OSUĐENI NA SATANIZACIJU

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ Kako se u srpskoj politici prolazi kad niste po volji zapadnih ambasadora...

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ

Kako se u srpskoj politici prolazi kad niste po volji zapadnih ambasadora

Ne volim da pišem i javno govorim o svojim mukama. Trudim se da ono što lično preživljavam držim u sebi, jer moja muka ne mora da bude ničija više. Svako u ovom društvu ima svoju muku, pa mu je moja potrebna kao treće oko. Ipak, ovaj tekst ne pišem toliko zbog sebe, koliko zbog svih onih mladih ljudi koji žele da se bave politikom, a ne žele da prihvate kliše prema kome će u politici uspeti samo ako pokažu sklonost da pljuju po sopstvenoj državi i narodu. Pišem i zbog mojih kolega koji takođe na tako nešto nisu pristali, a koji, baš kao i ja, zbog svog političkog stava trpe najgoru moguću satanizaciju po medijima.

Svako u Srbiji ko uđe u politički ring, a ne pristane da svoju političku poziciju gradi tako što će lizati zadnjicu ovdašnjim brojnim zapadnim ambasadorima, a posebno onaj ko je spreman da im se suprotstavi u njihovoj nameri da nam budu dreseri, taj mora da se pripremi na to da o njemu nikad ništa lepo neće izaći u medijima. Naprotiv, taj je osuđen na donkihotovsku borbu sa vetrenjačama, u kojoj mora da se dovija kako na najbolji mogući način da pokaže narodu da on nije takav kakvim ga mediji prikazuju.

Deset puta više energije morate da uložite za afirmaciju sopstvenih ideja od, recimo, nekog politikanta iz nevladinog sektora i nemate pravo na grešku, jer svaka greška, pa i ona najmanja (npr., počešete se dok vas snima kamera) surovo kažnjavaju oni koji vas uzmu na zub. Na svojoj grbači morate da nosite hrpu naručenih tekstova u kojima se o vama pišu najgore moguće laži, a narušavanje psihičkog mira vas i vaše porodice je svakodnevnica.

Možete da završite najviše moguće škole, uvek ćete biti predstavljeni kao neobrazovan. Ali zato će onaj koji ima neki kurs pri nekoj nevladinoj organizaciji ili negde u inostranstvu biti proglašen u medijima za akademika. On će uvek imati prednost prilikom kadriranja za neku visoku funkciju. Vama će gotovo svaka funkcija biti onemogućena, jer jednostavno svako vaše postavljenje tumačilo bi se kao prst u oko „prijateljima“ iz zemalja zapadne hemisfere. Izjave kursiste će se citirati i uzimati kao vrhunac intelektualnog dostignuća, dok će se od vas uvek praviti zlikovac, koji ništa drugo ne ume osim da se svađa i da se prema političkim neistomišljenicima ponaša kao divljak, te se vaša izjava jedino može naći u tekstu ili prilogu gde je potrebna afera ili politička svađa.

Prevedno na jezik prostog čoveka, zbog političkog stava kojeg zastupate i nepristajanja da budete do kukova u zadnjicama pojedinih ambasadora, u vašoj političkoj biografiji mora da ima bar dvadesetak izmišljenih afera, iz kojih izlazite toliko „izudarani“ da je gotovo nemoguće za bilo šta da se kandidujete, a o ozbiljnom bavljenju politikom ne smete ni da pomislite.

Naravno, poltroni će uvek imati priliku da sebe afirmišu kroz tzv. džet-set medije. O njima se govori gde izlaze, šta čitaju, šta gledaju, s kim se švalerišu, žene, udaju, kako slave krsnu slavu, čak i u hotelu ako to rade, itd. Naslovne strane renomiranih nedeljnika i mesečnika rezervisane su isključivo za tu servilnu gospodu. Vi, posebno ako vodite porodičan život, ako držite do sebe, niste im zanimljivi. Previše ste nacionalni, ne varate ženu ili muža, idete u Crkvu, i jednostavno kao takvi ne uklapate se u njihovo viđenje elite. Ne možete ni da radite ono što želite, niti da se usavršavate, jer Bože moj, odakle vama prava na tako nešto. Uvek će se tu naći neki pametnjaković koji će vas minirati i tražiti vam dlaku u jajetu samo da bi vas po zadatku eliminisao.

poltron0Ipak, bez obzira na sve, svaka pobeda, pa i ona najminimalnija, nas koji nismo spremni da prodamo veru za večeru slađa je od sveg tog njihovog glamura. I zato svaka njihova naručena laž o nama, zapravo je orden, jer ste taj orden zaradili boreći se za svoju zemlju i svoj narod, ne pristajući da budete pod komandom dresera. Svaka njihova naručena laž je podsticaj za dalju borbu protiv njih i elite koju nam stvaraju. Uostalom, postoji nešto što se zove obraz, a to se ne prodaje, taman zbog toga i da platite najskuplju cenu. Birajući između obraza i političke pozicije, uvek biram obraz. A za političku poziciju – pravo da kažem – baš me briga.

Politika
Pratite nas na YouTube-u