ŠPIGL: NEMAČKI RAZDOR OKO RUSIJE

EKIPA ŠPIGLA* Kako se budu primicali izbori, glavni favorit SPD će, zbog pomiriljive politike...

EKIPA ŠPIGLA*

Kako se budu primicali izbori, glavni favorit SPD će, zbog pomiriljive politike prema Rusiji, sve više biti pod udarima poput ovog

Na dan povratka iz Njujorka sa zasedanja Generalne skupštine UN poslednjeg ponedeljka u septembru nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer sastao se sa kancelarkom Angelom Merkel na ručku. Razgovarali su dva sata, a sve vreme je dominirala jedna tema: odnos Nemačke sa Rusijom, ili, da budemo precizniji, ono što je od tog odnosa ostalo.

Na sastancima održanim na marginama Generalne skupštine Štajmaner je shvatio koliko je mali ruski interes za mirnim rešenjem konflikta u Siriji. Čak i dok su on i druge zapadne diplomate činili sve što su mogli da dovedu Ruse za pregovarački sto, ruske bombe su padale na Alep, možda čak i na konvoj UN. Takve akcije su „u direktnoj suprotnosti sa tvrdnjama Rusije da podržava diplomatsko rešenje“, požalio se Štajnmajer u zajedničkom nastupu sa partnerima iz SAD, Francuske i Britanije. Strpljenje kvinte – pet vodećih zemalja koje tragaju za rešenjem sirijske krize, u koje spadaju SAD, Nemačka, Francuska, Britanija i Italija – prema Rusiji „nije neograničeno“, rekao je nemački ministar spoljnih poslova.

Strpljenje Štajnmajerove Socijaldemokratske partije (SPD), sa druge strane, deluje neiscrpno. Merkelova tokom ručka sa Štajnmajerom nije stekla utisak da bi on i njegova partija, kao mlađi koalicioni partner, bili spremni da zauzmu čvršći stav prema Rusiji. Naprotiv.

Još uvek nije jasno ko će biti prvo lice SPD na opštim izborima sledeće godine, ali fundamentalna politička odluka je već doneta: umereno leve socijaldemokrate nameravaju da se distanciraju od Merkeline politike prema Rusiji uz narativ kako su oni tradicionalna partija mira.

To rade zbog dugogodišnjih uverenja, ali i iz taktičkih razloga. Veliki segmenti nemačke populacije, posebno u istočnom delu zemlje, osećaju veću bliskost prema Rusiji nego prema SAD, a i mnogi – u Zapadnoj Nemačkoj takođe – pribojavaju se novog Hladnog rata. Zbog toga vrh SPD veruje da su glasači skloni da preispitaju popuštanje zategnutosti u odnosima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

„KRAJNjE SKEPTIČNI“
Aktuelna debata o potencijalnom uvođenju novih sankcija Rusiji primer je onoga što će možda uslediti. SAD, Britanija i Francuska optužuju Rusiju za moguće ratne zločine u Siriji, ali lideri SPD odbijaju ideju novog kažnjavanja Moskve. „Krajnje sam skeptičan prema novim sankcijama protiv Rusije zbog sirijskog konflikta“, navodi Štefan Vajl, guverner Donje Saksonije i član SPD.

To su loše vesti za Merkelovu. Ona principijelno podržava intenziviranje sankcija Rusiji ukoliko, zajedno sa sirijskim režimom Bašara Asada, nastavi da uništava Alepo. Međutim, suočena je sa protivljenjem i u Hrišćansko-socijalnoj uniji (CSU), bavarskoj sestrinskoj partiji Merkeline Hrićansko-demokratske unije (CDU). „Ne verujem da će nove sankcije dovesti do zaokreta ruske politike“, kaže Kristijan Šmit, zamenik šefa CSU.

stajnmajermerkelMnoge vlade u Evropskoj uniji takođe bi želele da vide novi pristup prema Rusiji. Italijanski premijer Mateo Renci uspeo je da pokrene ovo pitanje u četvrtak, na radnoj večeri šefova država EU. U ponedeljak je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini izjavila da Evropa ne razmatra nove sankcije protiv Rusije.

