O DANU PSIHIČKOG ZDRAVLjA

ALEKSANDAR DUGIN Jasno je da ovaj dan nije naš dan. Naš dan bi se...

ALEKSANDAR DUGIN

Jasno je da ovaj dan nije naš dan. Naš dan bi se mogao zvati drugačije – Dan duše, besmrtnosti i Hristovog spasenja

Reč „psiha”, pa tako i psihičko (mentalno) zdravlje, nas može zbuniti. Grčka reč „psiha” znači duša, a u kontekstu evropske grčko-rimske kulture, duša se uvek razumevala kao ono što se u osobi pojavljuje prilikom začeća (ili uskoro nakon toga) i više ne umire, ne doživljava fizičku smrt. Hrišćanski pogled se zasniva na grčkim, ali i na nekim još starijim verovanjima drugih naroda civilizacija Sredozemlja. Te je tako psiha – duša.

A duša je ono što je u stanju da preživi smrt, što u punom smislu suštastvuje posle smrti, čuva sećanje i um, osećanja i misli. I, više od toga, duša se sjedinjuje sa telom u trenutku uskrsnuća da se pojavi pred poslednjim sudom. Jednom rečju, duša je ono što se u svojoj pravoj prirodi pojavljuje u trenutku naše smrti. U tom smislu, smrt tela je rođenje duše. Na tome se zasniva svaka asketksa praksa – pre svega monaška. Umrtvljivanje tela za buđenje duše.

Ali Ujedinjene nacije i savremena nauka pod psihom podrazumevaju nešto potpuno drugo, u izvesnom smislu, čak i suprotno. Tradicionalni hrišćanski ili predhrišćanski pojam duše smatraju besmislicom mračnog doba. Ali, ako neko u savremenom svetu počne ozbiljno da insistira na takvom shvatanju duše – da je činjenica da duša ne umire zajedno sa telom, da ima status živog i mislećeg suštastva iako nevidljivog telesnim očima – taj ima sve šanse da bude smešten u psihijatrisko lečilište. Takva osoba koja veruje u tradicionalno hrišćansko shvatanje duše najverovatnije je mentalno bolesna i neophodno joj je lečenje. I to je okrenuto naglavačke: mentalno zdrava osoba je ona koja u dušu ne veruje, a bolestan je onaj koji u dušu veruje.

Psiha u ovom slučaju nije duša, ali prvobitno značenje reči je isto. Psiha, to je um – nešto između procesa izazvanih nervnim ćelijama i racionalnog razmišljanja, mehaničke prirode. Ovom tumačenju su sve skloniji savremeni filozofi i biolozi koji se bave problemima saznajnih procesa. Ako ne osećate ništa, i to je u saglasju sa onim kako drugi govore i deluju, onda ste psihički zdravi. Time danas UN sve pozdravljaju. I samo nastavite u tom duhu.

Ali, vidite, desila se skrivena zamena: ako želite da budete, ili barem da vas smatraju normalnim u savremenom društvu, dužni ste da se odreknete duše – ne mora deklarativno, ali, tako, prećutno. A, ako ste još pritom religiozan čovek, u čijem su okviru psihičkog zdravlja stalno prisutni, što u religioznim tekstovima, što u ritualima, duša, anđeli, strašni sud, besmrtnost i vaskrsenje mrtvih, posmatrajte sve to kao poetske metafore. Kao ovo milo estetsko preterivanje.

Možda može biti, ko zna, a možda može biti i nešto drugo. To će umreti, potajno mislimo, i proveravamo. Ali, sve dok živimo, ne izgleda nam da smo psihički nezdravi, i o tome uglavnom ćutimo. Pod komunistima je bilo nužno ćutati, ne toliko zbog težnji da se bude u skladu sa mišljenjem većine i sa normama nauke, koliko iz straha od represije – kako psihičke tako i političke. Ako čovek ne veruje da smo nastali od majmuna, on je opasan i mentalno neodgovarajući – smatrali su komunisti. I u skladu sa tim su i postupali.

Liberalna psihijatrija je mekša, ali su njeni principi u suštini isti. Duša, naravno da ne, to je bajka, ostatak iz mračnog doba. Ali, pošto svaki pojedinac može da veruje u šta hoće, u svaku glupost, neka veruje. Treba pustiti druge da rade šta hoće i kupuju. I najvažnije – ne insistirati na svojim fantazijama, kao na nečem što je drugima važno. To stvari čini teškim.

dusaDuše, na kraju krajeva i nema, i to je naučna istina. Ali, ako baš hoćete, verujte da postoji, ako vam se tako hoće. To ne znači da ste psihički bolesni. Ali ko je danas, u ovo vreme, zdrav. Prema naučnim frojdističkim trabunjanjima, ljude jedne od drugih razlikuje dijagnoza. Bolesni su svi – jedni su neurotici, drugi psihotici. I trebalo b i lečiti samo one koji sâmi to žele i osećaju da sa njima nije baš sve u redu. Pa je tako za liberalno društvo dan psihičkog zdravlja ustvari – dan psihijatara. To i nije tako loše plaćen posao, moram da kažem.

Jasno je da ovaj dan nije naš dan. Naš dan bi se mogao zvati drugačije – Dan duše, besmrtnosti i Hristovog spasenja.

Katehon

Svet
Pratite nas na YouTube-u