD). I nju bi trebalo da predlože partije levo od centra: socijademokrati (SPD), zeleni i levica.

Horst Zihofer je imao zanimljivu opasku posle izbora u nedelju: „Izbeglička politika je samo ventil, problemi su daleko ozbiljniji“. On je uveren da se kod glasača radi o „kritici sistema“. Populista Zihofer je u pravu: da, ljudi su nezadovoljni „sistemom“. Prema jednoj anketi, gotovo polovina nemačkih građana podržava Alternativu za Nemačku/AfD, jer tako kažnjava etablirane partije. Pitanje je samo kakva je to kazna?

Na izborima u Meklenburg-Pomeraniji, svaki peti građanin je glasao za desničarsku AfD. Da li je to mnogo? Ili je važniji ostatak glasačkog tela? Bez obzira šta mislili o AfD, to je izuzetno uspešna partija, koja nas podseća da je protest deo demokratskog sistema. Mnogi su to zaboravili.

Osnivač Di Linke Oskar Lafontejn je u pravu kada kaže da je trenutno svako ko kritikuje bilo koju politiku u Nemačkoj žigosan kao pristalica AfD-a. “Bilo da je reč o kritici globalizacije, evra, Evropske unije, vojnih intervencija SAD, politike prema Rusiji, optužba uvek glasi: bliskost sa AfD-om. Time se ovoj partiji dodeljuje isključivo pravo na kritiku vladajuće politike”. I zaista je tako. Mnogi političari na kritike odgovoraju etiketiranjem: nekada su Di Linke nazivali komunistima, a danas pristalice AfD-a nacistima. Ovakvi pokušaji diskreditovanja su pokazatelj nedovoljno razvijene političke kulture. Uspeh AfD-a je posledica istinskog nezadovoljstva u društvu. I tu se radi o otuđenju, a ne o strancima. Ljudi na severoistoku zemlje teško žive – malo je posla, natalitet opada, a i hladno je. Stranci nisu deo njihovog nezadovoljstva, jer ih tamo gotovo nema. Ali ljudi svoja mučna osećanja lakše povezuju sa strahom od stranaca nego sa pravim uzrocima koji su dublji, sežu daleko u prošlost i ne rešavaju se brzo i lako.

Protestni glasač ima pravo na svoj protest. Kada etablirane partije i mediji traže uzroke desničarske revolucije, suočavaju se sa sobom kao glavnim uzrokom. Jasno je da se ovde ne radi o migrantima nego o pravdi, dostojanstvu, životnim perspektivama i identitetu. To ne mogu da reše nekoliko milijardi evra poreskih obveznika. Liberalna tržišna demokratija treba ponovo da privuče ovu petinu građana koju je izneverila. Ali da li to ona zaista želi?

Zadatak je pre svega levih partija da ponude alternativu za Nemačku. Ali one su zakazale. Di Linke više nije protestna partija. „Birači Di Linke doživljavaju kao deo partijskog kartela“, izjavila je vodeća političarka Di Linke Sara Vagenkniht. Sa druge strane, socijaldemokrati (SDP) su već godinama u velikoj koaliciji, a Nemačka je u tom periodu postala zemlja nepravde i nejednakosti. A zeleni? Njihov vodeći političar Vinfrid Krečman govori samo o “bezbednosti” i “individualizmu” kao da želi da osnuje nove liberale, ili još bolje, “novi CDU sa ekološkom svešću”.

Glasači se ponašaju racionalno. Oni shvataju da leve partije nisu alternativa. Zato te partije treba da se osmele i pokažu da su dovoljno različite od partija na vlasti. Leva alternativa za Nemačku bi mogla da se pozabavi porezima, zaštitom privatnih podataka, ekologijom, saobraćajem, obrazovanjem i vojskom. Što se tiče izbegličke politike – levim partijama je teško da kritikuju Angelu Merkel. Šta bi onda trebalo da rade? Da zajedno sa AfD budu protiv njene migrantske politike? Godinama nas je nervirala njena priča o nepostojanju alterantive, ali kada je u pitanju izbeglička kriza alternative zaista nema: izbeglička politika Angele Merkel je jedina moguća.

Kada bi CDU skupio hrabrosti i smenio Angelu Merkel i postavio nekoga ko je “manje naklonjen izbeglicama”, sa kime bi onda socijaldemokrati i zeleni ušli u koaliciju? Paradoksalno je to što upravo Angela Merkel ima najmanje razloga da strahuje od AfD-a. Ako ona i CDU ostanu pribrani, pobediće i na sledećim parlamentarnim izborima. Ali to još uvek nije izvesno.

Izvor Spiegenl online/Peščanik, 09. septembar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u