OTVORENA IZLOŽBA O JASENOVCU; DAČIĆ: SVET MORA ČUTI ISTINU O STRADANjU SRBA

Postavlja se pitanje da li je 1945. godine dobijena i bitka protiv fašisoidnih ideologija,...

Postavlja se pitanje da li je 1945. godine dobijena i bitka protiv fašisoidnih ideologija, poput nacizma i ustaštva

Svetu se mora reći istina o stradanju Srba, jer je i ćutanje o zločinima – zločin i druga viktimizacija žrtava, istakao je danas prvi potpredsednik vlade i ministar inostranih poslova Ivica Dačić.

On je, povodom otvaranja prvog segmenta izložbe „Istina o Jasenovcu”, koja će početkom godine biti prikazana u Njujorku rekao da nije bitno ko su najveće žrtve i da je obaveza svih da učine sve da se zločini nikada ne zaborave kako se ne bi ponovili, posebno u eri kada se ne samo negiraju zločini, već i opravdavaju.

Dačić je, na svečanom otvaranju segmenta izložbe srpske akademske dijaspore o Jasenovcu i potpisivanju saradnje srpske i jevrejske zajednice povodom 75 godina od osnivanja tog ustaškog logora, rekao da je svečanost skroman dopinos sveopštim naporima na sprečavanju revizije istorije i na zaštiti sećanja na sve srpske žrtve 20. veka, a posebno na Jasenovačke velikomučenike.

„Susret istoričara Grajfa, Litučija i Knuta Toresena sa Emirom Kusturicom dao je dodatni impuls bližem povezivanju ne samo ličnom, već i institucionalnom. Naime, biće potpisani istorijski Memorandumi o razumevanju Andrić instituta i Insituta za Holokaust iz Telaviva i Instituta za Jasenovac iz Njujorka, Instituta za uporedno pravo i Etnografskog instituta SANU, za početak”, rekao je Dačić.

On je dodao da će biti otvorene grupe i katedre za izučavanje Holokausta i genocida u Jugoslaviji od 1941-1945 godine, pa će u Beogradu i Andrićgradu biti održavane i svetske konferencije u ovoj oblasti, već od sledeće godine.

„Saveznici su u Drugom svetskom ratu odneli vojnu pobedu, ali postavlja se pitanje 75 godina nakon početka Drugog svetskog rata da li je 1945. godine dobijena i bitka protiv fašisoidnih ideologija, poput nacizma i ustaštva, koje su bile tamnice naroda i fabrike smrti sa brojnim mučilištima i logorima istrebljenja”, naglasio je Dačić.

Prema njegovim rečima, pokušaji revizionizma su „poziv na buđenje” i poziv na podizanje svesti o opasnostima restauracije fašisoidnih ideologija u vreme uznapredovalog tehnotroničnog društva i velikog uticaja društvenih mreža i intenziviranja migrantske krize u Evropi.

Šef srpske diplomatije je rekao da svakako taj skup neće promeniti svet niti će uspeti da iskoreni mračne ideologije kojima je, na žalost, i danas bremenit svet, ali ideja svih učesnika na projektu Jasenovca je da se izložbom u Njujorku probudi svest o kolektivnom identitetu i zajedničkim vrednostima koje valja braniti u vreme velikih globalnih promena.

„Pitanje zaborava na žrtve nije neko tamo tuđe pitanje, nego se tiče svih nas, jer u vreme izrazite globalne ekonomske krize i ogromnih migracionih kretanja po Evropi, treba biti na oprezu, da se ne upadne u zamku ekstremnih, isključivih ideologija koje su i u Prvom i u Drugom svetskom ratu čovečanstvo dovele na rub destrukcije i propasti”, podvukao je on.

Taj projekat, kako je dodao, treba da doprinese mobilisanju svetske javnosti i da bude doprinos naporima Ujedinjenih nacija na očuvanju univerzalnih vrednosti svih naroda kao što je težnja miru i slobodi, a posebno zaštiti ljudskih prava, kao dostignuća čovečanstva 21. veka.

Garant toga su upravo Ujedinjene nacije koje su donele brojne rezolucije i deklaracije pa i Durbansku, u čijem finalnom dokumentu države članice UN osuđuju svaki pokušaj rehabilitacije i restauracije fašizma, nacizma, ksenofobije i nasilnih nacionalističkih ideologija na osnovu rasnih i nacionalnih predrasuda, ukazao je Dačić.

Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima je civilizacijsko dostignuće čovečanstva u kome su sadržane vrednosti dostojne čoveka, a suprostavljanje i sprečavanje fašisoidnih ideologija dužnost je svih da zbog budućnosti dece i čovečanstva, zaključio je Dačić

Segment izložbe se nalazi u Muzeju srpske diplomatije koji, prema rečima Dačića, sadrži eksponate koji govore o istoriji zemlje.

Tako se u Muzeju, koji, kako je dodao, treba da bude više otvoren za javnost, nalazi originalni primerak Nobelove nagrade dodeljene Ivi Andriću i njegova diplomatska uniformu.

Takođe postoje i dokumenti koja treba predstaviti javnosti, među kojima i deo prepiske Beograda i Buenos Aeresa sa zahtevom za ekstradiciju Ante Pavelića do koje nikada nije došlo.

Izvor Tanjug/Politika, 07. oktobar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u