Bilo bi veoma loše da kandidat vlasti ne dobije predsedničke izbore, tako da sam spreman da podredim stranačke interese opštim
Ukoliko bi Srbija okrenula leđa Rusiji i uvela sankcije toj prijateljskoj državi, to bi bila potpuno porazna, gubitnička i, mogu slobodno da kažem, izdajnička politika. Tada bi se otvorila vrata i da Kosovo postane punopravni član Ujedinjenih nacija.
Ovo, u razgovoru za “Novosti”, upozorava vicepremijer i šef diplomatije Srbije Ivica Dačić povodom sve glasnijih zahteva zapadnih moćnih centara, ali i pojedinih političkih snaga unutar zemlje, da praktično raskinemo partnerstvo s Ruskom Federacijom.
Šta ako nas ogoljeno stave pred izbor – Rusija ili EU?
— EU je naš strateški, ali ne i jedini cilj. Naš prvi cilj je da zaštitimo naše državne i nacionalne interese. Pred tu dilemu nas sada niko ne stavlja, osim što o tome pričaju politički gubitnici u Srbiji, kao što je Čedomir Jovanović. Ako poslušamo njega i uvedemo sankcije Rusiji, uskoro bismo imali nezavisno i potpuno međunarodno priznato Kosovo. Ne bismo mi time uradili ništa protiv Rusije, već protiv Srbije. Na to ne pristajemo. Na kraju, neka se izjasni narod na referendumu o tome šta se hoće.
Kakav konkretno scenario bi nastupio ukoliko bismo se zarad bržeg puta u EU odrekli podrške Rusije?
— Stvari su potpuno jednostavne. Kosovo sada ima većinu u Generalnoj skupštini UN i oni bi tu mogli da proguraju svoj cilj. Ali Savet bezbednosti UN je poslednja linija odbrane da Kosovo dobije stolicu na Ist Riveru, a tu su Rusija i Kina. One imaju pravo veta da to spreče i da stalno drže kosovsko pitanje otvoreno. Kad ostavimo emocije po strani, mi te države ne možemo da izdamo jer tako štitimo sami sebe. Ako bismo izgubili te prijatelje, ne bismo našli druge koji će da brane naše interese.
Spekuliše se i o tome da je naše prijateljstvo sa Moskvom “krivo” što ne otvaramo poglavlja na putu ka EU?
— To su laži. Poglavlja će biti otvorena kada članice EU procene da je došlo do napretka u pregovorima Beograda i Prištine. Nama i odgovara da se poglavlje 31, koje obuhvata postepeno usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU, otvori što kasnije. Jer, mnogi pokušavaju baš preko tog poglavlja da nas nateraju da okrenemo leđa Rusiji i Kini.
Zašto je najbolje da odlažemo to pitanje?
— Obaveza je da potpuno uskladimo spoljnu politiku dok ne postanemo punopravni član EU, a do toga ima još vremena. Svašta se može promeniti i u odnosima EU i Rusije i nije nam u interesu da se sada pominje to poglavlje. Neke zemlje, pre svih baltičke, sada insistiraju na tome da nam se otvori baš poglavlje 31, pa i da se pridoda još uslova. Mi smo već uskladili 60 odsto pitanja, a ne postoje pravila o tome koliki taj procenat mora da bude. Ne možemo mi da se ponašamo kao crnogorska misija u Njujorku koja i ne razmatra zahteve EU, već ih sekretarica prosleđuje dalje kao već usvojene.
Da li je, u sklopu pritiska na Srbiju da se odrekne Rusije, Priština lansirala zahtev da priznamo nezavisnost Kosova i prihvatimo isplatu ratne odštete tokom briselskog dijaloga?
— Ma, oni to stalno ponavljaju kao papagaji. Srbija je otvorena za dijalog, ali učestvovaćemo samo u statusno neutralnim pregovorima. Na te njihove igrice i laži se ne osvrćemo. Pogledajte sad, donose zahtev o zaštiti tekovina OVK. Pa zbog tih terorista je oformljeno specijalno tužilaštvo za ratne zločine i trgovinu organima.
