ČETIRI SCENARIJA PRED HRVATSKOM

ROBERT BAJRUŠI Iako je HDZ u prednosti, a njegova većina sa Mostom izgledna, kolika...

ROBERT BAJRUŠI

Iako je HDZ u prednosti, a njegova većina sa Mostom izgledna, kolika je šansa da na kraju ipak dođe do velikog obrta?

Nije isključeno da će uslediti još jedna trakavica od pregovora o sastavljanju buduće Vlade, kao što je viđeno krajem 2015, međutim, prvi izborni rezultati otvaraju četiri moguće varijante o tome ko može doći u Banske dvore.

Pod vodstvom Andreja Plenkovića HDZ se oporavio i, iako su moguća još neka iznenađenja, on je političar koji će dobiti mogućnost da formira novu Vladu. Ali tempo bi verovatno još jednom mogao davati Most, bez čijih zastupnika ni ovaj put neće biti izvršne vlasti.

Postoji još nekoliko potencijalnih varijanti, međutim, one su za sada isključivo teoretske i moguće samo u slučaju neuspeha pregovora HDZ – Most. Kako postoje, onda bi ih trebalo uzeti u obzir.

1. HDZ – MOST – BANDIĆ MILAN 365 – MANjINE (85 ODSTO)
Andrej Plenković mora za sastavljanje Vlade da koalira sa Božom Petrovom. Ovo je ujedno i najrealnija opcija iako će u tom slučaju HDZ i Most trebati još koalicionih saveznika, a ovde se misli u prvom redu na Bandićevu listu i predstavnike nacionalnih manjina. Uspe li Plenković da postigne dogovor sa ovom ekipom, Vlada s njim kao premijerom imala bi podršku više od 80 saborskih zastupnika i prilično čvrstu većinu.

Šanse ima, i to velike. Milorad Pupovac je u intervjuu beogradskom Blicu napao Milanovića zbog antisrpske retorike, a pohvalio Plenkovića. Uz to je nedvosmisleno objasnio kako SDSS želi da uđe u novu Vladu jer Srbi, posle četiri godine koje su izgubili zbog nedovoljnog učestvovanja u vlasti i nemogućnosti da rešavaju značajna i teška pitanja Srba u Hrvatskoj i sredina u kojima oni žive“, ovaj put tu priliku nameravaju da iskoriste“.

U HDZ računaju sa takvim raspletom. Najzad, čim su objavljeni prvi preliminarni rezultati, Davor Ivo Stier eksplicitno je potvrdio nameru početka pregovora sa Mostom. Stierova računica je lako razumljiva – u ovom trenutku, kad još uvek nisu poznati konačni rezultati, HDZ i Most imaju više od 70 mandata, plus dva iz dijaspore. Uz dva Bandićeva, sa manjinama, to je jedna solidna većina, koja u kasnijoj fazi možda u nekim situacijama može računati i s glasovima IDS, pa i HNS. Za početak, Plenkoviću treba Most kao ključni saveznik u formiranju vlasti.

Iako je Ines Strenja Linić izjavila kako je Most jednako udaljen i od SDP i od HDZ, „ako mogu bez nas sastaviti Vladu, mi smo spremni i na nove izbore i za ostanak u opoziciji”, važniji je nagovještaj Nikole Grmoje, koji je konstatovao da nove vlasti neće biti bez Mosta nezavisnih lista: „Videćemo ima li bez Mosta Vlade, ali, po svemu sudeći, Vlade bez nas neće biti osim ako ne dođe do velike koalicije”. Čeka se Petrov i hoće li on istrajati na onih sedam predizbornih zahteva, od kojih su neki teško provodivi. Što implicira nove dugačke pregovore i niz trenutno nepredvidivih zahteva sa kojima će nastupiti Petrov i njegova ekipa.

hrvatskaizbori201602Moguća je i koalicija bez predstavnika Bandićeve liste. Izbegavanjem saradnje sa zagrebačkim gradonačelnikom, Plenković ionako ne bi puno izgubio jer i dalje raspolaže sa 80-tak zastupnika i ne mora razmišljati koje će Bandićeve zahteve morati da ispuni. Pritom je u prilično komotnoj poziciji jer uvek u saborskoj rezervi ima jednog iz HDSSB i Glasnovića iz dijaspore, koji su bliski desnici, tako da, po svemu sudeći, čak ne zavisi ni o podrške svih osam zastupnika manjina.

