ŠTA SE DESILO NA SASTANKU PUTINA I ERDOGANA O SIRIJI

SALMAN RAFI ŠEIK Turska je svesna da će Alep pasti, i zbog toga ne...

SALMAN RAFI ŠEIK

Turska je svesna da će Alep pasti, i zbog toga ne vidi smisao u tome da provocira ruske i sirijske snage

Iako je, kako se i očekivalo, na veoma značajnom sastanku Putina i Erdogana prošle nedelje u Istanbulu donet veliki broj odluka od kritične važnosti za budućnost regiona, jednako je – ili možda i više – važno analizirati šta Turska dobija ponovnim povezivanjem sa Rusijom. Pre svega tu je osećaj ruskog diplomatskog i vojnog uspeha u Siriji, dodatno pogoršan kontinuiranom američkom podrškom kurdskim milicijama. Zbog toga je za Erdogana Rusija pouzdaniji partner od SAD, sposoban da spreči stvaranje Kurdistana. Budući da nezavisni Kurdistan nije u intresu Turske ili Sirije, između njih postoji spreman okvir za saradnju. Nasuprot projekcijama zapadnih medija, Erdogan ne zauzima čvršći stav prema Damasku. Naprotiv, nedavni pokazatelji jasno potvrđuju tezu o Erdoganovom mekšem pristupu.

Recimo neke od nedavno donesenih ruskih odluka koje imaju velike strateške implikacije nisu naišle na bilo kakvo protivljenje Turske. Dobar primer je ukaz o otvaranju trajne pomorske baze u Siriji, koja, po svemu sudeći, svedoči da Rusija nema nameru da samo ostavi pečat na Bliskom istoku već i da pojača vojne potencijale. Ta najava je, interesantno, objavljena dok je Putin putovao za Tursku. Činjenica da to nije stvorilo nikakve tenzije u njegovom sastanku sa Erdoganom, da su potpisani određeni ugovori i postignuta saglasnost povodom drugih pitanja, ukazuje na pravac kojim se kreću rusko-turski bilateralni odnosi.

ZAŠTO ERDOGAN ĆUTI
Erdogan se ne oglašava, dok njegovi NATO parnteri ne samo da optužuju Rusiju za „ratne zločine“ već i nameravaju da otvore istragu o nedavnoj rusko-sirijskoj ofanzivi na Alep.

Postoje dva značajna razloga za ovo (Erdoganovo) ćutanje. Prvi je taj da je, s obzirom na snažno obaveštajno prisustvo u gradu, Turska svesna da će Alep pasti. Zbog toga nema smisla provocirati ruske i sirijske snage. Drugi razlog, duboko povezan sa prvim, je to da – na Erdoganovo zadovoljstvo – kurdske milicije neće biti jedini „osvajači“ grada. Uglavnom će to biti sirijske snage, podržane ruskim trupama, koje se u zemlji nalaze na zahtev sirijskog rukovodstva.

To znači da Turska, zbog sopstvenih razloga, nije dozvolila da zabrinutost SAD ili NATO utiče na njene pregovore sa Rusijom. S obzirom da su Putin i Erdogan na konfreneciji za novinare naglasili potrebu za proširenjem saradnje u pogledu pružanja humanitarne pomoći stanovnicima Alepa, postaje nešto jasnije šta su interesi obe zemlje. Ukratko, sve ukazuje da Rusija i Turska nameravaju da razviju plan za Alepo, ostavljajući SAD i njihove zapadne i istočne partnere u ulozi nemih posmatrača. Rusija je kroz saradnju sa Turskom uspešno „ubila“ imperativ kooperacije sa SAD na slanju humantitarne pomoći stanovnicima Alepa.

alepobitka201601Razlog što je Turska prećutala važne ruske vojne odluke – uključujući onu o raspoređivanju PVO sistema kojima je bukvalno uvedena „bespilotna zona“ nad celom Sirijom – je taj što je Rusija ublažila stav prema turskom vojnom prisustvu u Siriji.

Kad se sve to uzme u obzir, teško je poreći da je Turska shvatila kako je Rusija bukvalno ubila mogućnost direktne američke vojne interevencije u Siriji i da će Rusija trajno ostati u zemlji. Stoga rusko ćutanje na operaciju „Štit Eufrata“ postaje od vitalne važnosti. Erdogan može biti zadovoljan što Moskva ispoljava veliku uzdržanost povodom „Štita Eufrata“ i turske vojne interevencije u Siriji. Najvažnije, za Tursku je egzistencijalno pitanje da li će Rusija podržati njenu čvrstu poziciju prema ideji formiranja kurdskog političkog eniteta u severnoj Siriji.

MEĐUSOBNA ZAVISNOST RUSIJE I TURSKE U SIRIJI
Ovaj režim „obostranog ćutanja“ je na snazi zbog politike koju vode SAD, koje kurdske snage smatraju najefikasnijim saveznikom u borbi protiv ISIS. Ipak, Turska vojska ignoriše upozorenja Vašingtona da ih ne bombarduje. Erdogan je nedavno najavio da će sledeća meta njegovih snaga i savezničkih jedinica iz Slobodne sirijske vojske (FSA) biti Al Bab kao grad koji ima ulogu kapije na putu za Raku, prestonicu Islamske države. Američki ministar odbrane Ešton Karter izjavio je da Vašington ne želi da vidi turske snage ili FSA u Al Babu, već da „ostanu fokusirane na Islamsku državu“. Kurdska JPG takođe pokušavaju da osvoje Al Bab, što je u Ankarinim očima još jedan dokaz da Amerikanci Kurde stavljaju ispred Turske.

Talha Kose, akademik i viši član tink-tenka SETA koji je osnovao portparol predsednika Erdogana Ibrahim Kalin, u nedavnom intervjuu je rekao: „Rusi nemaju primedbi na turske akcije u Siriji. To je delimično zbog toga što su trenutno fokusirani na Alepo, ali i zbog činjenice da turske akcije ne ugrožavaju njihove interese. Turska američke akcije smatra štetnim po svoje interese.“

turskasirija201602Sve ovo nedvosmisleno pokazuje da su Rusija i Turska, koje su u jednom trenutku bile na suprotnim stranama ovog konfilkta, počele da premošćavaju međusobne razlike kako bi uspele da dogovore, ako ne kraj svih nesporazuma, onda barem okončanje konfikta u Siriji. Iako je teško govoriti da je u pitanju fundamentalna strateška promena turske pozicije (čitaj: Turska je još uvek članica NATO), nema sumnje da rusko-turski odnosi imaju čvršći temelj nego pre godinu dana, i verovatno će nastaviti da se razvijaju zbog osećanja „međusobne zavisnosti“ koje je sve uočljivije na obe strane budući da Turska shvata da joj je savez sa SAD doneo više štete nego koristi.

Salman Rafi Šeik je ekspert za međunarodne odnose i unutrašnju i spoljnu politiku Pakistana

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

New Eastern Outlook

Svet
Pratite nas na YouTube-u