Ukratko, SPD može računati na moće saveznike u Nemačkoj i EU za nastojanje da ubere političke poene protiveći se kancelarkinom stavu prema Rusiji. „Mirotvoračka politika Vilija Branta i popuštanje napetosti između Istoka i Zapada i dalje imaju jednoglasnu podršku“, nedavno je u Bundestagu (nemačkom parlamentu) rekao Nils Anen, govornik SPD zadužen za spoljnu politiku. „Mnogi glasači i dalje preferiraju dijalog sa Rusijom, uprkos svim poteškoćama i neuspesima.“

Trenutno su spoljnopolitička dešavanja u organizaciji SPD dobro posećena, ističe zamenik šefa poslaničkog kluba Rolf Micenih. Dodaje da bi, „kao u prethodnim kampanjama, SPD trebalo da se predstavlja kao partija mira“. Činjenica da pozivi na saradnju sa Moskvom ne odudaraju od proputinovske retorike desničarskih populista iz Alternative za Nemačku Miceniha ne zabrinjava. „Ne pokušavamo da se ulagujemo Putinu“. Zadatak SPD je, navodi on, „da u vremenu nesigurnosti pronađe nove političke puteve“.

NESTRPLjIVO ČEKANjE
SPD nije zainteresovana samo za izbegavanje novih sankcija Rusiji zbog njene uloge u Siriji. Ova partija bi takođe želela da vidi ukidanje sankcija uvedenih pre dve godine, nakon ruske aneksije Krima i podrške Moskve separatistima u istočnoj Ukrajini. Ervin Zelerin, članica SPD koja je nedavno reizabrana za šefa Meklenburg – Zapadne Pomeranije, već je uspešno testirala novu strategiju. Čak i pre početka kampanje za parlamentarne izbore, Zelerin je za nemačke kompanije otvorila Dan Rusije i, u prisustvu ruskog ministra Ekonomije i trgovine Denisa Manturova i šefa SPD Zigmara Gabrijela, poručila: „Svi nestrpljivo čekamo da sankcije konačno padnu, pa da mirno nastavimo našu ekonomsku saradnju“.

gabrielrusijaMatijas Plaček, bivši predsedavajući rusko-neamačkog foruma i član SPD, smatra da su se veze sa Rusijom znatno pogoršale od uvođenja sankcija. „Svako ko sada zahteva nove sankcije trebalo bi to da ima na umu“.

SPD veruje da većina nemačkih građana podržava takav pristup prema Rusiji. Ankete redovno pokazuju da više od polovine, nekada čak i dve trećine građana veruje da bi sankcije Rusiji trebalo da budu ublažene ili u potpunosti ukinute. Simpatije prema Putinu su takođe zapanjujuće visoke. Sudeći prema anketi koju je krajem avgusta proveo uticajni nemački nedeljnik Cajt, 29 odsto Nemaca veruje ruskom predsedniku jednako ili više nego kancelarki. Sa druge strane, dualna strategija NATO nazvana „obuzdavanje i dijalog“ nije popularna. Sudeći prema istraživanju Forse, 63 odsto ispitanika veruje da bi NATO trebalo da se ograniči isključivo na dijalog.

Nemačka industrija takođe podržava kurs SPD, stranke čiji poslovni lideri nisu tradicionalno percipirani kao saveznici. Nemačka je jedan od najvažnijih uvoznih partnera Rusije i efekti njenih sankcija nisu zanemarljivi. Godine 2014. izvoz iz Nemačke u Rusiju opao je za 18 odsto, a potom još za četvrtinu tokom prošle godine.

