KULTURNI RAT U SAD ILI ZAŠTO LIBERALI VOLE HLADNI RAT

DžASTIN RAJMONDO Zašto govori Hilari Klinton iscrtavaju konture zajedničkog polja teorija mesijanskog liberalizma u...

DžASTIN RAJMONDO

Zašto govori Hilari Klinton iscrtavaju konture zajedničkog polja teorija mesijanskog liberalizma u 21. veku

Napori Hilari Klinton da pretvori izbore u referendum o Vladimiru Putinu mnogo smetaju liberalima poput Katrine vanden Huvel, urednika magazina The Nation, i Glena Grinvalda, čoveka koji je pokretačka snaga The Intercept-a. Gospođa Huvel se pita šta se dođavola događa:

„Kako to da novi hladni rat – koji ograničava slobodu govora neistomišljenicima, pogađa žene i decu i može dovesti do nuklearnog rata – doprinosi onome za šta Klintonova tvrdi da se zalaže?“

Sudeći po Huvelovoj i Grinvaldu, klintonovski napad na Rusiju – kroz sirovu, huverovsku (Džon Edvard Huver, kontroverzni šef FBI iz vremena Hladnog rata, prim. prev.) i prljavu kampanju protiv Vikiliksa, Džulijana Asanža i posebno Donalda Trampa – je oportunističko skretanje sa „istinskih“ progresivnih vrednosti. To je kompromitovanje američkog liberalizma, koje nema nikakvih dodirnih tačaka sa ideologijom, već isključivo sa ciljem da se pobedi na izborima. Ili, kako Grinvald piše, odgovarajući na pitanje Huvelove:

„Korišćenje hladnoratovske retorike i taktike pomaže joj da pobedi na izborima. Verujem da se vodi logikom ‘o posledicama ću razmišljati kasnije’“.

Ipak, ovo ne objašnjava ono što Klintonka i njene pristalice javno zagovaraju – navodno postojanje neposredne i ozbiljne „pretnje“ koju predstavlja Putinova Rusija.

KOME JE SAD PRIPALA ULOGA HITLERA
Klintonova je Putina poredila sa Hitlerom, a nije li to uvek bio uvod u operacije smenjivanja režima u izvedbi SAD? Setite se kako je Sadam Husein navodno bio iračka inkarnacija Hitlera. Jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević je takođe bio „Hitler“. Ako odemo dalje unazad, prisetićemo se kako je Džordž H. V. Buš rekao da je Manuel Norijega „gori od Hitlera“.

Ideološka pozadina ove besmislice bitan je sastojak američkog liberalnog kanona prema kojem je Drugi svetski rat bio „plemeniti rat“ –herojska borba protiv fašizma koju su predvodile sile progresa i dobrote protiv antisemitskih kretena i Hitlerovih apologeta (čitaj „izolacionistički“ konzervativci). Ali stvari idu još dalje; progresivizam je ideologija koja ima potrebu za univerzalnim moralnim „zamahom“, i to ne samo na domaćem frontu nego i na globalnom nivou.

Argument Vudroa Vilsona za uvlačenje SAD u Prvi svetski rat – verovatno najbesmisleniji i najneopravdaniji konflikt u kome je Amerika ikad učestvovala – bio je da je to „rat za kraj svih ratova“, borba da siroti ljudi širom sveta osete prednosti demokratije i slobodnog odlučivanja. Taj narativ su širili kolektivistički intelektualci bliski Vilsonu. Jedan od protagonista bio je i filozof Džon Djui, koji je pohvalno pisao o ratu kao o početku kraja laissez-faire (fr. „ostavi da radi“; izraz se odnosi na politiku suprotstavljanja državnom intervencionizmu; prim. prev.) jer je „privatno vlasništvo izgubilo svoju nepovredivost“, a „stiže doba industrijske demokratije.“ Čuvena ikona američkog liberalizma Valter Lipman u govoru koji je održao kad je Amerika ulazila u rat, naglasio je:

hitler devica marija 01 f„Naš odlazak u rat da bismo obezbedili demokratiju svetu ovde će otvoriti aspiracije koje neće biti ugašene padom pruske autokratije. Trebalo bi da pronađemo interes da se pozabavimo sopstvenom vrstom tiranije – rudnicima u Koloradu, autokratskom industrijom čelika, poslastičarnicama i getima. U Americi vlada zakon jačeg. Naši reakcionari to neće sprečiti. Moramo naučiti kako da se prema tome postavimo.“

Moderna definicija „greha“ izmenjena je kako bi se prilagodila novoj religiji političke korektnosti: umesto pijančenja, prostitucije i drugih vidova samozadovoljenja, novi gresi su „rasizam“, „homofobija“, „ksenofobija“, i cela paleta „fobija“ i „izama“, koje je Hilari osudila u svom čuvenom govoru o „šaci jada“. Zaista, njena izjava da su Trampove pristalice „izgubljeni slučajevi“ u skladu je sa starim vokabularom religioznih ljudi koji su u svojim političkim i društvenim neprijateljima videli sluge Sotone na putu u poslednji krug pakla.

Ovaj mesijanski impuls da se svet očisti od „greha“ nije ograničen samo na jednu zemlju, tj. na SAD. Da bi se čovečanstvo pripremilo za Drugi dolazak, prvo mora da – prema ideologiji postmilenijumskih pijetista – prođe period od hiljadu godina čednoga života. Mora biti uspostavljeno Carstvo Nebesko na Zemlji – celoj planeti Zemlji. Tada i samo tada će se čovečanstvo iskupiti spasenjem i ući u Večnost, dok će „izgubljeni slučajevi“ večno goreti u paklu.

