DA LI JE OBJAVA RATA STRANIM ŠPIJUNIMA ISTORIJSKA?

LjUBAN KARAN Teške odluke su pale i saopštene javnosti – Srbija je odlučila da...

LjUBAN KARAN

Teške odluke su pale i saopštene javnosti – Srbija je odlučila da po svaku cenu očuva svoj integrtet i suverenitet

Nikome u Srbiji nije iznenađenje da strane obaveštajne službe vršljaju našim prostorom. Da to više neće biti tako, jeste iznenađenje. Premijer lično na konferenciji za novinare izneo je čvrst i definitivan stav Vlade Srbije da neće biti tolerancije niti zazora ni prema najvećim svetskim silama kada je suverenitet Srbije u pitanju. Špijunaža u Srbiji jeste i biće teško krivično delo za koje se odgovara po zakono, ma ko da je u pitanju. To ujedno znači da se u vrhu države shvatilo koliko nas obaveštajne službe ugrožavaju, jer nije u pitanju samo prikupljanje podataka nego obaveštajna dejstava usmerena na fundamentalne stubove naše državnosti i nezavisnosti.

Odluka je pala na vanredno sazvanoj sednici Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. Iz izjave premijera može se zaključiti da je bilo drugačijih mišljenja, ali je on odlučio da o svemu progovori javno. Očito da je kompletna situacija pogodila, pa i iznenadila premijera, jer ni on do sada nije bio svestan razmera obaveštajne ofanzive prema Srbiji. Jednostavno rečeno, premijera je uvredio potcenjivački stav nekih velikih sila prema Srbiji koje su se ponašale kao da ih nije briga šta će se dogoditi ako budu otkrivene. Jer ko to na Balkanu njima sme nešto da prigovori. Zabrinutost Vlade Srbije ne treba da čudi, jer takav obaveštajni nastup, gde se ne biraju sredstva, karakterističan je za period pripreme vojne agresije ili nasilne promene vlasti u nekoj državi.

Iako je premijer pomenuo i istočne i zapadne obaveštajne službe, konkretan primer koji je podigao temperaturu i proizveo obaveštajnu aferu odnosi se na nezakonito delovanje operativaca CIA maskiranih u diplomate Ambasade SAD u Beogradu. Pominje se više ličnosti na važnim funkcijama, pa i u službama bezbednosti Srbije koje su redovno i tajno predavale najpoverljivije podatke najmoćnijoj obaveštajnoj agenciji na svetu.

„Vi ćete videti, bez obzira na cenu koju ću ja da platim, a i ljudi koji su radili na tim slučajevima, da nećemo dozvoliti predaju operativnih dosijea stranim službama“, rekao je Vučić. Ova rečenica će sigurno promeniti ambijent u kome će delovati strane službe u Srbiji. A da li će stvarno biti posledica po njega i ljude koji rade na raskrinkavanju špijuna CIA, videćemo.

PRITISCI NEMAJU KRAJ
Nema gorih uslova za rad operativaca tajne službe od onih kada se ne mogu potpuno osloniti na svoje kolege i ako se među njima pojavi nepoverenje i sumnja. Zato što danas sve kontraobaveštajne akcije podrazumevaju timski rad. Po tome treba razumeti i ceniti tešku odluku ovih časnih ljudi koji su, kako je rekao i Vučić, ponudili svoje glave na tacni kako bi nešto uradili za svoju zemlju. Oni moraju imati punu podršku, pomoć i zaštitu svakog časnog čoveka u ovoj zemlji. Nije u pitanju samo mogućnost njihove fizičke likvidacije, nego opasnost da nečijom moćnom rukom budu uklonjeni i marginalizovani. To se ne sme dozvoliti. Trebalo bi znati da nam kao hleb trebaju stručni, hrabri i odlučni ljudi zato što ih je malo. Premalo u odnosu na ale i vrane koje su se ustremile na Srbiju izvana i iznutra.

„Neki ljudi ne mogu da poštuju male slobodarske narode“, rekao je Vučić, svestan da takav stav velikih direktno ugrožava politiku njegove vlade. Ipak, još veća opasnost od toga jeste da prihvatimo stav koji nam se uporno nameće da su naša vojna neutralnost, nezavisnost, suverenitet i integritet nemogući, pa stoga nisu vredni teške borbe, koja očito predstoji. Kakva će to borba biti, da li će podrazumevati samo neoružane oblike kako se zasad čini, da li oružane, ili nešto kombinovano, to znaju samo oni koji pritiskaju i pokušavaju da slome Srbiju. Od nas koji smo napadnuti ne zavisi ništa sem da li ćemo se suprostaviti.

