REFERENDUM BEZ NEPRAVILNOSTI, 99.79 ODSTO ZA „DA“, IZLAZNOST OKO 60 ODSTO

Izlaznost na referendumu o Danu RS je između 59 i 60 odsto Građani Republike...

Izlaznost na referendumu o Danu RS je između 59 i 60 odsto

Građani Republike Srpske danas će na referendumu odgovarati na pitanje „Da li podržavate da se 9. januar obeležava i slavi kao Dan Republike Srpske?”.

Na prvom referendumu od uvođenja demokratije stanovnici Srpske stav će moći da iznesu na 1.900 glasačkih mesta, a pravo glasa ima 1.219.399 građana.

Državljani RS u Srbiji mogu da se izjasne u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Subotici i Pančevu, a kad je reč o drugim državama, glasanje je omogućeno u Austriji, Belgiji, Rusiji, Nemačkoj i Švajcarskoj.

Glasačka mesta otvaraju se u sedam sati, a biće zatvorena u 19 časova, dok se prvi preliminarni rezultati očekuju tokom noći. Građani distrikta Brčko mogu da se izjasne u susednim lokalnim zajednicama Donjem Žabaru i Bijeljini, odnosno u Lončarima i Donjoj Bukovici.

MUP RS podigao je nivo bezbednosti zbog informacija da bi pojedini radikalni krugovi mogli da ugroze institucije RS ili mesta određena za glasanje na referendumu, navodeći da građani mogu biti mirni jer će MUP preduzeti sve da budu zaštićeni i bezbedni.

Do referenduma je došlo jer je Bakir Izetbegović, bošnjački član Predsedništva BiH, podeo apelaciju Ustavnom sudu BiH koji je u novembru prošle godine osporio Dan Republike, obrazloživši kako se u tom datumu ne mogu pronaći i drugi narodi koji žive u Srpskoj.

Budući da zbog preglasavanja odranije postoji nezadovoljstvo načinom donošenja odluka u Ustavnom sudu BiH, koji je Srpskoj, između ostalog, osporio grb i himnu, Skupština RS je 15. jula ove godine donela odluku o raspisivanju referenduma za koju su glasale vlast i opozicija, to jest sve političke partije sa sedištem u RS.

To je izazvalo osudu od strane međunarodne zajednice koja optužuje Banjaluku za neustavno narušavanje autoriteta Ustavnog suda BiH i nepoštovanje odluka te pravosudne institucije, ali priznaje i kako referendum o pitanju praznika može potpadati pod nadležnost jednog od entiteta.

Vlasti u Banjaluci, pritisnute optužbama da krše Ustav BiH i Dejtonski sporazum, argumentovale su da će posle referenduma održati sednicu Skupštine RS i na njoj sprovesti odluku Ustavnog suda BiH, koja neće nikog da vređa, ali koja će sadržavati i stav građana o 9. januaru iskazan na referendumu. Dan Republike, složni su svi, i ubuduće će se praznovati na taj datum.

Srpska trpi velike pritiske, iako se već zna da planira da ispuni odluku Ustavnog suda BiH, za razliku od oko 90 drugih odluka tog suda koje će ostati nesprovedene, a mahom se odnose na Federaciju BiH, kao što su konstitutivnost srpskog naroda ili pitanje Mostara.

Da je referendum dobrim delom motivisan nezadovoljstvom zbog načina rada Ustavnog suda BiH, a ne samo osporenim praznikom, vidi se i iz izjave Milorada Dodika, predsednika RS, koji je po povratku iz Moskve, gde je razgovarao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, za „Politiku” rekao da je ovo poslednji put da je taj sud na ovaj način doneo odluku i da će u svakom narednom slučaju, ako do njega dođe, odgovor Srpske biti još žešći.

U Banjaluci su i dan pre referenduma primećene brojne novinarske ekipe iz susednih zemalja, što ne čudi, budući da je malo političkih pitanja koja su od potpisivanja Dejtonskog sporazuma izazvala tolike tenzije na relaciji Banjaluka–Sarajevo, ali i u regionu, kao što je današnji referendum.

Bošnjaci u Srpskoj protive se referendumu i pozivaju sugrađane da ne izlaze na glasanje, dok bošnjačke političke partije strahuju da je reč o probi za neki ozbiljniji referendum, iako je Banjaluka jasno stavila do znanja nije reč o probnom referendumu. Deveti januar je važan praznik za RS jer je tog dana 1992. tadašnja Skupština srpskog naroda u BiH, posle ignorisanja volje Srba od Bošnjaka i Hrvata u vezi sa otcepljenjem od Jugoslavije, proglasila Srpsku Republiku BiH, koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku.

Istovremeno, svake godine 9. januar se proslavlja i kao krsna slava RS – Sveti Stefan, ali to nije definisano Zakonom o praznicima RS, jer je reč o praksi. Zvaničnici Srpske pozvali su građane da sve prođe mirno, da se uvaži i volja onih koji na referendum neće da izađu i poručili da će to biti svečani dan koji će biti završen proslavom.

Izvor Politika, 25. septembar 2016.

IZLAZNOST OKO 60 ODSTO, 99.79 ODSTO GRAĐANA ZAOKRUŽILO „DA“
Nezvanični rezultati, na osnovu 71,09 odsto prebrojanih glasova, pokazuju da je 99,79 odsto građana RS glasalo za opciju da 9. januar ubuduće ostane Dan Republike Srpske.

Kako javlja reporter RTS-a iz Banjaluke, izlaznost na referendumu o Danu RS je između 59 i 60 odsto.

Predsednik Komisije za sprovođenje referenduma Siniša Karan rekao je da pristiže veliki broj podataka s terena.

Državljani RS mogli su da glasaju i u Srbiji – u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Subotici i Pančevu.

Na biračkom mestu u Subotici glasalo je ukupno 292 građana i svi su glasali „za“, javlja reporter RTS-a.

U Austriji, gde su bila otvorena četiri glasačka mesta – u Beču, Gracu, Insbruku i Lincu – svoj glas dalo je 3.378 osoba.

Samo u Beču, gde je glasanje bilo organizovano u prostorijama Zajednice srpskih klubova, prema navodima Izborne komisije, na referendumu se izjasnio 1.541 glasač.

Osim u Srbiji i Austriji,, državljani RS mogli su da se izjašnjavaju i u Belgiji, Rusiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, u većem broju gradova u tim državama.

Glasanje je na svim biračkim mestima proteklo bez incidenata, osim jedne manje nepravilnosti u Kuli kod Gacka gde je nekoliko osoba blokiralo glasačko mesto, pa je i policija morala da reaguje.

Pravo glasa imalo je 1.219.399 građana koji su mogli da biraju na ukupno 1.900 mesta.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske saopštilo je da je stanje bezbednosti na području RS dobro.

Uoči referenduma znatno su se pojačale tenzije na relaciji Banjaluka–Sarajevo, s obzirom na to da je Ustavni sud BiH, koji rukovodstvo RS ne priznaje, stao na stanovište da je referendum neustavan.

Deveti januar je veoma važan za Srbe u RS jer je toga dana 1992. godine na Palama tadašnja skupština srpskog naroda u BiH, nakon zanemarivanja volje Srba od Bošnjaka i Hrvata, proglasila Srpsku Republiku Bosnu i Hercegovinu.

Dvanaestog avgusta iste godine naziv je promenjen u Republika Srpska.

Izvor RTS, 25. septembar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u