DMITRIJ DROBNjICKI: RAĐANjE ZAPADNE ANTIGLOBALISTIČKE INTERNACIONALE

Sa sigurnošću možemo reći samo jedno. Ako antiglobalistička internacionala ostvari bilo kakav opipljiv uspeh,...

Sa sigurnošću možemo reći samo jedno. Ako antiglobalistička internacionala ostvari bilo kakav opipljiv uspeh, njeni lideri će automatski biti optuženi da su „agenti Kremlja“

Građani Velike Britanije 23. juna 2016. godine glasali su za izlazak zemlje iz Evropske unije. Takozvani Bregzit je završen.

Sledećeg dana, lider Partije nezavisnosti Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) održao je vatreni govor, u kojem je predložio da se taj datum smatra danom nezavisnosti Velike Britanije. Nešto kasnije, on je neočekivano najavio ostavku sa funkcije šefa UKIP.

U Gordi Albion je 24. juna stigao Donald Tramp. Formalni razlog je bilo otvaranje golf-terena koji je njegova kompanija izgradila u Škotskoj, ali praktično niko nije sumnjao da ta poseta ima politički karakter.

Čak i samo proticanje ovog događaja govorilo je samo za sebe: Veliki Donald, njegovi saradnici i radnici objekta – svi su nosili kačkete sa sloganom „Make America Great Again!“.

Obraćajući se gostima i medijima, Tramp je održao motivacioni govor, u kojem je, između ostalog, rekao: „Danas su Britanci povratili svoju nezavisnost. Ove jeseni mi planiramo da učinimo isto u Americi“.

Politički zvaničnici i mejnstrim mediji u Velikoj Britaniji su ga dočekali prilično hladno. Pristalice Bregzita, posebno iz vladajuće partije Tori, bili su veoma oprezni u izjavama, međutim, sa druge strane Atlantika nastala je panika: svima je bilo očigledno da će „nemoguća“ britanska odluka dati novi impuls Trampovoj kampanji.

A već u avgustu, Najdžel Faradž se prvi put pojavio na predizbornom mitingu Velikog Donalda, pozivajući pristalice nesistemskog republikanca da ne veruju medijima, ne obraćaju pažnju na rejeting-liste i da nastave borbu sa istom žestinom, koju su demonstrirali „obični ljudi Britanije“.

Danas se Faradž još uvek nalazi u SAD, daje intervjue i agituje za Trampa. Takođe konstantno radi sa njegovim timom na pripremi i organizaciji predizbornih debata. Njemu se nedavno pridružio Stiv Hilton, bivši savetnik eks-premijera Dejvida Kamerona, koji se razišao sa svojim šefom po pitanju članstva u EU.

Hilton je sada na čelu kompanije Crowdpac u Silicijumskoj dolini, specijalizovanoj za kompjutersku obradu socioloških i političkih podataka. U intervjuu za teliviziju Fox News on je, kao i Faradž, pozvao Amerikance da ne veruju rejtinzima i naglasio da se ne oslanja samo na iskustva britanskog referenduma, već i na rad svoje firme.

U Trampovim govorima odnedavno se čuju već poznati nam sa Bregzita motivi o Danu nezavisnosti (i to uprkos činjenici, da u Americi već imaju praznik istog imena), o povratku kontrole nad zemljom i konačnom civilizacijskom izboru.

Obraćajući se pristalicama u Palm-Biču (država Florida) 13. oktobra Veliki Donald je uzvikivao sa podijuma:

„Ovo je trenutak istine za naše društvo i celu civilizaciju. Ovo nisu samo izbori za naredne četiri godine. Ovo je raskršće istorije naše civilizacije. Od odabranog puta zavisi da li će narod povratiti kontrolu nad vladom“. I dalje: „Naš Dan nezavisnosti je blizu. On će doći 8. novembra!“

Pa, nisu tek slučajno došli gosti iz Gordog Albiona kod američkog političara, koji je otvoreno podržavao izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz sastava EU. Njihova pomoć postaje vidljiva i opipljiva.

Malo ko zna da je saradnja američkih i britanskih antiglobalista počela još 2015. godine i da njihovi planovi sežu dalje od 8. novembra 2016. godine.