Na proleće je Štajnmajer predložio da sankcije protiv Rusije budu ukinute „korak po korak“, a ne tek kada Moskva ispuni sve uslove Minskog protokola, ugovora iz jeseni 2014. čiji cilj je bio obustavljanje borbi u istočnoj Ukrajini. Ubrzo potom Štajnmajer je upozorio NATO na „zveckanje oružjem i ratnohuškačke izjave“ protiv Rusije. „Naravno da se bliži kampanja“, navodi Štajnmajer u avgustovskom TV nastupu i poziva na pristup bivšeg kancelara iz SPD Vilija Branta, koji se tokom 70-tih zbližio sa Sovjetskim Savezom. „Sigurno nećete biti iznenađeni kada ja kao socijaldemokrata pokušam da izvučem korist iz iskustva koje je našu zemlju učinilo bezbednijom“.

NAIVNA OČEKIVANjA
To je bio dobar tajming za Štajnmajerove komentare. Pred julski NATO samit u Varšavi tvrdolinijaši su prebacivali jedan drugog novim zahtevima, dok je istovremeno minski proces slabo napredovao, delimično i zbog toga što se Ukrajina pokazala nekooperativnom. Mnogi su tada pokušavali da nađu način za normalizaciju odnosa sa Moskvom, a ruska intervencija u Siriji rodila je nadu da bi Zapad i Moskva tamo mogli sarađivati.

Sada je postalo očigledno da su takva očekivanja bila naivna. Ispostavilo se da je martovsko saopštenje Rusije da povlači najveći deo svojih vazdušnih snaga iz Sirije bilo obmana. Avioni poslati kući ubrzo su zamenjeni jurišnim helihopterima. Nakon propasti poslednjeg sirisjkog primirja iz septembra veliki broj aviona poslat je u Hmejim, rusku vazdušnu bazu u blizini opkoljenog Alepa. Radi se o letelicama koje imaju veću nosivost i sposobnost da izvode više naleta.

aleporusevineJoš od kad su 19. septembra avioni koji su očigledno pripadali sirijskom režimu ili ruskoj vojsci satima bombardovali humanitarni konvoj UN i skladište Crvenog krsta, tvrdnje Moskve da je zainteresovana za pregovore izgubile su svaki kredibilitet. Samo prošlog utorka ruski ratni avioni izveli su napade na brojne kvartove Alepa, uz korišćenje kasetnih bombi i eksploziva napravljenih za uništavanje podzemnih objekata. Ogromne Beta B-500 bombe te vrste pogodile su preostale bolnice u Alepu, uništavajući ih delimično ili u potpunosti. Sada je funkcionalno samo pet takvih ustanova, uz tek dvadesetak lekara koji u njima rade. Za više od 250.000 stanovnika zarobljenih u okruženom istočnom delu grada povrede koje je moguće lečiti često imaju fatalan ishod. Lekari bez granica navode da je u gradu ostalo još samo 11 ambulantnih kola.

Prošle nedelje u Francuskoj su se osetile posledice. Putin je otkazao planiranu posetu Parizu pošto je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Mark Ero objavio da će Francuska zahtevati od Međunarodnog krivičnog suda u Hahu da razmotri pokretanje procesa o potencijalnim ruskim ratnim hločinima – iako Moskva nikad nije ratifikovala Rimski statut, na kojem počiva legitimitet tog suda.

Ratni zločini, prema statutu suda, uključuju: namerne napade na civile, pokretanje napada uz znanje da će oni izazvati smrt civila ili oštetiti civilni objekte, napade na zgrade koje nisu vojni objekti, korišćenje otrova ili biološkog oružja, korišćenje oružja i metoda ratovanja koje izazivaju prekomerne povrede ili nepotrebnu patnju.

Iskazi svedoka, video-materijali i ostaci municije obezbeđuju dovoljno dokaza da je Rusija počinila ovu vrstu ranih zločina u svojoj vazdušnoj ratnoj kampanji u Alepu. Dokazi za zločine koje je počinio Asadov režim, koji godinama baca barel bombe na civile uz korišćenje čak i hemijskog oružja, još su čvršći.