Umesto da se naša miroljubiva dobrosusedska politika vrednuje i ceni, ona se ismeva i omalovažava u smislu – ko smo mi da uopšte vodimo politiku. To bi trebalo da rade drugi umesto nas kao što to rade za neke druge zemlje na Balkanu. Uostalom, naša politika njima i nije važna sem u tri segmenta:

Priznanje nezavisnosti Kosova;

Pristupanje NATO; i

Uvođenje sankcija Rusiji.

ciaoperacije03Provokacije i pritisci Zapada na Srbiju, što direktno što preko nekih susednih zemalja, nemaju kraj. Najnoviji oblik jeste održavanje seminara Parlamentarne skupštine NATO pakta u Prištini sa osnovnom porukom da će bezbednosne snage Kosova postati vojska Kosova. Ova poruka ne bi zasluživala pažnju da je nije izneo takozvani američki ambasador takozvane države Kosovo Greg Delavi. U isto vreme, ni reči nije bilo o ugroženosti Srba na Kosovu i Metohiji, o povratku izbeglica i zaštiti njihove imovine. O ugroženosti srpskih verskih objekata i spomenika kulture. Konstatacija je da manjine na Kosovu KFOR efikasno štiti i da će tako nastaviti da funkcioniše do osnivanja vojske Kosova, koja će od njih preuzeti takvu ulogu.

Šta očekivati dobro iz SAD i sa Zapada ako prave vojsku Kosova, a nas razoružavaju i ograničavaju u vojnoj efikasnosti, dok nas podrivaju i destabilizuju obaveštajnim dejstvima CIA i drugih moćnih službi. Kako i na osnovu čega uopšte poverovati u njihove dobre namere prema Srbiji i srpskom narodu.

PREKRETNICA U RADU SLUŽBI BEZBEDNOSTI
Već decenijama naše službe bezbednosti nisu imale pravi ambijent za normalan rad. Političke odluke su ih ograničavale ili gurale na pogrešan kolosek. Nova Vlada Srbije svojim odlukama stvorila je uslove da se stvari raščiste i da se krene u normalan kontraobaveštajni i svaki drugi bezbednosni posao. Sada rukovodioci i operativci službi imaju samo jednu dilemu – ili će raditi ili otići.

Ta dilema i nije baš tako jednostavna, jer za one koji su se zaglibili u blato izdaje i korupcije više nema mesta u službama. To je prva stvar koja se mora uraditi, ujedno i najteža – čišćenje sopstvenih redova. To nije ništa drugo nego obračun sa kolegom iz vlastite ili susedne kancelarije, gde će biti pitanje da li je u blatu samo do kolena ili do pojasa i da li bi mu trebalo pružiti ruku da izađe iz blata ili ga gurnuti da sasvim potone tamo gde je svesno ušao.

Davno je neko rekao da ne postoji ništa gore od korumpiranog policajca, i to je sasvim tačno. Nadajmo se da je takvih malo i da će obračun s njima biti brz i efikasan. Najbolje bi bilo i za njih i za službe bezbednosti da sami odu, ali im nikako ne bi trebalo dozvoliti da sa sobom ponesu materijalnu korist koju su stekli izdajom svojih kolega, službe, u koju su primljeni greškom, i Srbije, o čijoj bezbednosti je trebalo da brinu. Postupak prema njima mora biti poučan i oni moraju snositi posledice za izdaju osnovnih principa rada službe u interesu budućnosti.

ciaoperacije05Uspesi BIA su tim veći jer su operativci CIA, svesni da rade nezakonito, preduzimali mere bezbednosti prilikom sastanaka sa svojim obaveštajcima, pripadnicima naših sužbi bezbednosti. Kako je izjavio premijer, bilo je tu opreza prema eventualnoj pratnji, skrivanja, pa i prerušavanja. Ko zna koji put su potcenili srpske službe i naše operativce i ponovo se opekli, jer je o njihovim nedozvoljenim aktivnostima prikupljena i foto i fono dokumentacija, čvrsti materijalni dokazi, kao i izjave svedoka. Na osnovu toga dobijena su priznanja njihovih obaveštajaca. Tako je uspeh BIA potpun, a poraz CIA toliko sraman da ga premijer upoređuje sa poznatim filmom o Špegelju.

