ČETVRT VEKA RASPADA SSSR, 25 GODINA GLOBALNE NESTABILNOSTI

MARKUS PAPADOPULOS Kako bi se svet razvijao da se SSSR nije raspao Da, dobro...

MARKUS PAPADOPULOS

Kako bi se svet razvijao da se SSSR nije raspao

Da, dobro ste pročitali naslov. Ne, ovo nije saopštenje Komunističke partije Ruske Federacije. Ovo je članak koji dokumentuje šta se desilo na međunarodnoj pozornici posle raspada SSSR pre 25 godina, što je događaj koji nastavlja da utiče na živote običnih ljudi širom sveta, bez obzira na to da li su oni toga svesni ili nisu i bez obzira na to da li im se to dopada.

Ovaj članak je dijamteralno suprotan uvrženom zapadnom narativu o SSSR, i to je ono što ga čini posebno važnim danas s ozbirom da se pokazalo da je zapadno prikazivanje sebe kao „temelja globalnog mira i stabilnosti“ ništa više od fasade i manipulativne laži. Imajući to na umu, hteo bih da vi, čitaoci, držite otvoren um prilikom čitanja i ostavite po strani ono što su vam zapadni političari i mejnstrim mediji konstantno govorili o Sovjetskom Savezu – zemlji koja je, pored ostalih dostignuća, donela pobedu nad nacizmom u Drugom svetskom ratu. Kako je Vinston Čerčil napisao, SSSR je „slomio kičmu nacističkoj ratnoj mašineriji“.

Pre 1991. godine Zapad – što u suštini znači SAD – se umešao direktnom upotrebnom vojne sile ili putem subverzija u domaća pitanja mnogih nezavisnih i suverenih država, kao što su Vijetnam i Čile. Te intervencije, koje su bile nelegalne po međunarodnim zakonima, rezultovale su velikim gubitkom ljudskih života i izazvale regionalnu nestabilnost, koja se, naravno, odrazila i na globalnu. Međutim, od 1991. učestalost američkih intervencija u drugim zemljama eksponencijalno se povećala, kršeći međunarodne zakone kao nikad pre i ponašajući se bezobraznije nego ikada. Krajnji rezultat intervencija doveo je do toga da je svet opasnije i nestabilnije mesto nego u bilo kom trenutku od Drugog svetskog rata.

DOVOĐENjE ISLAMISTA, FAŠISTA I MAFIJAŠA
Lista zemalja i regiona u kojima su SAD interevenisale je duga, šokantna i depresivna za čitanje: Bosna, Hrvatska, Srbija, Kosovo, Avganistan, Irak, Libija, Sirija i Ukrajina. Sve ove zemlje imaju ogromnu geostratešku važnost i zbog toga su – i nastaviće da budu – na Vašingtonovom radaru. U najvećem broju slučajeva Amerikanci su ostvarivali ili nastojali da ostvare svoje ciljeve podržavajući islamiste (Bosna, Libija, Sirija), fašiste (Hrvatska i Ukrajina) ili organizovani kriminal (Kosovo).

ustase 2To mešanje, kome je Zapad nadenuo obmanjujući naziv „humanitarne intervencije“, izazvao je veliku štetu za međunarodno pravo i mehanizme Ujedinjenih nacija. Do tada stabilne zemlje i regione pretvorio je u nestabilna mesta, koja su bukvalno nestala u plamenu. To je dovelo organizovani kriminal u evropske gradove, a islamistički terorizam pretvorilo u moćnu snagu koja se Evropom širi poput malignog kancera.

Dakle, zbog čega je došlo do naglog i drastičnog povećanja američkih interenvecija u svetu nakon 1991? Odgovor je jednostavan: odsustvo SSSR.

Sovjetska unija bila je supersila koja je od 1945. do kolapsa 1991. sprečavala SAD da dominiraju svetom (što je Vašingtonu pošlo za rukom nakon sovjetskog kolapsa, od čijih posledica svet i danas pati). Sa ogromnim industrijskim sektorom, vojno-industrijskim kompleksom i vojskom koja je 1991. imala više od četiri miliona ljudi, uz veliku količinu vojne opreme, SSSR je bio ozbiljna prepreka ostvarenju američkih ambicija.

