DUGIN: KAKO IZAĆI IZ KONCEPTUALNOG ĆORSOKAKA

Dobro, mi jednodušno odbacujemo liberalizam. Ali šta mu mi suprotstavljamo? Danas mnogi govore o...

Dobro, mi jednodušno odbacujemo liberalizam. Ali šta mu mi suprotstavljamo?

Danas mnogi govore o informacionom ratu i o ideološkom ratu između Zapada i Rusije. Pozicije u ovom ratu nisu tako jasno određene kako bi trebalo da budu.

Radi se o tome da Zapad zasniva svoju kritiku Rusije i svakog našeg postupka, da li po pitanju Krima, Novorusije ili Sirije na pozicijama liberalizma. Ovi opsesivni napadi liberala, kako spolja tako i od ruske pete kolone, postepeno su ubedili gotovo celokupno naše društvo – da tamo postoji društvo! Najvažnije, ubedili su i predsednika da je liberalizam kao ideologija neprijateljski prema Rusiji. Znači da joj se mora odupreti.

I ovde se pojavljuju dva principijelna momenta.

1. Kako iskoreniti liberalizam, koji je pustio duboke korene od 90-tih godina u ekonomiji, obrazovanju i kulturi.

2. Šta predložiti kao zamenu.

Dobro, mi jednodušno odbacujemo liberalizam. Ali šta mu mi suprotstavljamo? Ove dve tačke su tesno povezane: mi ne možemo iskoreniti liberalizam, ako mu ne nađemo zamenu. A nosioci liberalnog virusa će na svaki način izbegavati i sabotirati iznutra svaki pokušaj da se u Rusiji uspostavi potpuno alternativna ideologija koja bi afirmisala specifičnosti ruskog identiteta i naš osobeni put.

Pre svega, hajde da vidimo koje su ideologije u Novo vreme suprotstavljene liberalizmu. To su komunizam i fašizam uključujući i različite oblike nacionalizma.

I koje još? – pitate Vi. Nema više, to je sve!

U politikologiji u prošlom veku, naučili smo da brojimo samo do tri. Naravno, postoje mnoge nijanse i mešane verzije, ali ono glavno se ne menja. Ako mi odbacimo liberalizam onda smo primorani da mu suprotstavimo ili marksizam i komunizam ili, oprostite na izrazu, fašizam. Čak i da te ideologije nazovemo drugačije i prekrijemo ih smokvinim lišćem suština će ostati ista. I ono najvažnije: naše društvo je očigledno nezadovoljno.

Možda se zbog toga i bojimo da prihvatimo ideologiju pošto liberalizam koji mi snažno odbacujemo i njegove najrazvijenije alternative – komunizam i fašizam – naše društvo, takođe, jasno ne prihvata.

Komunizam se, sasvim nedavno, na naše oči raspao, pošto je istrulio do kostiju, a sa fašizmom se borimo u Ukrajini, i sećanje na Veliki otadžbinski rat je sveto za naše društvo.

Našli smo se u konceptualnom ćorsokaku.

Napada nas liberalna ideologija na kojoj se baziraju Sjedinjene države i zemlje Zapada. A kao odgovor, mi je prosto odbacujemo, a sada postaje jasno i zašto. Zato što mi savršeno nećemo ni komunizam ni fašizam, a guraju nas baš u tu zamku.

Za Zapad je očigledno, da onaj ko odbija liberalizam ili je komunista, ili fašista, ili sve zajedno. A za to liberali već imaju argumente: „Rusi grade Gular ili Osvencim (nem. Aušvic)“.

Sve protiv Rusa. I to, avaj, radi.

Mi jednostavno nemamo nikakvog izbora ako želimo da izađemo iz tog začaranog kruga u ideologiji, osim da naučimo da brojimo do četiri.

Ako mi odbacujemo liberalizam i ne želimo da prihvatimo njegove alternative koje nam nudi savremenost – tj. komunizam i fašizam – onda nam je prosto životno neophodna Četvrta politička teorija.

Ali u Novo vreme takve teorije nema, pošto su liberalizam, komunizam i fašizam iscrpeli sve teoretske mogućnosti koje postoje u epohi prosvetiteljstva.

I to nije proizvoljnost, nego činjenica. Ostaje samo jedno: izgraditi Četvrtu političku teoriju izvan granica kulture moderne, tj. izvan tri poslednja veka zapadno-evropske istorije.

Pri izgradnji Četvrte političke teorije izvan liberalizma, komunizma i fašizma mi možemo istovremeno ići u dva pravca – u prošlost i u budućnost.

U prošlosti, mi vidimo ideal u Tradiciji, Imperiji, svetoj hrišćanskoj monarhiji i simfoniji vlasti. To definitvno nije liberalizam, nije komunizam i nije fašizam.

Ali to nije Novo vreme i nije moderna. Zato moderna i njeni aksiomi moraju da se žrtvuju.

Može se pogledati i u budućnost.

Postmodernisti su pokazali totalitarnu prirodu principa prosvetiteljstva: skinuvši Boga i odbacivši svetinje, humanisti su postavili na jednako autoritarnu, surovu poziciju, ljudski razum i napravili svetinje od tela i materije.

Tako da za kritiku savremenosti, sa tačke gledišta postmoderne, savremena ideologija, uključujući sve njene verzije – liberalizam, komunizam i fašizam – to je nasilje, rasizam i totalitarizam.

Dakle, dajte da onda sve tri ideologije – obratiti pažnju: sve tri ideologije (liberalizam, komunizam i fašizam) – odbacimo i bacimo u đubre. I napravimo odlučni korak u budućnost, oslobodivši svoju političku maštu. To je futuristički aspekt Četvrte političke teorije.

I možda, će on biti potpuno u skladu sa oživljavanjem Tradicije.

Neka se zove Konzervativna revolucija. Paradoks? Ali drugog puta za nas jednostavno nema.

Sve najbolje, gledali ste program Duginove smernice o Četvrtoj političkoj teoriji.

Nemoguće je voditi ideološki rat nemajući ideologiju.

I onda, želimo li to ili ne, izlaz je samo jedan – Četvrta politička teorija.

Izvor Katehon, 28. oktobar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u