ROSTISLAV IŠĆENKO: SLIČNOSTI I RAZLIKE RUSKOG I AMERIČKOG SVETA

Rusija samim svojim postojanjem daje primer alternativnog svetskog poretka Pre dve i po godine,...

Rusija samim svojim postojanjem daje primer alternativnog svetskog poretka

Pre dve i po godine, kada se Krim tek vratio u Rusiju, našao sam se na Jalti kao učesnik konferencije posvećene perspektivi Ruskog sveta.

Tada sam bio iznenađen ograničenim pristupom ovom pitanju od strane većine učesnika konferencije.

Neki od njih su smatrali da je Ruski svet – Rusija u postojećim granicama. Posebno su na tome insistirali Krimljani koji su u tom trenutku tek godinu dana živeli u okviru tih granica. Neko je definisao Ruski svet kao teritoriju bivšeg SSSR-a. Pristalice monarhizma zamenjivale su Sovjetski Savez terminom „Ruska imperija“.

Pritom se većina slagala da je Aljaska Ruski svet, a Poljska nije, dok su se mišljenja o Finskoj razlikovala. Na kraju, još jedna grupa je smatrala da se Ruski svet proteže do zapadnih granica država, nekadašnjih članica Organizacije Varšavskog pakta (OVD).

Nezavisno od toga koliko su bili voljni da pomere granice Ruskog sveta – predstavnici ove ili one grupe su se složili sa činjenicom da je Ruski svet – samo deo ekumene, i to relativno mali, u poređenju sa neruskim svetom. Niko nije mogao da odgovori na moje pitanje: zašto se upravo Jakuti ili Kamčadali toliko razlikuju od Francuza ili Nemaca, zašto Kamčadi bez rezerve dozvoljavaju Ruski svet, a Francuzi i Nemci ga ne dopuštaju uopšte? Iako bi deo Nemaca (DDR) koji je ulazio u granice OVD, takođe, mogao pretendovati na ulazak u Ruski svet.

U okviru ovakvog (ograničenog), pristupa postoji još jedna slaba tačka. Apsolutno sve pristalice Ruskog sveta (bez obzira na definisanje njegovih granica) smatraju da Ruski svet treba da globalnom svetu da neku ideju – da mu ukaže na pravac razvoja.

Ali kako možemo „dati ideju““ Ruskog sveta onima, kojima smo unapred otkazali pripadnost njemu?

Radi poređenja, kada definišemo savremeni svet kao Pax Americana, mi razumemo da se govori o globalnom svetu, a ne o svetu u granicama SAD, ne o anglosaksonskom svetu i ne o Severnoatlantskom svetu. Granice ove ideje se poklapaju sa granicama planete, a ako bi čovečanstvo živelo izvan Zemlje, onda bi ideja Pax Americana išla zajedno sa njim u svemir.

Poenta ovde nije samo u anglosaksonskom ekspanzionizmu, ni u ruskoj miroljubivosti.

U Rusija takođe postoji određeni broj pristalica rešavanja komplikovanih međunarodnih problema primenom vojne sile. Najinteresantnije je što ruski ekspanzionisti, koji vide svoj ideal u trobojci iznad Bele kuće i desetinama borbenih nosača aviona pod zastavom Svetog Andreja kako krstare morima i okeanima planete, ništa manje, kao i njihovi miroljubivi konkurenti razdvajaju „pravi“ Ruski svet od ostatka planete.

Oni veruju da je tri četvrtine kopna nešto tuđe, nešto što je potrebno pobediti vojnom silom, nešto što se može kontrolisati iz daljine, ali što ne podleže integraciji.

Karakteristično je da se obe ove ideje sukobljavaju sa ruskom istorijom i praksom izgradnje ruske države, nezavisno od toga da li je ona u formi carstva, imperije ili saveza.

Da su carevi, imperatori i generalni sekretari razmišljali o granicama ruskog/sovjetskog sveta, onda država ne bi izašla izvan granica iz vremena Ivana III. Čak bi i u tim okvirima u njoj živelo mnogo stranaca.

Ako su Sjedinjene Države napravile „kotao za pretapanje“, u kojem se svi (čak i Englezi) rastvaraju bez ostatka, pretvarajući se u novu američku naciju, Rusija je uvek gradila stanište u kojem će udobno živeti svi i u kojem nacionalni identitet nije remetio zajedničko rusko postojanje.

To su shvatili naši neprijatelji. Napadajući nas oružjem, oni su – dobro poznajući nacionalnu raznolikost – uvek pokušavali da iskoriste svaku različitost da bi zavadili ljude među sobom. Ali, definišući nas spolja, oni su uvek govorili o celoj masi naroda, kao o Rusima.

