SA MERKELOVOM JOŠ NIJE GOTOVO

ROLAND NELES Ako odluči da se kandiduje, klađenje protiv Merkelove će biti izuzetno rizično...

ROLAND NELES

Ako odluči da se kandiduje, klađenje protiv Merkelove će biti izuzetno rizično ulaganje

Angela Merkel je gotova. Potrošila je svoju sreću, masovno gubi podršku i gura bivše konzervativce u ruke desničarske populističke Alternative za Nemačku (AfD). Osim toga, njena izbeglička politika preti da sruši decenijama staro prijateljstvo između Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU). Ukratko, aktuelna nemačka kancelarka nema nikakvih šansi sledeće godine na parlamentarnim izborima.

Takav narativ preovlađuje poslednjih meseci, a iste priče još jednom slušamo nakon berlinskih izbora u nedelju, koji su za CDU doneli još jedan očigledno težak poraz. I, zaista, partija je dobacila tek do tričavih 17,6 odsto glasova, što je njihov najgori rezultat u nemačkoj prestonici u istoriji ujedinjene Nemačke. Komentatori, i domaći i strani, požurili su da ishod objasne kao još jedan referendum o Merkelinom ponašanju tokom prošlogodiđnje izbegličke krize. Jasan dokaz takve interpretacije je 14,2 odsto glasova koje je osvojila AfD. Došavši odmah nakon dramatičnog uspeha na poslednjim regionalnim izborima u Meklenburg – Zapadnoj Pomeraniji, gde je AfD osvojila 20,8 odsto glasova, deluje kao da je reč o trendu.

Naravno da bi bilo glupo tvrditi da je u Merkelinom političkom univerzumu sve u redu. Ali jednako je teško izneti argument da su berlinski izbori adekvatan lakmus-test njenog potencijalnog rezultata sledeće godine. Zaista, sve partije establišmenta loše su prošle u nedelju. Socijaldemokrate su „pobedile“ osvojivši tek 21,6 odsto glasova, što je gotovo sedam procentnih poena manje od rezultata na proteklim parlamentarnim izborima 2011. Zapravo to je bio najniži ikada pobednički rezultat na bilo kojim pokrajinskim izborima u Nemačkoj. Podrška zelenim je takođe pala, dok su ekstremna levičarska Leva partija i AfD zabeležile značajne rezultate. Veliki deo toga je odraz nezadovoljstva stanovnika Berlina koalicijom SPD-CDU, koja upravlja gradom u proteklih pet godina.

Detaljniji pogled na rezultate u Berlinu zapravo bi mogao da nagovesti da Merkeline šanse sledeće godine i nisu toliko male. Uzmite u obzir sledećih šest razloga zbog kojih bi ona naredne jeseni vrlo lako mogla biti četvrti put izabrana da vodi kancelarski kabinet.

berlinttip02Zašto bi Merkelova mogla da pobedi:

1. Njena glasačka baza je iznenađujuće stabilna. Uprkos brutalnim rezultatima iz Meklenburg – Zapadne Pomeranije, neugodnom rezultatu iz Berlina i Merkelinom sunovratu popularnosti u trenutnim anketama – nema nikoga ko preti da bi mogao da je ugrozi. Još uvek je 8-10 poena ispred SPD, što nagoveštava da značajna grupa Merkelinih pristalica nije okrenula leđa ugroženoj kancelarki. Malo je – bar za sada – indikacija da će je oni napustiti u narednih 12 meseci;

2. U direktnom poređenju sa njenim verovatnim izazivačem, šefom SPD Zigmarom Gabrijelom, ankete pokazuju da je Merkelova daleko ispred. Berlinski izbori još jednom su pokazali da SPD još uvek nije pronašla način kako da preokrene dugogodišnji trend opadanja, bez obzira na pobedu. Teško je zamisliti da će Gabrijel, nakon sedam godina na mestu partijskog lidera, odjednom shvatiti kako da pridobije značajno veći deo glasača;

3. SPD je u Berlinu nagovestila da će se zalagati za koaliciju sa Zelenima i Levom partijom. Moguće je da će u parlamentarnoj kampanji sledeće godine SPD predstaviti ovu kombinaciju kao mogući model i za nacionalnu vladu. Ali, dok su berlinski glasači u prošlosti pozdravljali učešće Leve partije u lokalnoj vladi, ostatak zemlje je daleko konzervativniji, pa bi mogućnost levičarske vlade, u kojoj bi učestvovala Leva partija, dosta olakšao mobilizaciju konzervativnih glasača. Pored toga, mogućnost formiranja takve koalicije mogla bi i da navede potencijalne glasače AfD da dva puta razmisle pre napuštanja CDU;

4. Čak i dok je raskol između bavarske CSU i Merkeline CDU jako dubok – zbog beskompromisnog odbijanja Merkeline izbegličke politike od strane CSU – postaje sve jasnije da bi razlike između dve partije mogle obema da nanesu štetu na izborima naredne godine. Uzevši u obzir mogućnost formiranja levičarske koalicije, raste pritisak na Merkelovu i šefa CSU Horsta Zehofera da konačno ostave po strani međusobne razlike. To bi u velikoj meri povećalo Merkeline šanse da bude reizabrana;

5. Izbeglički problem već donekle gubi na aktuelnosti. Iako bi bilo preuranjeno zaključiti da je pronađeno trajno rešenje, Merkelin izbeglički dogovor sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom preživeo je pokušaj puča u Turskoj i, ako nastavi da se poštuje, broj izbeglica koje stižu u Nemačku nastaviće da opada. Pored toga, pokrajine i opštine sada se bolje snalaze u pronalaženju trajnog smeštaja za izbeglice i nemački građani više nisu konstantno suočeni sa pitanjem izbegličke krize. To će oslabiti vetar koji duva u jedra AfD i skinuti pritisak sa Merkelove;

6. Merkelova još uvek nije potvrdila da će se kandidovati za četvrti mandat, a, što duže odlaže odluku, ostavlja manje vremena svojim protivnicima unutar CDU da pronađu alternativu. Na samo godinu dana pre parlamentarnih izbora potencijalni pokušaj partije da se Merkelova skrajne mogao bi biti ekstremno riskantan. Štaviše, nije jasno ni ko bi mogao da je zameni. Iako bi odstranjivanje Merkelove u korist ministra finansija Volfganga Šojblea ili šefa CSU Zehofera moglo ubediti neke od glasača AfD da se vrate u kamp CDU, to bi gotovo sigurno dovelo do otuđenja još većeg broja Merkelinih pristalica. CDU to zna, i gotovo sigurno će zajedno odlučiti da stanu iza Merkelove.

merkelizbeglice01Merkelova je najavila da će doneti odluku do kraja godine. Ako odluči da se kandiduje, klađenje protiv nje će biti izuzetno rizično ulaganje.

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

Spiegel Online

Svet
Pratite nas na YouTube-u