PUKOVNIK KASAD
Rat u Siriji nije stao, već je sklonjen na drugi kolosek, gde su SAD više uključene u severnoj Siriji, a Rusija u centalnoj
Zaključen je već drugi sporazum između SAD i Rusije o Siriji. Prvi se odnosio na situaciono primirje i zaključen je u fenruaru ove godine, a trebalo je da do oktobra pokrene nove pregovore o tranziciji vlasti u promenjenim okolnostima. Ništa od svega nije učinjeno?
1.
Prema novom dogovoru, nastaviće se režim delimičnog primirja u brojnim sektorima gde se trenutno vode borbe, što će omogućiti sirijskoj vojsci da iskoristi svoje ograničene kapacitete na drugim delovima fronta. Kao što je bio slučaj sa prvim dogovorom, ni ovaj neće zaustaviti rat, ali će obe strane dobiti priliku da usredsrede svoje napore na područjima od posebnog interesa i tamo pokušaju da postignu neki uspeh. U prvom primirju sirijska vojska je uspela da oslobodi područja istočnog Homsa, Palmiru i Al Kariatain, što se dogodilo baš posle postizanja prvog primirja.
2.
Ono što je do sad bilo nemoguće ostvarilo se, i SAD su na sebe preuzele obavezu da razdvoje umerene militante od Al Nusra Fronta, grupe koja je nedavno predvodila veliku ofenzivu pobunjenika na Alepo. Na kraju bitke su se neki militanti, zbog gubitaka i razlike u stavovima u odnosu na Al Nusra Front, povukle s fronta, što je olakšalo pobedu sirijske vojske i vraćene su teritorije izgubljene početkom avgusta. Sirijska vojska oslobodila je celo područje Ramouseha i južni pravac snabdevanja. Sad se pretpostavlja da se Al Nusra neće moći sakriti među ostale borce, a, ako se ne razdele, i jedine i druge bi moglo da bombarduje američka avijacija. Tako je bar rekao Džon Keri. Što se tiče Alepa, bez obzira na sva jadikovanja, borbe na jugu i jugozapadu od grada neće biti zaustavljene. Sa druge strane, to ne znači da će umereni militanti pristati da se razdvoje od Al Nusra Fronta, čak i ako to zatraži Vašington, tako da postoji velika verovatnoća da će sasvim prirodno sirijska ratna stvarnost poništiti diplomatske sporazume.
3.
Rusija se sa svoje strane obavezala da će zaustavi napade sirijske i ruske avijacije na područja koja kontrolišu proameričke grupe. Ali uopšte nije jasno koje su grupe na tom spisku i koja područja će biti obuhvaćena tim delom sporazuma.
Sirijska vojska će zadržati pravo korišćenja avijacije u Latakiji i Alepu, gde trenutno prilično uspešno vodi borbe. Sa druge strane, odbijanje napada u brojnim drugim sektorima dovešće do povećanih napada na „kalifat“ u području istočnog Homsa i istočno od Alepa. Ali sve u ovom trenutku zavisi od toga hoće li Amerikanci uspeti da kontrolišu svoje grupe i odvoje ih od Al Nusra Fronta?
Što se tiče humanitarnog koridora između južnih farmi Al Malah i kvarta Bani Zeid, to je od jula bio projekat koji su predložili Rusija i Asad. To se izgubilo tako što su Moskva i Damask dobili sigurnost za jedan ili dva od svoja četiri ponuđena koridora, a njima sigurno neće prolaziti teretni kamioni sa naoružanjem, tenkovi i oklopna vozila, nego humanitarna pomoć za civilno stanovništvo.
4.
Rusija i SAD su se složili i da će otvoriti humanitarni koridor preko saobraćajnice Kastelo na severu Alepa. Ali redosled dostave tereta, prevoz, kontrolu i redosled izlaska naoružanih militanata, kao što je Rusija predložila krajem jula, još nije u potpunosti jasan. Rusija je zainteresovana da militanti iz istočnog Alepa odu za Idlib, a američki interes je da militanti i dalje kontrolišu bar deo Alepa. Osim toga, primirje će obema stranama omogućiti da se oporave od najtežih bitaka u avgustu i septembru, a za mogućnost neposrednog napada na Alepo i sirijsku vojsku militanti sad očito nemaju snage, baš kao što nisu dovoljno jaki da probiju koridor u području farmi Al Malah i u Ramousehu na jugu. Dakle, situacija je takva da humanitarni koridori već postoje, a sad su deo sporazuma Rusije i SAD. Rusija pre svega želi da ima tri humanitarna koridora za stanovnike i jedan koridor za izlazak militanata iz Alepa. Sad će to biti koridor u okviru u okviru sporazuma sa SAD.
5.
Deo ugovora, navodno dogovoren iza kulisa, je u ovom trenutku verovatno povezan sa podelom sfera uticaja. Što se tiče političkog rešenja, tranzicija vlasti ne pominje nikakve pojedinosti ili poslove u sledećih nekoliko meseci, nego samo formalizuje odnos Rusije i Amerike u Siriji pre kraja mandata Obamine administracije. Trebalo bi preživeti dva do četiri meseca, nakon čega će se sporazum ili obnoviti sa novom upravom inače će doživeti istu sudbinu kao i prvi sporazum iz februara. Posebno je nejasan deo oko mutne tačke zajedničkih aktivnosti ruske i američke avijacije u Siriji, koje se povezuju s praktičnim provođenjem pitanja primirja.
6.
Kao što je bio slučaj sa prvim sporazumom, Rusija i SAD su se složili da će popustiti u stavovima, što odražava ključnu ulogu tih zemalja u sirijskom ratu. Procesi u Beču i Ženevi, koji bi trebalo da reše sirijski sukob, u teoriji bi trebalo da busu uređeni u skladu sa ovim sporazumima, ali istinski napredak dijaloga između zaraćenih strana je nemoguće postići, pre svega zbog gorčine među zaraćenim stranama, ali i zato što u pregovorima nisu zastupljeni Kurdi. Ne uzimajući u obzir njihove interese, nemoguće je postići celovito rješenje. Dakle, u javnom delu ovog sporazuma, koji ne sadrži dugoročne obaveze, postoje brojni situacioni aranžmani, za koje SAD i Rusija očekuju da će se pretvoriti u uzajamne koncesije i ustupke među protivnicima, baš kao što je bilo u februaru ove godine. Rat u Siriji ovim sporazumom nije stao, već je sklonjen na drugi kolosek, gde su SAD više uključene u poslove u severnoj Siriji, dok Rusija može da ojača svoju podršku Asadu u centalnim delovima zemlje, u Palmiri, području Deir Ez Zora i jugozapadno od Alepa.
7.
Naravno, dogovor u nizu stvari može dovesti do drugih potraživanja i američkih i ruskih saveznika u Siriji, ali najverovatnije i Saudijske Arabije, Jordana i Katara, dok su Iran i Sirija zadovoljni što je sporazum u svakom slučaju privremene prirode. Oni će se usredsrediti na uspostavljanje prekida vatre u nekim područjima kako bi postigli uspeh u drugim. Takođe, trebalo bi podsetiti da je nedostatak stvarnih dugoročnih ugovora između ruske i američke koalicije jedan od glavnih razloga zbog kojih je „kalifat“ uspeo da preživi do 2016. godine.
Priredio N. BABIĆ
Skraćenja teksta NS