ZAŠTO JE CIA TRAŽILA BAŠ DOSIJEE?
Veoma je interesantno šta je to interesovalo agente CIA u Srbiji. Interesovali su ih – i to su im njihovi špijuni uredno predali – dosijei obrade pojedinih lica kojima se službe bave. Iako su traljavo organizovali kontakte sa špijunima, itekako su im rezonski postavili zahteve i dali zadatke. To što su im špijuni omogućili je maltene kao da su ih pustili u svoje službene prostorije i dali im ključeve od najpoverljivijih kasa. Ni za jednu službu ne postoji ništa poverljivije od dosijea saradnika i dosijea koja se vode za određena lica ili grupu lica.

Dosijee saradnika premijer nije pominjao, ali pažljivim proučavanjem dosijea interesantnih lica može se pozdano zaključiti i ko su saradnici. Na osnovu mesta gde su se pojavljivali i do kojih su podataka došli, može se zaključiti ko su oni iako su zaštićeni kodnim nazivom. A ne postoji veća izdaja službe od odavanja njenih saradnika, jer oni predstavljaju osnovu njene prodornosti i efikasnosti.

Nije to jedini razlog zašto su traženi baš dosijei. Preko njih CIA može da zna koliko su merama službe obuhvaćeni njihovi ljudi – špijuni i da li bi bile potrebne dodatne mere zaštite. Tako mogu saznati koja su im od obrađivanih lica naklonjena, na koje mogu računati i sa kojima treba uspostaviti kontakt. Pomoću dosijea mogu ih vrbovati i ucenjivati. Ne smeta im ako su u pitanju kriminalci – još bolje jer su već kompromitovani i ne moraju oni da ih kompromituju kako bi ih kasnije ucenjivali. Proučavanjem dosijea imaće jasnu sliku šta pojedina lica mogu da urade i da li bi im u tome trebalo pomoći. Da li bi takva lica trebalo povezati u jaču kompaktnu destabilizujuću grupu i sl. Varijante i mogućnosti su brojne.

Iz dosijea se može jasno videti još štošta. Naprimer: način rada neke službe; na šta se najviše oslanja, da li je to tehnika ili saradnik; kako se koriste sredstava, a kako saradnik i kako se kombinuju da bi se podaci proverili; kako se tehnika ugrađuje i gde; ko je koliko stručan da to uradi itd. A to su najveće tajne. Zatim koliko je uspešan koji operativac, što će biti osnova za napredovanje. Koliko su kvalitetni rukovodioci službe, što se vidi na osnovu dobijenih instrukcija. Sve to mora da se nalazi u dosijeima. Koliko se slučajevi uspešno realizuju i kojom brzinom. Šta je težište u radu službe i čemu se posvećuje najveća pažnja itd. Tako dosijei, ako se detaljno prouče, postaju neiscrpan izvor informacija i daju kompletnu sliku rada jedne službe. Zato se premijer sa punim pravom na konferenciji za štampu ljuti i pita ima li nešto gore od toga. Znači da je itekako shvatio sve ovo o čemu je reč iako mu to nije struka.

Ovde se ne može govoriti o naivnosti naših ljudi koji su iz neznanja i neopreznosti uleteli u kandže stranih obaveštajnih službi jer su u pitanju profesionalci, koji odlično poznaju njihove metode nastupa i vrbovanja. Kod naivnih je važno dobiti prvi podatak koji odmah nakon toga služi kao ucena a svaki sledeći tu ucenu učvršćuje. Ovde je izdaja smišljena i planska iz materijalne ili neke druge koristi i za nju ne postoje prihvatljiva objašnjenja.

ciaoperacije02Iz uspešnih akcija BIA jasno je da se strane obaveštajne službe u Srbiji ne zadovoljavaju sitnim ribama, nego u izboru špijuna idu u sam vrh državnog i političkog sistema. Ciljaju tamo gde je suština svega – dosijei. Da li su neke vrste dosijea već uzeli – dosijei saradnika, dosijei operativaca, dosijei specijalnih objekata isl. Takve ambicije stvorila im je višedecenijska neefikasnost kontraobaveštajne zaštite. Zato će biti veoma teško da se stvari brzo raščiste. Naravno, prvo bi trebalo očistititi od špijuna same službe i lanac kontrole i rukovođenja sa njima.

