Svi krivci za bankrot iz 1998. godine oostali su u strukturama koje upravljaju državnim novcem
„Kod nas nije uobičajeno predlagati, uobičajeno je postavljati”, odgovara Sergej Glazjev na pitanje da li on predlaže Vladimiru Putinu svoju kandidaturu na mesto ministra finansija ili predsednika Centralne banke. U intervjuu za Biznes Online ekonomski savetnik predsednika Rusije pružio je priliku za bitku u odsustvu vladinim liberalima, dao ocenu izbora, ispričao kako su Amerikanci uzeli u svoje ruke zlatne rezerve Ukrajine i pokopao nadu na skupu naftu.
Da li osećate da su vlasti potrebni vaši modeli novčano-kreditne i u celini ekonomske politike?
— Sve su to zasad reči koje se ne ovaploćuju u realnoj politici. Za mene kao ekonomistu praktičara koji radi u organima državne vlasti, naravno, veoma je važna naučna razrada u praksi upravljanja, čega, nažalost, nema zbog dva glavna razloga. Prvo, to što predlažemo – to je prilično složena tehnologija upravljanja makroekonomijom. Drugo, to traži veliku odgovornost. Sadašnji sistem haotičnog ručnog upravljanja ugodan je mnogima. Kritična masa ljudi u vladajućoj eliti, koju sve zadovoljava, za sada ne dozvoljava proboj nikakvih ozbiljnih promena.
Vaša dostignuća ušla su u osnovu predizbornog programa Partije rasta. Koje su vam još snage bliske među onima koje su učestvovali na izborima za Državnu Dumu? Vama su idejno bliski Jedinstvena Rusija, Pravedna Rusija ili možda čak Komunistička partija?
— Prošli izbori su bili veoma jalovi sa tačke gledišta prezentacije programa. Diskusija u društvu bila je slabo razvijena. To je povezano s tim da se vodeće partije nisu previše opterećivale programima. To je posledica toga da na državnu politiku ozbiljno može uticati samo većina u Dumi, i to u ograničenim aspektima. Pošto većina u Dumi ostaje nedostižan cilj za opozicione partije, to su pokušaji da se u javnost uđe sa otvorenim programom veoma opasni, jer ih opozicija nije u stanju realizovati. Uzmimo, na primer, blok Rodina (na izborima za Dumu 2003. godine skupili više od devet odsto glasova; prim. red.). On se raspao upravo zbog toga što se bez odupiranja od poluge vlasti nije mogao realizovati taj program koji smo predložili društvu. Čak ni izborni uspeh u granicama 10 procenata mesta u Državnoj Dumi, ne daje neophodnu političku težinu za realizaciju programa koji je u protivrečnosti sa tim snagama koje ne žele ništa da menjaju. Sve se to događa zbog toga što u našem političkom sistemu Državna Duma ne igra iole ozbiljniju ulogu i iz toga sledi da se partije, poučene iskustvom rada u Dumi, već tokom 20 godina ne zamaruju previše programima.
Vladimir Putin je izvršio promene u administraciji, postavio je novog ministra obrazovanja, istakao je kandidaturu Vjačeslava Volodina na mesto predsednika Državne Dume. Da li ima preduslova za promene i u personalnom sastavu vladinog ekonomskog bloka i u Centralnoj banci, što znači i promenu ekonomskog kursa?
— Pitanje je kako vladajuća elita reaguje na mišljenje društva. Pitanje je veoma složeno, jer se pojam „mišljenje društva” ne potkrepljuje ozbiljnim mehanizmima uticaja na vlast. Navešću primer: svojevremeno su nastavnici, koji su bili najaktivnija profesionalna grupa u našem društvu, napisali peticiju šefu države da se ne slažu sa sistemom EGE, koji je danas svuda nametnut. Mislim da se potpisalo oko tri miliona nastavnika. Na to je Ministarstvo obrazovanja izjavilo: pa šta, nisu to svi nastavnici, u zemlji ima oko pet miliona nastavnika i zbog toga ova peticija nema nikakvog političkog značaja. Eto kakav je njihov odnos. Naši ministri, a pogotovo ljudi koji rukovode državnim korporacijama, državnim bankama, toliko su zaštićeni od javnog mnjenja da nikakvo glasanje na izborima za državnu Dumu ne utiče na njihov položaj. Sada, međutim, postoje određene promene u vezi sa postavljanjem novog ministra obrazovanja, što se već može oceniti kao svojevrstan rezultat izražavanja volje građana. Jer se među nastavničkim profesionalnim slojem uspostavio čvrst konsenzus koji odbacuje reforme koje provodi Ministarstvo obrazovanja tokom poslednjih deset godina.
Vi sami predlažete predsedniku svoju kandidaturu za mesto ministra ekonomije ili možda predsednika Centralne banke?
— Kod nas nije uobičajeno da se predlaže, nego da se postavlja.
Ako izbori, kako ste se vi izrazili, ništa ne menjaju, kakav bi tada trebalo da bude mehanizam kadrovskih rotacija?
— Važan je mehanizam pozitivnog kadrovskog odabira. Navešću primer: bankrot 1998. godine. Monstruozan neuspeh u sistemu uprave, prosto čudovištan. Zemlju su doveli do bankrota…
Ekipa premijera Kirijenka i predsednika Centralne banke Dubinjina je otišla…
— Kuda je ona otišla? Ona je cela tu! Bila je sprovedena istraga i bilo je dokazano da je bankrot predstavljao posledicu grubih grešaka u upravi finansija. Štaviše, bilo je elemenata zavere sa američkim učesnicima izgradnje finansijske piramide. To jest, bilo je elemenata nacionalne izdaje u delovanju ruskih zvaničnika, koji su se konsultovali sa Amerikancima pre nego što su proglasili bankrot, držeći sve te informacije u tajnosti ne samo od društva nego i od predsednika Jeljcina. Sve to je utvrdila komisija Saveta Federacije. Postojale su preporuke komisije. Sve što se tiče krivičnih elemenata tiče se tužilaštva.
Što se tiče političkih komponenti, glavna preporuka je bila: ne dozvoliti ljudima koji su odgovorni za bankrot dolazak na bilo kakvo rukovodeće mesto u organima izvršne vlasti i strukturama koje upravljaju državnim novcem. Ali svi oni su tamo ostali. Eto vam primera negativne kadrovske selekcije. Uostalom, kako smo utvrdili za vreme rada te komisije, krivci za bankrot su, pored nečistih ruku, odgovorni i za elemente davanja insajderskih informacija. Nažalost, državno tužilaštvo nije dozvolilo mogućnost da se taj predmet dovede do kraja, ali politički zaključak je ipak bio donet. Međutim, ljudi koji su dozvolili bankrot zemlje, kao i ranije, upravljaju državnim strukturama zemlje. To je groteskan primer. Ako uzmemo kao primer svakodnevni život, to, nažalost, na svakom koraku vidimo negativnu kadrovsku selekciju.
Nastaviće se