Upravo je to ideja Ruskog sveta koja se suprotstavlja ideji Pax Americana.

Američki svet je svet aritmetičke sredine. U svom idealnom obliku, svi narodi i rase treba da se stope, pomešaju i da stvore neku zajedničku rasu. Dva pola trebalo da se spoje u neki opšti „treći pol“. Totalna tolerantnost bi idealno trebalo da dosegne nivo na kojem bi veštački ograničavala sposobnosti intelektualaca, da ne bi ugrožavala idiote i na taj način sprečavala pojavu aritmetičke sredine u oblasti inteligencije.

Sa svoje strane, Ruski svet nudi jedinstvo, ne ugrožavajući različitost. Baš kao u porodici, gde su svi različiti, ali su svi ujedinjeni zajedničkim ciljevima i interesima.

Zato se SAD i protive Rusiji, još od sredine HH veka kada je formulisan ideal Pax Americana, jer Rusija samim svojim postojanjem daje primer alternativnog svetskog poretka. Pri čemu je to dobra i održiva alternativa.

Ruski svet je nastao u svojim glavnim karakteristikama početkom XVI veka, kada od SAD ni nacrt nije postojao. Ne gubeći nijedan narod, ne radeći ništa što bi moglo da podseća na genocid nad Indijancima, Ruski svet je živeo pola milenijuma, konstantno se šireći.

Naše sukobljavanje sa Sjedinjenim Državama nije ideološko, nije finansijsko-ekonomsko (to su samo spoljašnje forme u kojima se sukob manifestuje). Naša konfrontacija je sistemska – ne samo zbog pogleda na svet, koliko zbog samog shvatanja sveta.

Mi živimo na istoj planeti, ali u različitim svetovima. Svetovi su međusobno tesni, ali se ne mogu mešati.

Pri čemu Ruski svet može koegzistirati sa američkim, ali američki sa ruskim ne može. Ovaj animozitet određen je na nivou bazičnih vrednosti. Za Ruski svet nije ništa neobično u priznavanju prava na postojanje drugog, alternativnog sveta. Iz perspektive SAD, američki svet je jedini ispravan – jedini mogući i idealni oblik ljudskog postojanja. Sve ostalo mora biti eliminisano.

Ovde dolazimo do jednostavnih zaključaka:

Prvo, Rusija ne može veštački ograničiti okvire Ruskog sveta, jer odluku o ulasku u Ruski svet donosi svaka nacija samostalno. Rusija ne može ni dozvoliti, ni zabraniti niti narediti. To bi bilo u suprotnosti sa osnovnim principima Ruskog sveta.

Drugo, obzirom da Pax Americana pretenduje na isključivost i jedinstvenost, on će uvek predstavljati pretnju za Ruski svet. Američka ideja ne podrazumeva njegovo postojanje.

Budući da je agresivan pokušaj da se pretnja eliminiše zajedno sa Amerikom u suprotnosti sa osnovnim vrednostima Ruskog sveta, koji predviđa koegzistenciju, a ne agresiju, njegovo širenje je moguće samo posredstvom zaštite onih koji ulaze u Ruski svet, bežeći od američkih vrednosti.

Samim tim u Siriji Rusija upravo i provodi takvu politiku. I ruski pokušaj nije da uguši opoziciju već da strane u građanskom ratu prisili na dogovor, i upravo se zasniva na osnovnim vrednostima Ruskog sveta, koje ne podrazumevaju uništavanje drugačijih, već suživot sa njima.

Treće, kao alternativa američkoj globalnoj ideji, Ruski svet je sam po sebi globalna ideja – čiji je idealni oblik organizacija planetarnog suživota naroda.

Jasno je da će na centru ovog sveta, u ovom slučaju na Rusiji, ležati odgovornost za održavanje reda u tom svetu, kao što na SAD leži odgovornost za održavanje reda u Pax Americana.

I ovde je krajnje važno ne podleći iskušenju jednostavnih i brzih odluka i ne krenuti putem Sjedinjenih Država, koje su odustale od uloge svetskog sudije, za koga važe ista pravila, i koje su preuzele ulogu šerifa sa Divljeg zapada, čiji je apsolutni zakon „Kolt“.

Ako ruska globalna pravda postane ista kao i sadašnja američka, onda će se i Ruski svet pretvoriti u američki, samo sa drugim imenom, a da prolivaju krv i znoj zbog promene naziva na zatvoru – narodi sveta nisu zainteresovani.

Izvor Fakti, 05. oktobar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u