2. NARODNA KOALICIJA – MOST – IDS – MANjINE (10 ODSTO)
Zoran Milanović će pristati na sve kako bi privukao Most, ali skoro sigurno neće uspeti. Prvo, u Mostu je Milanović persona non grata i čovek koga je Petrov optužio za pokušaj otimanja poslanika. Drugo, Petrov je nedavno postavio neverovatan ultimatum, prema kome bi se za koaliciju s Mostom, Milanović morao odreći Ivana Vrdoljaka i Kreše Beljaka, šefova dve stranke iz Narodne koalicije. A tu je još i stari zahtev Mosta, koji traži da Milanović ne sme biti predsednik Vlade. Ukratko, da bi zadovoljili Petrova, tri čelnika Narodne koalicije morali bi da izvršiti harakiri i da se nadaju da će na taj način zadovoljiti Most. Ovo je skoro nemoguća misija, koju je nagovestio Beljak rečenicom da on neće ići u Vladu s Mostom ako će Narodna koalicija koalirati sa Petrovom i društvom jer se „ne želi ponižavati pred Petrovom”. Dakle, čak i ako bi uspeli da se dogovore, bio bi to savez osuđen na mučnu saradnju i brzu propast.

3. HDZ – NARODNA KOALICIJA (5 ODSTO)
Varijanta na veoma dugom štapu, posebno što će HDZ imati više saborskih mandata nego Narodna koalicija. Hrvatska bi velikom koalicijom najjačih stranaka možda dobila stabilnu Vladu sa dvotrećinskom saborskom većinom, ali to je sve. Sa druge strane, otvorila bi se mogućnost neprincipijelnih dogovora, a time i korupcije, eutanazirala svaka ozbiljnija opozicija i stvorio politički sistem koji ima svrhu samo ako je zemlja u vanrednom stanju. Što nije slučaj sa Hrvatskom.

Pored toga, uvek bi trebalo imati u vidu i personalne odnose. A Milanović i Plenković sve su samo ne bliski, dok u HDZ mrze SDP, a u SDP preziru HDZ. Iako neki tvrde kako su HDZ i SDP stranke blizanci, u stvarnosti to su politički antipodi, i strahovito daleko od CDU i SPD, koji su formirali veliku koaliciju u Nemačkoj. Osim toga, tamo je CDU mnogo jači partner, a ko bi to bio u ovdašnjem slučaju?

Pre nepuna tri meseca, Milanović je imao čistu pobedu u svojim rukama, a HDZ se valjao u blatu zbog optužbi za korupciju i pad Vlade. Da je neko tada Milanoviću predložio veliku koaliciju, šef SDP bi odbio sa indignacijom, uveren u svoj izborni trijumf. Protekle noći situacija se promenila za 180 stepeni i Plenković je onaj kome ne treba koalicija sa glavnim suparnikom.

4. NOVI IZBORI
Ustav propisuje da predsednica Republike mandat za sastavljanje Vlade poverava osobi koja uživa poverenje većine svih zastupnika. Potom u roku od 30 dana mandatar bi u Saboru trebalo da predstavi program rada Vlade i zatraži poverenje poslanika. U slučaju da mandatar u roku od 30 dana ne uspe da sastavi Vladu, predsednica Republike može mu dati dodatnih mesec dana za pregovore sa potencijalnim političkim partnerima.

hrvatskaizbori201601Ako ni tada ne dobije poverenje većine u parlamentu, ipak automatski još uvek ne dolazi do novih izbora. Predsednica Republike, prema Ustavu, mandat za sastavljanje Vlade tada mora dati drugoj osobi, koja će takođe dobiti 30 dana da formira Vladu. Tek ako ne uspe ni taj pokušaj, Kolinda Grabar Kitarović ima ovlašćenje da imenuje privremenu nestranačku Vladu i raspiše nove parlamentarne izbore. Ali to je najmanje realna varijanta.

Jutarnji

Politika
Pratite nas na YouTube-u