GEPOLITIČKE REALIJE
Pitanje sa kojim se nemački SPD sada suočava je da li bi trebalo da vode kampanju na platformi koja poziva na bolje razumevanje pretpostavljenog ratnog zločinca poput Putina. Mnogo je nostalgije u pristupu SPD ka Rusiji. Partija se rado priseća Brantove politike detanta sa Sovjetskim Savezom (poznate i kao ostpolitik). Za SPD je to bila neka vrsta zlatnog doba, vremena kad je partija pobeđivala na važnim izborima. Brant, sudeći po partijskom narativu, izveo je Nemačku iz diplomatskog ćorsokaka, u koji se upetljao odbijanjem da prizna Istočnu Nemačku i granicu sa Poljskom na Odri i Nisi. Politika zbližavanja je imala uspeha, jer je bila u skladu sa geopolitičkom realnošću tog doba.

Ali SPD voli da zaboravlja da je nakon prve faze ostpolitik-a usledilo drugo, manje slavno poglavlje. Umesto podrške demokratskim pokretima koji su se tokom 80-tih pojavili u zemljama Istočnog bloka, vodeće socijaldemokrate – tada u opoziciji – želeli su da zadrže svoje veze sa autokratskim režimima. Istoričar Timoti Garton Eš ovaj period spoljne politike SPD naziva „politikom senke“, koji karakteriše „neprincipijelni partijsko-politički oportunizam“. Za razliku od Brantove ere, tada su mnoge socijaldemokrate odlučile da ignorišu promenu realnosti.

vilibrantostpolitikSadašnji kurs SPD više podseća na drugu fazu ostpolitik-a nego na prvu, uspešnu. Čak je i zamenik šefa poslaničkog kluba Micenih, koji teško da je jastreb po pitanju odnosa prema Rusiji, prošle godine oštro kritikovao „romansu zbližavanja“ u njegovoj partiji i upozorio na „pogrešno shvatanje da je stari ostpolitik moguć nakon anekcije Krima“. Za razliku od 60-tih i 70-tih, kaže on, trenutni zadatak je da se reaguje na ekspanzionističku politiku Moskve, a ne prosto priznavanje nove realnosti.

Merkelova se ne protivi dijalogu sa Moskvom. Ali, za razliku od Štajnmajera i SPD, nikad nije polagala prevelike nade u Putinovu spremnost na kompromise. Kancelarka veruje da su sankcije Rusiji zbog ukrajinske krize imale efekta i da bi trebalo da budu razmotrene dodatne kaznene mere zbog bombardovanja Sirije. Sankcije „ni u kom slučaju ne smeju biti isključene ukoliko potraje ubijanje u Siriji“, prošle nedelje je za Špigl izjavio šef poslaničkog kluba CDU Folker Kauder, jedan od najbližih saradnika Merkelove. Ipak, kancelarka je potpuno svesna da njena pozicija nema široku podršku u EU.

PODELjENI KONZERVATIVCI
Doduše u stranci ima mnogo onih koji podržavaju čvršći stav prema Rusiji. Elmar Brok, član CDU i šef odbora za spoljnu politiku u Evropskom parlamentu, zahtevao je da se sankcije prošire. On veruje da bi sledeći put kad se lideri EU okupe trebalo produžiti trenutne kaznene mere za godinu dana umesto za šest meseci, što je do sada bila praksa. „To bi poslalo snažnu poruku Putinu da je Zapad ozbiljan“, navodi Brok.

Osim toga, Brok je ekstremno kritičan prema nameri SPD da u kampanji zagovara pomirljiviji pristup prema Rusiji. „SPD takođe mora shvatiti da, s obzirom na situaciju u Alepu, sada nije vreme za otkrivanje ljubavi prema Rusiji“. Manferd Veber, šef poslaničkog kluba umereno desne Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu i član nemačkog CDU, pozvao je SPD da odustane od „pomirljive politike prema Putinu i konačno zauzme jasnu poziciju. „Grljenje sa Moskvom može se završiti samo neuspehom“.