Kad su političari u Vašingtonu planirali u kojim zemljama da intervenišu i tako povećaju američku moć, uvek su morali da uzmu u obzir kakav bi bio odgovor sovjetskog rukovodstva. To ne znači da je Sovjetski Savez uvek odvraćao Ameikance – to nije tačno. Ali sovjetska moć je ozbiljno ograničavala američke planove. Ono što je svet video od 1945-1991. bilo je kontriranje američkom političkom, ekonomskom i vojnom uticaju. To je značilo da SAD nisu imale odrešene ruke u međunarodnim pitanjima.

Iako svet pre 1991. nije bio bezbedan, s obzirom da je postojalo više nuklearnog oružja nego danas, broj destabilizovanih zemalja bio je mnogo manji pre kolapsa Sovjetskog Saveza. Osim toga, jačanje radikalnog islama i islamističkog terorizma od 1991. godine – u čemu su Amerikanci odigrali ključnu ulogu podrškom islamistima u Bosni, Libiji i Siriji – danas predstavlja veliku pretnju za svakodnevnu sigurnost i bezbednost občnih ljudi širom sveta.

Hajde da razmotrimo kako bi se svet razvijao da se SSSR nije raspao.

OD KUBANSKE KRIZE DO UKRAJINE
Prvo, Kubanska nuklearna kriza je jednim delom okončana zbog toga što su SAD morale da pregovaraju sa Sojvetskim Savezom. Ljudima na Zapadu se često prećutkuje da je jedan od glavnih razloga za razmeštanje sovjetskih raketa na Kubi to što su SAD već razmestile svoje rakete u Turskoj, koja je, naravno, delila granicu sa Sovjetskim Savezom. Ljudima na Zapadu se često ne govori ni da je Kubanska kriza rešena zbog toga što se sovjetska vlada složila da povuče rakete sa Karipskih ostrva u zamenu za američko povlačenje raketa iz Turske. Otuda se iz katastrofalne situacije svet našao u stabilnijoj poziciji, u kojoj ni SAD ni SSSR nisu držale rakete jedni drugima na granici. Trebalo bi reći, međutim, da se danas američke nuklearne glave nalaze u Turskoj. Avaj, kolaps SSSR ohrabrio je Amerikance da još jednom rasporede oružje za masovno uništenje u zemlji koja se nalazi u veoma osetljivom regionu, a Ruska Federacija u tom slučaju nije preduzela mere odvraćanja.

ukrajinanacimarsDrugo, Sovjetski Savez ne bi tolerisao da se jugoslovenski teritorijalni integritet cepa na froncle, što je Zapad uradio 1991-1992. i potom ponovo 1999. Sovjetsko rukovodstvo bi izrazilo punu podršku Jugoslovenskoj narodnoj armiji da razoruža i pohapsi ilegalne vojne formacije koje su se pojavile u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, a sovjetska mornarica bi poslala flotu u jugoslovenske vode da spreči zapadnu vojnu intervenciju. Trebalo bi zapamtiti da je, posle pada komunizma u Istočnoj Evropi 1989, Jugoslavija počela da se obraća SSSR za podršku.

Treće, Sovjetski Savez je rasporedio vojne snage u Avganistanu kako bi neutralisao rastući redikalni islam. Delimično zbog raspada Sovjetskog Saveza, talibani – koji su bili pod kontrolom bliskog američkog saveznika Pakistana – ubrzo su došli na vlast. Da se SSSR nije rasformirao, moguće je da talibalni ne bi preuzeli kontrolu nad zemljom, a sigurno je da Amerikanci ne bi izvršili invaziju na Avganistan, kao što su učinili 2001. godine. Ni pod kojim uslovima sovjetsko rukovodstvo ne bi tolerisalo američko prisustvo u Avganistanu, na granicama Sovjetskog Saveza u Centralnoj Aziji, a Vašington bi to znao. Otuda se može zaključiti da bi užasno opasna situacija, kakvu danas imamo u Avganistanu zbog američke invazije sovjetskim odvraćanjem bila izbegnuta.