* * *

U septembru 2015. godine kampanja za izlazak Velike Britanije iz sastava EU nalazila se u ozbiljnoj krizi. Za Bregzit je istupalo nekoliko društveno-političkih grupa. Zvaničnu kampanju vodila je grupa Vote Leave. Mnoge druge grupe, podeljene po partijskom i teritorijalnom principu, vodile su svoje, nezvanične kampanje.

Protiv izlaska iz EU bili su Kameronova vlada, značajan deo Torijevaca u donjem domu, kao i velika većina laburista i liberalnih demokrata. Na njihovoj strani bili su mediji i značajni administrativni resursi. Jedini izuzetak bio je London, gde je veliku popularnost uživao gradonačelnik euroskeptik Boris Džonson.

Jedan od glavnih sponzora UKIP, preduzetnik Aron Benks, tvrdio je da pod okriljem glavnih političkih stranaka Bregzit neće biti ostvaren. On je insistirao na narodnoj, od-korena-trave kampanji. U jednom trenutku, on je kategorički izjavio da nije spreman da troši svoj novac na još jednu raspravu torijevaca i laburista.

Zajedno sa svojim prijateljem, biznismenom Ričardom Tajsom, Benks je proveo rebrending jedane male neformalne agitacione grupe pod nazivom The Know, koja je preimenovana u Leave EU i zahvaljujući sponzorskim donacijama Tajsa, Benksa i njihovih prijatelja ubrzo je postala Vote Leave.

Međutim, za prekretnicu nije bio dovoljan samo novac. Bila je potrebna značajna promena taktike. Ričard Tajs, čija je firma specijalizovana za nekretnine i izgradnju, prvi je skrenuo pažnju na svog američkog kolegu Donalda Trampa. Benks je momentalno shvatio da je upravo on primer istinske narodne kampanje, suprotstavljene mejnstrim medijima i političkom establišmentu.

Neko vreme posmatrajući, kako deluje štab Velikog Donalda, Aron je odlučio da je neophodno primeniti iskustva svojih američkih kolega. Ali, vreme je isticalo. I tada je konzervativac Stiv Hilton predložio angažovanje konsultantske firme sa iskustvom u vođenju velikih kampanja u SAD, ali bez znanja britanske specifike.

Ovim zahtevima u potpunosti je odgovarala firma Goddard Gunster koja je u 2012. otvorila filijalu u Velikoj Britaniji. Njen suosnivač Geri Ganster se toliko zainteresovao za projekat da je odlučio da lično predvodi štab Leave EU.

On je radikalno promenio pristup kampanji. Sakupivši lidere regionalnih kancelarija i aktiviste, on je održao čuveni govor koji je odmah nazvan „Zaboravi činjenice“ (u stvari, izraz je bio eksplicitniji), i kasnije, kada je postao dostupan javnosti, njega su pokušali da iskoriste protiv pristalica Bregzit-a, vadeći ga iz konteksta konkretne fraze.

Ganster je, između ostalog, rekao:

„Ako hoćete da pobedite, prestanite da zveckate činjenicama i brojkama. Time samo zbunjujete ljude. Medijska mašina žvaće vaše činjenice kao i reklame. Dakle, zaboravite činjenice! Ljudi su umorni od činjenica. Morate pronaći emocionalni kontakt sa biračima. Upravo to još uvek nije postigla nijedna oficijelna kampanja (pristalice i protivnici Bregzit-a). Zaboravite činjenice, počnite da pričate sa ljudima, slušajte ih, postanite njihovo rame, postanite im dobar prijatelj u njihovoj nesreći“.

Geri Ganster je za rad na Leave EU angažovao konsultanta-psihologa Pola Mekenu, kojeg su često u Sjedinjenim Američkim Državama nazivali „hipnotizerom“. Ovaj nadimak mu je ostao, tako da su čak i ugledni listovi počeli da ga zovu hipnotizer, bez ikakvih navodnika, kao da je hipnoza njegova profesija. U stvari, Mekena je poznati trener oratorstva i stručnjak za slogane.