KLINTONOVA PROTIV ALTERNATIVNE DESNICE
Rusija je dugo bila glavni oslonac posthrišćanske družine: „homofobija“, „rasizam“, „nacionalizam“ itd; svi gresi korifeja moderniteta pripisivani su ruskom medvedu. Ova dugotrajna liberalna matrica formalizovana je Klintonkinim zloglasnim govorom o „alternativnoj desnici“ (eng. Alt right, moderni termin kojim se često opisuje ideologija Trampovih pristalica), u kojem je, nakon opisa Trampa kao ikone neonacističke renesanse, iznela sledeće mišljenje:

„Otac ovog globalnog brenda ekstremnog nacionalizma je ruski predsednik Vladimir Putin. Faradž (Lider UKIP i zagovornik Bregzita) se zapravo redovno pojavljuje u ruskim propagandnim programima. Sada stoji na istoj bini sa republikanskim kandidatom“;

„Tramp gomila pohvale na račin Putina i zagovara prorusku politiku“;

„Često govori o napuštanju naših NATO saveznika, priznavanju ruske aneksije Krima i uopšte davanju zelenog svetla Kremlju u Istočnoj Evropi“;

hitlerkada „Američki predsednici od Trumana do Regana odbijali su Trampov pristup prema Rusiji. Mi bismo takođe trebali to da uradimo“;

„Sve ovo vodi u nešto što nikad nismo videli. Naravno da u našoj politici oduvek imamo paranoidno krilo, ogrezlo u rasnim resantimanima. Ali do sada nismo imali kandidata velike partije koji mu povlađuje, ohrabrujući ga time što mu pruža džinovski megafon.“

Klintonkini govori iscrtavaju konture zajedničkog polja teorija mesijanskog liberalizma u 21. veku: homofobija, rasizam i ksenofobija često se definišu kao „nacionalizam“, koji je u liberalnoj leksici sinonim za zlo. Sudeći prema klintonovskoj teologiji, epicentar ove ogromne desničarske zavere je u Kremlju. Putin je Sotona sa mačem u ruci. Sve je to veoma precizno spakovano i spremno za distribuciju kroz usta liberalnih univerzitetskih profesora, usamljenih žena okruženih mačkama, kolumnista i neinformisanih milenijalaca, koji jedva umeju da čitaju i pišu, ali zasigurno znaju da su Očevi osnivači (Sjedinjenih Država, prim. prev.) bili zli rasisti.

PROSTOR ZA NESLAGANjE
Politika identiteta odavno je pregazila tradicionalnu liberalnu sakralnost protivljenja bespotrebnim ratovima i bezumnom militarizmu. Umišljena pravdoljubivost „humanitarnog intervencionizma“ zbrisala je parolu „Nećemo više proučavati rat“ (We ain’t gonna study war no more; stih iz čuvene američke narodne pesme Dole pored reke [Down by the riverside] prvi put objavljene 1918. godine; prim. prev.); nema nikakvih efikasnih prepreka provođenju ratnih planova Hilari Klinton pod plaštom američkog liberalizma. A i istorija – istorija progresivizma kao sekularizovanog moralnog vodiča – je na njenoj strani.

Hajde onda da odgovorimo na pitanje gospođe Huvel „kako to da novi hladni rat – koji ograničava slobodu govora neistomišljenicima, pogađa žene i decu i može dovesti do nuklearnog rata – doprinosi onome za šta Klintonova tvrdi da se zalaže?“

Prvo, omogućuje aktuelne legislativne kompromise na kojima država „rata i blagostanja“ (Welfare-Warfare state) počiva od kada postoji. To je klasičan princip „usluga za uslugu“: ti učini meni, pa ću ja učiniti tebi. Zauzvrat, za to što se nisu previše protivili liberalnim zahtevima za povećanim „socijalnim izdacima“ konzervativci dobijaju ogromnu ekspanziju vojske, koja je njihova zlatna akcija – vojni troškovi su, na kraju krajeva, potrebni da bi se „suprostavili Vladimiru Putinu“.

Što se tiče žena i dece: šta ćemo sa siromašnim ženama i decom Ukrajine, koje navodno samo što nisu pregazili ruski tenkovi? Ne smemo slediti Trampov nacionalistički pristup „Amerika na prvom mestu“, koji mu donosi političke poene – naša zabrinutost za žene i decu mora biti globalna.

A šta ćemo sa „prostorom za neslaganje“? Da li je Katarina vanden Huvel u skorije vreme bila u univerzitetskom kampu? Setićete se kada je poslednji progresivni lider poveo Ameriku u rat – bio je to Frenklin Delano Ruzvelt, koji je zahtevao od državnog tužioca da pokrene sudski postupak protiv protivnika rata i potpisao ukaz o zatvaranju stotina hiljada američkih Japanaca (i Italijana) u koncentracione logore?

„Prostor za neslaganje“? Nemojte da se šalite.

hitlermitingUmesto konfrontacije sa ideološkim postulatima onoga što se danas naziva američkim liberalizmom, Katarina vanden Huvel i Glen Grinvald u agoniji gledaju osvit novog hladnog rata, koji bi se ubrzo mogao pretvoriti u vrući. Šta se dešava, pitaju se oni? Jedino što im se na to može odgovoriti je: tražili ste – gledajte.

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

Antiwar

Svet
Pratite nas na YouTube-u