KAKVE SU NAM ŠANSE
Oni koji su moralno posrnuli i ušli u otvorenu izdaju službe i države uvek imaju nekakvo opravdanje – da to nije izdaja, nego razmena podataka sa drugim službama bezbednosti; da oni nisu špijuni koji su radili za šaku dolara, nego patriote koje su bile ubeđene da čine dobro za Srbiju; da su mislili da je bolje da se Srbija okrene Zapadu nego Istoku itd. Nešto o tome govorio je i sam premijer. Njihovi razlozi su traljavi i odvratni, kao i sama izdaja, jer oni su samo špijuni koji su radili protiv sopstvenog naroda i države i ništa drugo. Oni su počinili jedno od najtežih krivičnih dela iz ličnih interesa, i tu je kraj priče.

U Srbiji nije mali broj onih koji će podržati izdaju. Onih koji će glasno ili tiše protestovati što se Srbija opet deli na patriote i izdajnike. Da su to recidivi prošlosti koji služe samo za političke međustranačke obračune. Da se ne sme gurati prst u oko velikim silama i da se po svaku cenu sa njima moraju održati dobri odnosi, pa i po cenu ćutanja i poniženja – jer, pobogu, sila boga ne moli. Da mi nemamo baš nikakve šanse u obaveštajnom obračunu sa obaveštajnim službama velikih sila i sl.

Imamo li šanse u direknom sučeljavanju? Itekako. Imaju oni svoje velike prednosti u skladu sa svojom veličinom, naprednom tehnologijom i finansijskom bazom. Imamo i mi svoje. Jer ta utakmica se održava na našem terenu koji mi daleko bolje poznajemo. Znamo svaku travku i neravninu i možemo uvežbati šut sa svake tačke igrališta. Publika je naša, a dobro se zna da je publika dvanaesti igrač u fudbalu, pa tako i u ovoj utakmici. Publika je ta koja će nam dati krila da pobedimo i jačeg od sebe u tom obaveštajnom ratu.

Iako je i „publika“ u Srbiji posebna priča u odnosu na druge zemlje, i tu se stvari moraju radikalno menjati. Samo u Srbiji i nigde više sramota je raditi za svoje bezbednosne službe, a nije sramota raditi za strane. Naravno da je neko namerrno i smišljeno nametnuo takvo stanje stvari. Vreme je da naš narod shvati podvalu i postavi moralne vrednosti na pravo mesto, u čemu mediji imaju važnu ulogu. Moramo navijati za svoj tim.

Kakve su nam šanse jasno govore i poslednji uspesi BIA. Strani agenti maskirani u status stranih diplomata potpuno su raskrinkani iako su pripadnici najače i najmoćnije obaveštajne službe na svetu – CIA. Ako je to moguće uraditi protiv CIA, onda je itekako moguće uspešno dejstvovati protiv svake druge, bila ona sa Zapada ili sa Istoka. Nikome i baš nikome ne bi trebalo dozvoliti da obaveštajno vršlja po Srbiji, bez obzira da li nam je prijatelj ili ono drugo.

Šanse za pobedu u obaveštajnom ratu na teritoriji Srbije povećava nam i klima koja je stvorena, jer strani špijuni moraju brzo da menjaju svoje navike i traže novi bezbedniji način rada. Dok menjaju način rada i uhodavaju se, dok su u strahu i panici, itekako su ranjivi jer će zasigurno činiti greške koje će ih raskrinkati. Samo se niujednoj situaciji ne sme dozvoliti da špijun koji radi protiv svog naroda i države izađe kao pobednik nad onima koji su ga otkrili i raskrinkali. Za očekivati je da će mnogi od otkrivenih imati jaka leđa i ovde i u inostranstvu. Za očekivati je da pritisci na organe vlasti i sudstvo budu jaki do nepodnošljivosti, ali, ako se popusti, tada se ponovo vraćamo u prethodni višedeceniski ambijent.