Upravo je on osmislio tri glavna slogana Bregzit-a: „Kako bi bilo da povratite kontrolu“, „Dan nezavisnosti“ i „Raskršće istorije“, koji su se pokazali veoma efikasnim.

* * *

U januaru 2016. godine, na svom predizbornom mitingu na Floridi, Donald Trump je pročitao svojim pristalicama tekst pesme „Podmukla zmija“, soul-izvođača Ala Vilsona.

Siže Vilsonove pesme je veoma prost. Žena je pronašla na putu polusmrznutu zmiju. Zmija je počela da moli ženu da je ponese kući i spasi je ledene smrti. Heroina pesme se sažalila na zmiju, odnela je kući, zagrejala, poljubila je i bila ujedena. Kada je žena u smrtnoj agoniji zavapila, zašto, podmukla zmija je odgovorila da je žena sama kriva, jer je od početka znala koga dovodi u svoju kuću.

Tramp je iskoristio ovaj tekst kao metaforički opis onoga, što će se desiti sa Zapadom, ako nastavi da nekontrolisano prihvata izbeglice sa Bliskog istoka. I treba reći, da je stihove pročitao prilično upečatljivo, i rekao bih čak, umetnički.

Geri Ganster je naterao sve aktiviste svoga štaba da slušaju snimak ovog govora Donalda Trampa: „Ljudi, ovo treba iskoristiti – rekao je Ganster. „Radite na snimku. A ja ću se dogovoriti sa Amerikancima“.

Dogovorio se do aprila. Društvenim mrežama proširili su se video klipovi, koji prikazuju migrante kako po Evropi organizuju pogrome i napade na žene – sve kao što reče Donald Tramp, čitajući tekst pesme Ala Vilsona.

Reči „ti si znala da sam ja zmija“ išle su na snimku zajedno sa dželatima ID.

Naravno, stvar se nije ograničila samo jednim internet-snimkom.

Benks i Tramp su se veoma zainteresovali za buduću saradnju. Veliki Donald je hteo da poboljša svoju reputaciju u Evropi i da pokaže svojim pristalicama da imaju prijatelje u inostranstvu, a Benks je želeo da sazna više o američkoj politici kako bi pronašao nove saveznike.

U maju, uz posredovanje Goddard Gunster, Aron Benks je održao u Sjedinjenim Državama nekoliko sastanaka sa predstavnicima najuticajnijih analitičkih centara, uključujući i Katon institut, Atlantski savet i nama dobro poznati Heritage Foundation.

Britanskog gosta su učtivo i pažljivo saslušali, ali na većinu američkih stručnjaka on nije ostavio utisak. Jedan od retkih koji je snažno podržao Benksa bio je bivši ambasador SAD pri UN Džon Bolton, u to vreme aktivni saradnik Donalda Trampa i kandidat za visoki položaj u njegovoj eventalnoj budućoj administraciji.

Kasnije je on veoma negativno govorio o Trampovoj proceni uloge NATO i njegov odnos sa republikanskim kandidatom se donekle ohladio, međutim u maju, kada je sponzor Leave EU tražio kontakte u Vašingtonu, Bolton i Veliki Donald su još uvek bili saveznici.

Aron Benks se vratio u Britaniju sa čvrstim ubeđenjem da je rad sa tzv. sistemskim političarima praktično besmislen. Najdžel Faradž se kasnije prisećao da je Benks o vašingtonskim ekspertima govorio veoma loše, rekavši da su oni „ljudi toliko udaljeni od ideje, baš kao i Kameron“. Naprotiv, o Trampu je govorio sa entuzijazmom.

Do sada nije poznato da li se sivi kardinal Bregzita lično sastao sa Donaldom Trampom ili je simpatije prema njemu ostvario u toku razgovora sa Boltonom, međutim, saradnja britanskih i američkih antiglobalista podignuta je na viši nivo.

Nešto kasnije je dogovorena poseta Trampa Velikoj Britaniji i put Najdžela Faradža u SAD.

U julu 2016. godine Aron Benks je izjavio da planira da organizuje novu stranku „na temelju Leave EU, a umesto UKIP“, kako je on to formulisao u intervjuu za dopisnika BBC. Zašto „umesto UKIP“, postalo je jasno vrlo brzo.

