DEJVID KARLIN: LjUBAV PREMA TRAMPU JE PROIZVOD MRŽNjE PREMA ELITAMA

Kako je još moguće ozlojediti elite, ako ne izborom Trampa? Onaj deo belog američkog...

Kako je još moguće ozlojediti elite, ako ne izborom Trampa?

Onaj deo belog američkog stanovništva koji ne može da se pohvali ni bogatstvom, ni veoma dobrim obrazovanjem i ne odlikuje se liberalizmom, tokom 30 ili 40 godina prezirali su njima sušte suprotnosti – bogati, oni koji su stekli dobro obrazovanje, beli liberali.

Među njima su takođe mladi ljudi koji, iako su sada veoma mladi, imaju sve osnove da u budućnosti postanu imućni, dobro obrazovani beli liberali. Uopšte, postojeća i buduća elita naše zemlje navikla je da s visine gleda na običan narod.

Običnom narodu elite su govorile: „Momci, vi ste rasisti, seksisti, homofobi, ksenofobi, islamofobi, a ovih dana ste postali (koga će to začuditi?) transfobi. Vi ste neuki i skloni ste nasilju. Vi ništa ne znate o nauci, da i ne govorimo o evoluciji i klimatologiji. Vi niste naučili nijednu lekciju iz naše istorije. Vi bukvalno osećate kriminalnu sklonost prema oružju. Vaša vera je – mešavina sujeverja i licemerja. Po vašem mišljenju, vi ispovedate religiju ljubavi, ali vi hrišćanstvom samo maskirate svoju mržnju. Teško nam je da govorimo o tome, vi ste, zapravo, beznačajni ljudi“.

Pre nekoliko nedelja, obraćajući se grupi imućnih belih liberala, Hilari Klinton je iskoristila slične reči, ali fraza koja je sada postala poznata („gomila beznačajnih ljudi“) izgovorena sa poetski proverenom intonacijom, bila je uobičajena za mnoge u njenom auditorijumu.

Kako se običnim ljudima predstavlja situacija, elita bi se samo radovala kad bi se Amerika izbavila od tih „beznačajnih“, ili barem od većine njih.

Bilo bi bolje kad bi SAD u potpunosti činili „nebeznačajni“ dobri ljudi, odnosno, beli liberali, Afro-Amerikanci, Latino-Amerikanci, gejevi, lezbijke, transrodni, muslimani, izbeglice iz nekontrolisanih zemalja sveta i onih koji žive od pomoći.

Suvišno je čak i govoriti da svi ti divni ljudi ne treba da imaju oružje. Oni moraju da se užasavaju i same reči „oružje“, koja se u kulturnim krugovima ne sme izgovarati drugačije sem kao –„reč na slovo o“.

Da li je čudno to što je običan narod konačno negativno reagovao na taj talas prezrenja?

Šta su na kraju oni odlučili da odgovore?

Da li je čudno što oni sa gnevom odbacuju kandidata za predsednika (Hilari), koji pobednički nosi zastavu njihovih socijalno-kulturnih neprijatelja?

Da li je čudno što običan narod, prezirući one koji njega preziru, radije podržava kandidata (Trampa) koji od svih mogućih kandidata više napada socijalno-kulturne elite?

Kako je još moguće ozlojediti elite, ako ne izborom Trampa?

Ima mnogo konzervativaca koji govore običnom narodu: „Pogledajte, mi smo na vašoj strani. Mi shvatamo da su vas hiljade puta uvredili predstavnici bele liberalne elite. Nama je drago što ste konačno odlučili da se branite. Ali, zašto ste za ulogu svog heroja izabrali upravo Trampa? Zar ne vidite da je on loš čovek? Zašto niste izabrali dobrog? Ili makar nekog malo pristojnijeg? Zašto ste učinili tako glup izbor i ograničili ga čovekom koji zbog svojih mana može da izgubi bitku protiv Hilari i njoj sličnih ljudi?“

A onda običan narod odgovara: „U tome i jeste stvar. Nama se dopada Tramp, zato što je on loš. On je lažov i licemer. On je užasno sebičan. On je užasno neuk za mnoga pitanja. Mi to znamo. Ali, nama je svejedno, jer upravo njegovi nedostaci izazivaju srdžbu liberala. Tramp ih dovodi do ludila. Nijedan drugi kandidat ih nije toliko razbesneo, koliko to uspeva Trampu. Zato je on naš čovek. Mi shvatamo da on rizikuje da izgubi izbore koje bi bilo lako dobiti. Ali, ono zadovoljstvo koje imamo zbog toga što ovi liberalni izrodi gube glavu, vredi tog rizika. Napred, Tramp“.

Izvor American Thinker/Fakti, 29. septembar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u