Zašto je važno da pobedimo u toj obaveštajnoj utakmici? Zato što se u današnje vreme obaveštajnim dejstvima vekih obaveštajnih službi postižu ratni ciljevi. Ono što se nekada postizalo vojnom agresijom, to danas uspešno realizuju moćne obaveštajne mašinerije. Jer odavno se one ne zadovoljavaju pukim prikupljanjem podataka. Prikupljanje podataka je samo početna faza da bi se proučilo i konstatovalo stvarno stanje stvari u toj državi, a zatim nastupaju obaveštajna dejstva, kojima se takvo stanje perfidnim delovanjem menja u svoju korist. Ta dejstva podrazumevaju korupciju, tajni uticaj na kadrovsku politiku, političke pritiske, podršku određenoj političkoj strukturi, destabilizacija zemlje preko veštačkog izazivanja političke krize, demonstracija, nereda, sukoba i sl. Moguće je i podsticanje kriminala svake vrste, regrutacija kriminalaca za novac u cilju destabilizacije i mnoge druge stvari koje je teško pobrojati. Suština je u protežiranje svojih pristalica i uklanjanju protivnika. U krajnjoj liniji, u nedostatku drugih mogućnosti, uklanjanje može biti i fizičko – atentatom ili likvidacijom. Ne bi trebalo zaboraviti da američke, a i neke druge obaveštajne službe imaju zakonsko odobrenje da likvidiraju one koji ugrožavaju SAD i američke interese, ma gde se oni nalazili.

ciaoperacije08Zato je onima koji nam ne misle dobro najvažnija stvar da nam oslabe i pasivizuju službe bezbednosti. To je isto tako važno koliko i da nam oslabe i razoružaju vojsku, i učine je neefikasnom i nesposobnom. Tako smo u situaciji da zbog eventualne neefikasnosti bezbednosnih službi bez rata izgubimo one vrednosti koje se brane po svaku cenu, pa i po cenu rata. Najnovija odluka Vlade Srbije uliva poverenje da se to neće dogoditi.

KAKVE BI MOGLE BITI POSLEDICE
Teške posledice ovako teške i sudbonosne odluke najavljuje i premijer lično. On ih ne precizira, ali ne krije da će biti teške i po njega i po ljude u službama bezbednosti koji „daju svoju glavu na tacni“ da bi odradili ono što im je posao. Da će pritisci na njih eskalirati u naredna 2-3 meseca. Verovatno je u pravu, jer ne bi bilo prvi put u Srbiji da se smenjuju ljudi koji su otkrili stranog špijuna. Po nekima, tako je smenjen i bivši šef vojne službe bezbednosti general Aco Tomić, jer je razotkrio da je general Momčilo Perišić obaveštajac CIA i da ga na vezi drži šef CIA za Balkan Džon Nejbor, maskiran u funkciju prvog sekretara Ambasade SAD u Beogradu.

Neki u Srbiji će reći da nepristajanjem da budemo banana-država direktno provociramo agresiju i rat. Možda su oni i u pravu, ali nismo valjda dotle dogurali da se takvi pitaju šta će biti sa Srbijom. Jer oni nemaju u vidu drugu stvar – da oni koji su krenuli đonom na nas ni u jednoj varijanti za nas ne planiraju dobro. Njihov plan je – i to se jasno vidi – da se sa svojim poltronima na Balkanu kusuraju preko naših leđa. Da im širokogrudo i od srca poklanjaju naša bogatstva i naše teritorije. Nikakva naša poltronska i podanaička politika to ne bi promenila.

ciaoperacije06Zašto je Zapad ili – hajde da otvoreno kažemo – SAD, toliko naklonjen nekim našim susedima, a ne nama i zašto nam neće biti naklonjen ni uz sva naša popuštanja? To je pitanje poverenja i nepoverenja. Poverenje se stiče dugoročnom podaničkom saradnjom i rezultatima takvog odnosa po interese SAD. To ne može preko noći. Hrvati, Bošnjaci i Albanci u tome imaju višedecenijsku praksu i stekli su status pouzdanog „partnera“. Ako bi sada i pognuli glavu, mi to možemo biti tek kroz nekoliko decenija, a niko nema vremena toliko da čeka. Naš izbor je ili da se branimo ili da nas raparčaju i razdele. Tako odluka šta i kako dalje i nije tako teška kako na prvi pogled izgleda.

Politika
Pratite nas na YouTube-u