Nakon prvog zajedničkog mitinga Najdžela Faradža i Donalda Trampa – novi lideri Partije nezavisnosti počeli su da kritikuju svog bivšeg šefa.

Takođe je postalo jasno da je Faradž putovao u SAD, ne samo da pomogne Trampu, već i da stekne iskustvo.

* * *

Još u julu Najdžel Faradž je izjavio da „završivši misiju u Sjedinjenim Državama“, on planira evropsku turneju kako bi razmenio iskustava i pomogao drugim pokretima za nezavisnost“.

Američki list Politico sproveo je kratku istragu i ubrzo se saznalo o kontaktima Leave EU sa italijanskom evroskeptičkom strankom „Pet zvezda“. U septembru se na njegovim stranicama pojavio članak sa naslovom „UKIP planira invaziju na kontinent“, koji je počinjao rečima: „Aron Benks ima poruku od koje drhti srce svakog evrokrate“.

Ime UKIP korišteno je samo zbog njegove poznatosti u SAD. U stvari, reč je bila o prenošenju iskustava Leave EU drugim zemljama u kojima je moguće protestno glasanje.

Benks nije krio od Politico-a da sledeći cilj njegovog pokreta može postati pomoć italijanskim drugovima iz partije „Pet zvezdica“. Jer, 4. decembra u Italiji će biti održan referendum o reformi Senata. Ovu reformu politički establišment aktivno nameće iz dva razloga – kako bi se smanjio uticaj Senata, gde značajan broj mesta zauzimaju evroskeptici, kao i da bi se pravno otežao izlazak zemlje iz sastava EU.

Premijer Mateo Renci pozvao je u pomoć američkog stručnjaka Džima Mesinu, koji je tokom 2008. i 2012. godine radio u predizbornom štabu Baraka Obame. Mesina će voditi štab kampanje „Da“.

Kampanju „Ne“ trenutno predvode pristalice „Pet zvezda“, međutim, kako sada postaje jasno – njima u pomoć pristižu prijatelji iz Velike Britanije, a moguće je čak i iz Amerike. U svakom slučaju, Stiv Hilton i Geri Ganster mogu ući u koštac sa bivšim Obaminim strategom.

Istovremeno sa italijanskim referendumom će biti održani ponovljeni predsednički izbori u Austriji, gde velike šanse za pobedu ima predstavnik Partije slobode (FPÖ), evroskeptik Norbert Hofer. Teško je poverovati da će lideri „Pet zvezdica“ i FPÖ propustiti priliku da sarađuju i podrže jedan drugog, posebno ako Aron Benks i njegovi saradnici nastave da im pružaju izbornu tehnologiju.

A 2017. Godine su – predsednički izbori u Francuskoj…

Danas je teško reći kako će funkcionisati tako kompleksna struktura – saradnja političara, sponzora i političkih stratega, koji se upravo zalažu da u budućnosti bude što manje saradnje i saveza. Da, još su i politički programi ovih ljudi veoma različiti.

Stiv Hilton se drži desnih ekonomskih ubeđenja, italijanski evroskeptici – više levih, Faradž pokušava da spasi britanski zdravstveni sistem od privatizacije, Tramp smatra da je spas američkog zdravstvenog osiguranja – u konkurenciji što je moguće većeg broja privatnih klinika i osiguravajućih društava.

Sa sigurnošću možemo reći samo jedno. Ako antiglobalistička internacionala ostvari bilo kakav opipljiv uspeh, njeni lideri će automatski biti optuženi da su „agenti Kremlja“. Počevši od Arona Benksa – jer je njegova supruga Ruskinja. Katja se zove…

Jedna završna napomena.

EU i druge nadnacionalne strukture svojevremeno su stvarane pod sloganom sprečavanja novih ratova između civilizovanih naroda.

Činjenica da antiglobalisti počinju da sarađuju već danas po mom mišljenju je garancija da će izgradnja novih barijera između nacionalnih država biti razumna, a dalji pregovori o sudbini sveta biće vođeni uz uzdržanost i osećaj zajedničke odgovornosti.

Izvor Fakti, 24. oktobar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u