ROSTISLAV IŠĆENKO: PUTINOV ULTIMATUM AMERICI

Putin je namerno i demonstrativno ponizio Ameriku pokazujući joj da se sa njom može...

Putin je namerno i demonstrativno ponizio Ameriku pokazujući joj da se sa njom može razgovarati čak i oštrije nego što je ona navikla da razgovara sa ostatkom sveta

Nakon što je objavljen ukaz predsednika Ruske Federacije o obustavljanju, od strane Rusije, realizacije sporazuma sa SAD o preradi plutonijuma predviđenog za naoružanje, kao i o podnošenju odgovarajućeg predloga zakona u Državnu Dumu, u medijima su počele diskusije o tome da li je to povezano sa prekidom dogovora o Siriji.

Drugi kamen spoticanja postalo je pitanje: zašto je Rusija, znajući da SAD ne izvršavaju svoj deo sporazuma, reagovala tek posle nekoliko godina.

Neki stručnjaci za nuklearnu industriju tvrde da je sporazum realno bio povoljan za Rusiju. Možda. Ja nisam stručnjak za tu oblast i ne mogu da kažem koliko su oni objektivni. Sem toga, nešto što je povoljno sa stanovišta nuklearne industrije može da bude nepovoljno sa stanovišta bezbednosti.

Mada, mislim da u principu i sa bezbednošću nije bilo posebnih problema. Rusija je posedovala dovoljno nuklearnog arsenala za nanošenje smrtonosnog udara po SAD. To je priznao i Vašington.

Takođe je bilo dovoljno materijala za proizvodnju novih bojevih glava. U slučaju razmene sveobuhvatnih nuklearnih udara – više ne bi ni bila potrebna proizvodnja naredne partije bojevih glava, a bilo bi i fizički neostvarivo. Problem bi bio da se fizički sačuvaju ostaci civilizacije, makar na nivou Kamenog doba.

Što se tiče sirijske problematike, nije prvi put da SAD, i ne samo u Siriji, zaključuju sporazume, prekidaju njihovu realizaciju i opet zaključuju. Format ruske reakcije očigledno je neuporediv sa javnim odustajanjem Vašingtona od saradnje koje i onako nije bilo.

Da bi se shvatile razmere onoga što se desilo mislim da je neophodno obratiti pažnju na to što Putin nije samo isključio Rusiju iz tog sporazuma, već je rekao da je moguć povratak na njegovu realizaciju, ali je to propratio određenim uslovima.

Da pogledamo te uslove: ukidanje od strane SAD svih sankcija protiv RF, isplata kompenzacija ne samo za gubitke zbog američkih sankcija, nego i zbog ruskih kontrasankcija, ukidanje zakona Magnitskog, izrazito smanjenje vojnog prisustva SAD u Istočnoj Evropi, odustajanje od politike konfrontacije sa Moskvom. Za definisanje suštine Putinovih uslova odgovara samo jedna reč – ultimatum.

Koliko se sećam, ultimatum Vašingtonu poslednji put je podnela je Velika Britanija zbog incidentom sa brodom „Trent“, a to je bilo 1861, u vreme Građanskog rata u SAD. Čak i tada, u krajnje teškim okolnostima, Amerika je pristala samo na delimično ispunjavanje britanskih zahteva.

Treba istaći da britanski zahtevi iz 1861. nisu sadržali ništa ponižavajuće za SAD. Kapetan broda RM SAD svojevoljno je prekršio međunarodno pravo, uhapsio ljude na neutralnom (britanskom) brodu, faktički posegao na suverenitet Velike Britanije i samo što nije isprovocirao rat. A onda je Amerika, nakon što je dezavuisala postupke kapetana i oslobodila uhapšene, odbila da se izvini.

A Putin sada ne zahteva tamo nekakva izvinjenja niti oslobađanje nekoliko uhapšenih, nego promenu ukupne američke politike, i još kompenzacije Rusiji za pretrpljene gubitke zbog zvanično sankcionisanih postupaka vlasti SAD. To je neostvariv, ponižavajući uslov. To je faktički zahtev za potpunu i bespogovornu kapitulaciju u hibridom ratu koji Vašington uopšte ne smatra nepovratno izgubljenim. Uz to, i isplate kontribucija i reparacija.

Samo je britanska kruna zahtevala od SAD nešto slično pre završetka rata za nezavisnost, dok su one još bile buntovni podanici kralja Džordža III. Tokom poslednjih sto godina niko nije mogao ni da zamisli da se tim tonom može razgovarati sa Vašingtonom.

Dakle, prvi zaključak. Putin je namerno i demonstrativno ponizio SAD pokazujući da se sa njima može razgovarati čak i oštrije nego što su oni navikli da razgovaraju sa svim ostalim svetom.

Kad je to učinjeno? Odnosno, na šta je, u stvari, Putin reagovao? Nije li on stvarno mislio da će SAD ispunjavati dogovor Keri-Lavrov o Siriji i zbog toga se uznemirio? U Rusiji je takođe bilo poznato da Vašington godinama ne poštuje sporazum o plutonijumu, ali je iz toga Moskva dobijala ozbiljnu korist za svoju nuklearnu industriju, praktično postala globalni monopolist i očigledno se nije nervirala zbog tehnološkog zaostajanja SAD, koje im nije dozvolilo da prerade plutonijum namenjen za naoružanje, kako je to bilo predviđeno u sporazumu.

