FILIPINI, JOŠ JEDNA ZEMLjA KOJA JE OTKAZALA POSLUŠNOST SAD

RIČARD DžAVED HEJDARIN Bilateralni odnosi Manile i Vašingtona ušli su u novu fazu. Dobrodošli...

RIČARD DžAVED HEJDARIN

Bilateralni odnosi Manile i Vašingtona ušli su u novu fazu. Dobrodošli u postamerički svet

„Uspostaviću (novi) samostalni kurs (za Filipine), i on neće zavisiti od SAD“, rekao je Rodrigo Duterte, vehementni filipinski predsednik, nakon ubedljive pobede na izborima ranije ove godine. Pod liderstvom novog predsednika Filipini rapidno transformišu svoju spoljnu politiku.

Oni koji su potcenili njegovu sposobnost da rekonfiguriše postojeće odnose sa najtrajnijim saveznikom te jugoistočne azijske zemlje – SAD – u protekle dve nedelje doživeli su neprijatno iznenađenje. Rapidno konsolidujući vlast u ključnim državnim institucijama, na leđima snažne podrške različitih civilnih društvenih grupa, Duterte je u mogućnosti da filipinsku spoljnu politiku preuredi kao niko pre njega.

„Ja zaista jesam nepristojna osoba. Uživam u svom poslednjem nastupu nepristojnosti“, glasilo je čuveno Duterteovo obećanje. „Kad postanem predsednik, kad položim zakletvu…, promeniću se“. To je bila izjava ohrabrenja koja je mnoge navela da (pogrešno) pretpostave da je Duterteova žestoka retorika iz kampanje – uključujući i onu uperenu protiv Amerike – samo domišljati trik.

Stoga su na njegovom globalnom diplomatskom debiju – prisustvo na samitu asocijacije zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN) – mnogi očekivali blaže izdanje Dutertea, kakvo i priliči jednom državniku. Umesto toga, svet je video Džekil i Hajd diplomatiju. Duterte, koji je primio filipinsko rotaciono predsedavanje regionalnom grupom, ljubazno se ophodio prema svojim azijskim kolegama, koje su cenile njegov pragmatizam u sporu sa Kinom oko Južnog kineskog mora i istovremenu ofanzivu protiv američkog predsednika Baraka Obame na njegovoj poslednjoj zvaničnoj azijskoj turneji.

Pošto je izgovorio nešto što je izgledalo kao psovanje američkog predsednika, dugo očekivani bilateralni sastanak između Obame i Dutertea je otkazan. Ubrzo nakon toga, usled rastuće panike zbog potencijalnog diplomatskog fijaska, Manila je izrazila „žaljenje“, a Obamina administracija je ponovila da američko-filipinski odnosi ostaju „čvrsti kao stena“. Duterte je objasnio da njegove psovke nisu bile upućene Obami, koji je, sa druge strane, uverio svoje filipinske partnere da Duterteove uvrede nije shvatio lično.

duterte12Ipak, kad su svi pomislili da napori za sanaciju štete daju rezultat, Duterte je još jednom prešao u ofanzivu. U poslednjoj izjavi čak je i – doduše za sada samo retorički – naložio američkim specijalnim snagama stacioniranim u problematičnom regionu Mindanao – da napuste zemlju. Takođe je jasno stavio do znanja da je bacio oko na jačanje veza – uključujući i vojne – sa istočnim silama, Rusijom i Kinom. Zapravo, očekuje se da Duterte krene u državnu posetu Kini u narednim nedeljama, što bi bila prva poseta bilo kog filipinskog lidera. Za samo nekoliko meseci američko-filipinski odnosi su od posebnih i neprikosnovenih postali nesigurni i napeti, a to deluje kao novo normalno stanje jednog od najbliskijih i najdugotrajnijih bilateralnih odnosa na svetu.

NOVE CRVENE LINIJE
Trebalo bi reći da je Duterte, prema sopstvenim navodima socijalista sa decenijama dugim vezama sa levičarskim pokretima na Filipinima, već neko vreme nepristojan u izjavama prema Americi. Tokom izborne kampanje, kad je napadnut zbog neprikladne šale, poručio je američkom amabsadoru Filipu Goldbergu da začepi.