Šta ukoliko EU podrži nove uslove Prištine, hoće li dijalog biti ugrožen?
— Premijer Vučić je razgovarao sa Federikom Mogerini i razjasnili su da to nisu nikakvi novi papiri, već da je Edita Tahiri poslala neki dokument star dve godine. Brisel ne namerava da menja agendu pregovora i način na koji se dolazi do tema, a to je zajednički pristanak. Otvoreni smo za dijalog i za traženje rešenja.
Koliko je iskreno prijateljstvo sa zapadnim zemljama koje otvoreno promovišu kosovsku nezavisnost?
— Nije nam prijatno kad se na međunarodnim skupovima u ulozi prijatelja “nezavisnog Kosova” pojavljuju zemlje koje nazivamo partnerima. Da li je moguće biti prijatelj Srbije i gurati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, što je na štetu Srbije? Moraju svi da budu svesni da moramo pronaći rešenja koja su prihvatljiva za sve.
Postoji li šansa da se zbog pokušaja otimanja “Trepče” i “Telekoma” prekine dijalog s Prištinom, pa i evropske integracije?
— Neće biti prekida pregovora. EU to neće dozvoliti. Neće se prekinuti ni proces evrointegracija, jer je to proces koji je i u interesu Brisela.
Šta kad nas na kraju tog puta ponovo dočeka zahtev da potpišemo pravno obavezujući sporazum s Kosovom?
— To niko živ ne zna šta je. Izvesno je da sve članice EU neće podržati da to znači priznavanje nezavisnog Kosova.
Postoji li u Srbiji rat tajnih službi – zapadnih i ruskih, pre svega?
— Uvek je postojao rat službi. Ne treba da se pravimo blesavi. Pa ko je srušio Miloševića?! Nije valjda DOS. Te države špijuniraju i same sebe. Setite se da se Obama izvinjavao Merkelovoj zbog prisluškivanja.
Ali koliko smo mi “izbušeni iznutra” od stranih agenata?
— Suština je u tome da mi nismo u službi ni Istoka ni Zapada, već radimo u interesu Srbije. Mogućnost uticaja na Vladu omeđen je isključivo interesima naše zemlje. Ne mogu da nas nateraju ni da odustanemo od EU, niti da se odreknemo Rusije.
RUŽIĆU POSLEDNjA OPOMENA
Da li je istina da vam se Vučić ironično zahvalio na intervjuu koji je Branko Ružić dao “Nedeljniku”, gde je najavio rušenje premijera?
— Nije to baš tako bilo. Ružićev intervju nije bio potreban i nije bio dobar. Imam dobre odnose sa Vučićem, a svi u SPS moraće da vode računa o tome da ne nanose štetu onome što je u državnom interesu.
Da li je Ružić dobio poslednju opomenu i “žuti karton” u stranci?
— Zaključak stranačkih organa je da ovo ne sme da se ponovi. Ružić je pričao da nije dobro interpretiran i da je naslov izvučen pogrešno. Suština je da uvodimo red u SPS i svi će morati da se ponašaju po pravilima. Sledeći ovakav slučaj značiće političke posledice, što podrazumeva i smenu s funkcije. Odnosi se ne samo na Ružića, nego na sve.
SPREMNI SMO ZA PRIČU O ZAJEDNIČKOM KANDIDATU
Spremate li se za predsedničku kandidaturu?
— Nismo još o tome razmišljali. Socijalisti kao velika stranka imaju potrebu da uvek imaju svog kandidata, ali sa druge strane važno je da se o svemu dogovorimo unutar vladajuće koalicije. Iz iskustva Miloševića i Tadića znamo da su ovde predsednički izbori imali važnu ulogu. Bilo bi veoma loše da kandidat vlasti ne dobije izbore, tako da sam spreman da podredim stranačke interese opštim.
Može li zajednički kandidat vlasti da bude Nikolić?
— Nisam ja taj koji treba da predlaže zajedničkog kandidata. To je na SNS.
Izvor Večernje novosti, 31. oktobar 2016.