Strogo i gotovo momentalno reagovanje Rusije usledilo je posle izjave predsedavajućeg Stejt departmenta SAD, da će Rusija početi iz Sirije da otprema u džakovima leševe svojih vojnika, da tamo gubi avione i da su u ruskim gradovima mogući teroristički napadi.

Sem toga, odmah posle izjave Stejt departmenta usledila je izjava Pentagona o spremnosti za nanošenje preventivnog nuklearnog udara na Rusiju. MIP Rusije takođe je saopštio da su Moskvi poznate namere SAD da počnu vazdušni rat protiv sirijskih vladinih trupa, znači, i protiv ruskog kontingenta koji je u Siriji raspoređen na legalnoj osnovi.

Šta je još poslužilo kao osnova za ultimatum Putina?

Vežbe od pre pola godine PVO/PRO i RVSN (raketne strateške snage) za odbijanje nuklearnog napada na Rusiju i za nanošenje uzvratnog udara. Takođe i najavljene vežbe MČS (Ministarstvo za vanredne situacije) uz angažovanje do 40 miliona građana Rusije radi provere spremnosti objekata i struktura civilne odbrane za nuklearni rat, kao i radi dodatnog informisanja građana o formatu dejstava u trenutku „H“.

Ako sve to zajedno sklopimo onda uviđamo da su SAD odavno neformalno plašile Rusiju nuklearnim konfliktom, a da je Moskva redovno nagoveštavala da je spremna za takav obrt događaja i da ne namerava da se povlači.

Međutim, iza zavese Obamine vladavine, a budući da nisu apsolutno sigurni u pobedu Hilari Klinton na predsedničkim izborima, vašingtonski jastrebovi odlučili su da još jednom povećaju uloge. Pri tom su došli do krajnje opasne granice kada je konflikt počeo da ulazi u fazu samostalnog razvijanja. U toj fazi nuklearni Armagedon mogao je da počne zbog bilo koje slučajnosti, uključujući neadekvatnost nekog od visokih oficira Pentagona, ili poslanika administracije Bele kuće.

U tom trenutku Moskva je preuzela inicijativu i povećala uloge, ali prenoseći konfrontaciju u drugu ravan. Za razliku od Amerike, Rusija nije počela da preti ratom. Ona je samo demonstrirala mogućnosti čvrstog političko-ekonomskog odgovora, koji u slučaju daljeg nepravilnog ponašanja SAD može obrnuto da ostvari Obamin san – da pocepa na komadiće ekonomiju i finansijski sistem Vašingtona.

Osim toga, ovim postupkom Rusija je ozbiljno potkopala međunarodni ugled SAD i pokazala čitavom svetu da je moguće Ameriku tući upravo njenim oružjem i da se zbog toga ništa neće desiti. Bumerang se vratio. Sa takvom dinamikom i pravcem razvoja događaja moguće je da vidimo stotine predstavnika američke elite na klupi za optužene u Hagu, ne samo za našeg života, nego i pre nego što sledeći američki predsednik provede u Beloj kući prvi četvorogodišnji mandat.

SAD je ponuđen izbor: ili da realizuje svoje pretnje i počne nuklearni rat, ili da se pomiri s tim da svet više nije unipolaran i da počne da se uklapa u novi format.

Mi ne znamo kakav će izbor učiniti Vašington. U američkom političkom establišmentu ima dovoljan broj ideologizovanih i neadekvatnih, spremnih da sagore u nuklearnom požaru sa čitavim čovečanstvom samo da se ne prizna kraj svetske hegemonije SAD, koja se pokazala toliko kratkoročna, besmislena i kriminalna. Ali, on će morati da bira. Što se Vašington duže bude pretvarao da se ništa nije desilo, time će veći broj njegovih vazala (nazvanih saveznicima, a odavno trpe pod teretom svoje zavisnosti) grubo i nedvosmisleno ignorisati američke ambicije i pretrčavati na stranu nove perspektivne svetske sile.

Na kraju krajeva, SAD mogu dočekati trenutak kada će se čak i status jednog od centara multipolarnog sveta pokazati za njih nedostupnim. Ne samo Afrikanci, Azijci i Latino-Amerikanci, nego će i Evropljani sa zadovoljstvom da se osvete bivšem hegemonu zbog svojih ranijih poniženja. A oni nisu toliko humani i miroljubivi kao Rusija.

Na kraju, Putinov ultimatum je odgovor svima onima koji su se revoltirano pitali zašto još 2014. ruski tenkovi nisu zauzeli Kijev, Lavov, Varšavu i Pariz i u čemu se sastoji Putinov plan.

Ja mogu samo da ponovim ono što sam tada pisao. Ako nameravate da idete na konfrontaciju sa svetskim hegemonom, onda morate biti sigurni da ćete moći da date odgovor na sve njegove postupke. Ekonomija, armija, društvo, državne i administrativne strukture – sve treba da bude spremno. Ako nema potpune spremnosti, onda treba dobijati na vremenu i jačati mišiće.

Sada je gotovo i karte su stavljene na sto. Videćemo čime će odgovoriti SAD. Ipak, geopolitička realnost više neće biti kao pre. Svet se već promenio. Sjedinjenim Državama je javno bačena rukavica, a one se nisu usudile da je odmah podignu.

Izvor Fakti, 09. oktobar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u