Četvrto, Irak, iako prijatelj Zapada, bio je takođe i važan saveznik SSSR. I baš poput Zapada, i sovjetsko rukovodstvo je prodalo ogromne količine vojne opreme Iračanima. Tokom Iransko-iračkog rata, sovjetski ratni brodovi i teretnjaci poslati su u Perijski zaliv da osiguraju neometano snadbevanje iračkom naftom. Amerikanci nikad ne bi napali Irak, kao što su učinili 2002, da je postojao Sovjetski Savez. Vašington bi znao da bi invazija na Irak Ameriku mogla dovesti na ivicu rata sa SSSR.

Peto, Libija je bila važno tržište naoružanja za SSSR i omogućavala je Moskvi veliki uticaj u Severnoj Africi. Zbog toga bi sovjetsko rukovodstvo rasporedilo ratnu mornaricu u libijske obale kad bi Amerikanci, Britanci i Francuzi razmatrali vojnu intervenciju i svrgavanje Muamera Gadafija, što su učinili 2011. Planovi za zapadnu intervenciju u Libiji bili bi osujećeni.

Šesto, Sirija je bila najbliži prijatelj i saveznik Sovjetskog Saveza na Bliskom istoku i imala je ulogu očiju i ušiju sovjetskog rukovodstva u veoma važnom delu sveta. Amerikanci nikad ne bi razmatrali podršku terorističkim grupama u Siriji, što danas provode u delo. Vašington je znao koliko su Sirija i SSSR bili bliski, pa SAD ne bi dirale Siriju, baš kao što SSSR ne bi dirao Izrael, odanog američkog prijatelja i saveznika.

isis01Sedmo, Ukrajina ne bi išla ka članstvu u Evropskoj uniji i NATO zbog američkog uticaja, jer, da se SSSR nije raspao, veštačka država Ukrajina ne bi ni postojala.

POVRATAK SA PUTINOM
Brzo se zaboravlja da pre 1991. američke intervencije u svetu nisu bile tako česte kao danas. Amerikanci su u to vreme shvatali da postoje granice njihove moći, koje su tada bile oličene u Sovjetskom Savezu. SAD nisu mogle prosto da bombarduju zemlju (Srbija) i potom joj oduzmu deo teritorije i proglase ga „nezavisnim“ (Kosovo), ili da izvrše invaziju u jednom od geostrateški najvažnijih regiona sveta (Irak), svrgnu oba lidera i vladu i zamene je proameričkom.

Ako pogledate zemlje i regione koje danas narušavaju globani mir i stabilnost, primetićete da su sve one postale destabilizovane američkim intervencijama – od bivše Jugoslavije, preko Iraka, Libije i Sirije, pa do Ukrajine. A SAD su uspele da intervenišu jer nije bilo nikoga da ih obuzda – nije bilo Sovjetskog Saveza.

Današnja Rusija pod liderstvom Vladimira Putina povratila je veliki deo izgubljenog statusa supersile. To je veoma dobro za globalnu stabilnost. Da je nekim slučajem Rusija danas slaba kao što je bila u 90-tim, Amerikanci bi se gotovo izvesno odlučili za direktnu vojnu intervenciju u Siriji i svrgavanje predsednika Bašara el Asada. Stoga je očigledno da SAD, zahvaljujuću ruskom odvraćanju, nemaju odrešene ruke u međunarodnim pitanjima kao što su imale posle kolapsa Sovjetskog Saveza.

Međutim, današnja Rusija nema snagu koju je imao SSSR. Nadajmo se da će je jednog dana možda imati. Ali do tada će američke intervencije ostati odlika sveta u kome danas živimo, doduše nešto manje učestale.

parada201502Sovjetski Savez, kojeg je na referendumu u martu 1991. podržala ogromna većina njegovih stanovnika, pokazao se uspešnim ne samo za svoj narod već i za održavanje globalnog mira i stabilnosti. Ove godine obeležava se 25 godina od kada je ta pozitivna snaga nestala sa međunarodne pozornice. Dovoljno je reći da je bez Sovjetskog Saveza svet danas opasnije mesto.

Dr Markus Papadopulos je urednik magazina „Politics First“ i ekspert za Rusiju i druge bišve sovjetske zemlje

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

RT

Svet
Pratite nas na YouTube-u