Čak je i pre izbora pretio prekidanjem odnosa ako zapadne zemlje nastave sa onim što on vidi kao mešanje u unutrašnje prilike na Filipinima. Nakon dva meseca u kabinetu, Duterte nije mogao da se uzdrži od pokazivanja uznemirenosti zbog odlazećeg američkog izaslanika; čak je išao dotle da je izrekao i šokantnu gej klevetu protiv njega. Kao odgovor na to, Vašington ne samo da je kritikovao neprikladne opaske nego je počeo da kritikuje i Duterteovu „šok i strahopoštovanje“ kampanju protiv trgovine narkoticima. Zbog toga je Obama, kad je upitan o predstojećem sastanku sa Duterteom na samitu ASEAN, konstantno isticao pitanje ljudskih prava.

Ovo je sigurno razbesnelo filipinskog lidera, koji je pokazao nizak prag tolerancije na bilo kakve kritike o onom što smatra egzistencijalnim političkim odgovorom na pošast narkomanije u toj jugoistočnoj azijskoj zemlji. To je stajalo u pozadini Duterteove nezgodne primedbe američkom lideru. U protekloj nedelji on je bio u konstantnoj ofanzivi protiv Amerike.

duterte13Tokom istočnoazijskog samita u Obaminom prisustvu Duterte nije oklevao da održi improvizovani govor o američkim kolonijalnim zločinima protiv filipinskog naroda. Čak je, da bi dokazao svoju poentu, pokazao sliku Filipinaca koje su masakrirale okupacione snage. Na kraju nije bilo rukovanja među liderima dve sporazumom ozvaničene savezničke zemlje. Poruka je bila jasna: novi filipinski lider nije raspoložen za američke kritike i spreman je da im se suprostavi. Bila je to nedvosmislena manifestacije „nezavisnosti“, koja je pokazana i u odnosu prema drugim učesnicima, uključujući i Kinu.

OTVARANjE KA KINI
Uprkos nezgodnom teritorijalnom sporu u Južnom kineskom moru i nedavnoj filipinskoj pravnoj pobedi nad Kinom, Duterte je konstantno naglašavao potrebu za dijalogom, mirnim pristupom i biletarlnim pregovorima sa Kinom. Njegov pragmatični stav je sigurno dobro dočekan od mnogih lidera ASEAN, koji u potpunosti izbegavaju bilo kakav sukob sa kineskim Golijatom.

Po povratku na Filipine, nakon radne posete Džakarti ubrzo nakon samita ASEAN, Duterte je još jednom krenuo u ofanzivu. Ovaj put je sugerisao da je možda spreman da preispita osnove bilateralnih sporazuma sa Amerikom, tj. vojne ugovore.

U još jednoj karakterističnoj tiradi pozvao je američke specijalne snage iz Mindanaoa da napuste zemlju. „Sve dok smo uz Ameriku, nikad nećemo imati mir (u Mindanaou)“, rekao je Duterte, iznenadivši veliki broj pripadnika bezbednosnog establišmenta i šire javnosti, „mogli bismo i da odustanemo (od Mindanaoa)“.

Prema nekima, filipinski lider je delimično okrivio Ameriku za konflikt i nagovestio potencijalno urušavanje bilateralnih vojnih veza. Iako je malo verovatno da je Duterteova izjava bila politički proglas, konstantni baraž kritika uperenih ka Americi je u potpunosti zapanjio mnoge njegove zemljake.

Na kraju krajeva, Filipini su najviše proamerički nastrojeno društvo na celom svetu, a veliki deo filipinskog bezbednosnog, medijskog i intelektualnog establišmenta je povezan sa SAD. Da bi naglasio svoju sklonost ka viševektorskoj spoljnoj politici, Duterte je predložio veću vojnu saradnju sa Kinom i Rusijom.

„Kina kaže da je zabrinuta zbog mene, pa su ponudili da nam daju avione“, navodi Duterte, koji je konstantno isticao potrebu za stabilnijim ako ne i srdačnim odnosima sa Pekingom. „Ako već želimo da kupujemo od jednog izvora (Kine), zašto onda ne bismo uzeli i ono što je besplatno? Hvala.“

duterte14On je čak i potvrdio da je namerno preskočio samit SAD – ASEAN. Budući da bi trebalo da poseti Peking kako bi pronašao modus vivendi za Južno kinesko more i pokušao da privuče veliki vroj kineskih investicija na Filipine, moguće je da Duterte prosto demonstrira svoju političku nezavisnost kako bi stekao naklonost Kine. Međutim, čak i ako Filipini zadrže svoje postojeće bezbednosne ugovore sa Amerikom, retko ko može da porekne da su bilateralni odnosi dve zemlje ušli u novu fazu. Dobrodošli u postamerički svet.

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

The National Interest

Svet
Pratite nas na YouTube-u