Ipak, nemački konzervativci ostaju podeljeni po ovom pitanju. Horst Zehofer, šef bavarske CSU, pozvao je na postepeno ukidanje sankcija protiv Rusije. Merkelina politika je takođe kontradiktorna. Do sada kancelarka nije uradila ništa da zaustavi projekat Severni tok-2, kojim će ruski prirodni gas biti dostavljan direktno u Nemačku.

zehofermoskvaKada bude završen, ovaj projekat će Nemačku učiniti još zavisnijom od ruskih energenata – zavisnost koju bi Merkelova, kako je sama rekla, volela da umanji. Zahtevi za dodatnim sankcijama teško da su kredibilni ako nemačka vlada nastavlja da širi svoju energetsku saradnju sa Rusijom.

Merkelova se do sada krila iza tvrdnji da je gasovod pre svega „ekonomski projekat“. Međutim čak i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk nije mogao da ne prokomentariše ovo licemerje. „Po meni, Severni tok ne doprinosi diversifikaciji“ energetskog snadbevanja, progunđao je na samitu EU prošlog decembra. Merkelova je tada, uz nešto napora, uspela da ukloni kritički pasus o gasovodu iz završne deklaracije.

SLEDEĆI MERKELOVU
Na samitu u četvrtak Renci će zahtevati diksusiju o nemačkoj kontradiktornoj poziciji prema Rusiji. On je kritički nastrojen prema onom što smatra Merkelinim duplim standardima: prvo EU blokira gasovod Južni tok uprkos italijanskim primedbama, a sad Merkelova želi da progura Severni tok-2 samo zato što to odgovara njenim nacionalnim interesima.

Nemačka vlada nastavlja da podržava projekat, i Berlin veruje da je zakon na njegovoj strani. Zbog toga što Severni tok direktno povezuje rusku baltičku obalu sa Lubminom u Nemačkoj EU nema pravo prigovora, smatraju advokati kancelarke i ministarstva ekonomije.

Ipak, nastavljanjem, čak i širenjem Putinovog vazdušnog rata u Siriji, povećava se broj konzervativnih političara u Nemačkoj koji okreću leđa ovom projektu. „Sve dok Putin nastavlja da bombarduje civile, EU bi trebalo da se uzdrži od podrške Severnom toku-2“, navodi Manfred Veber, šef poslaničkog kluba EPP.

Merkel (je) u sredu treba(lo) da se sretne sa Putinom u Berlinu, skupa sa francuskim predsednikom Fransoa Olandom i ukrajinskim Petrom Porošenkom, na sastanku u takozvanom Normandijskom formatu. Normandijski format je diplomatska grupa čiji cilj je rešavanje problema u istočnoj Ukrajini. To će biti prvi put da je Putin posetio Nemačku u poslednje četiri godine.

stajnmajerlavrovUprkos tome, postalo je jasno da će on (Putin) igrati ulogu u nemačkoj predizbornoj kampanji sledeće godine. Nedavno su se spoljnopolitički stručnjaci SPD sastali u Berlinu. Diskusija se vrtela ukrug i niko nije bio naročito oduševljen Putinovim akcijama u Siriji i Ukrajini. Ali onda, nakon nekoliko čaša vina kako je veče odmicalo, jedan od prisutnih je rekao ono što mnogi u SPD misle: „Ne možemo prosto slediti Merkelovu i podržavati njenu politiku prema Rusiji!“

* KRISTIJAN HOFMAN / PITER MILER / RAJF NOJKIRŠ / KRISTOF PAULI / KRISTOF ROJTER / MATJU VON ROR / KRISTOF ŠULT

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

Spiegel Online

Svet
Pratite nas na YouTube-u