ISIS NA VRATIMA BALKANA (AMERIČKI POGLED)

TIDž PARIK Postoji briga da će islamski ekstremisti izvesti nove napade i tako raspiriti...

TIDž PARIK

Postoji briga da će islamski ekstremisti izvesti nove napade i tako raspiriti stare antagonizme

Na krhkom evropskom jugoistoku islamizam bi mogao da podstakne nacionalna rivalstva i prekine dvodecenijski hladni mir. U uglavnom sekularnim, umerenim i desnocentričnim balkanskim državama religiozna srodstva nadilaze nacionalne gradnice a nasilni ekstremizmi izazivaju strah, etnički tribalizam i revolucionarne bezbednosne agende. Kad se grupe boraca Islamske države razbeže zbog opsade Mosula, situacija preti da eskalira.

U julu se snimak islamista koji pale srpsku zastavu uz pucnje i zvuke bosanske muzike raširio društvenim mrežama. To je usledilo nakon ubistva policajca u Republici Srpskoj (RS, bosanski srpski entitet) od strane usamljenog vuka (lone-wolf; termin koji se koristi za napadače koji su delovali na svoju ruku, bez instrukcija terorističke organizacije; prim. prev.), sličnog oružanog napada na dvojicu bosanskih vojnika u sarajevskom predgrađu i smrtonosnih sukoba između vojnika i navodnih pobunjenika u Makedoniji prošle godine.

Malo ali značajno prisustvo radikalnih ćelija, pojačano povratkom boraca Islamske države, predstavlja pretnju. Salafizam, ultrakontervativni ogranak sunitskog islama, Balkanom se širi preko propovednika, džamija i medresa iza kojih, još od ratova u Bosni i na Kosovu koji su privukli hiljade džihadista da brane svoju muslimansku braću, stoji Saudijska Arabija. U međuvremenu je loše upravljanje u doba postkomunističke tranzicije ostavilo nasleđe siromaštva, nezaposlenosti i korupcije u bivšim jugoslovenskim republikama, što je razočarane gurnulo još dublje u naručje radikalnih elemenata.

To znači da je region bio značajan izvoznik islamističkih boraca. Zvanični izvori navode da je oko 900 državljana – uglavnom iz Bosne, sa Kosova i iz Albanije – otputovalo u Irak i Siriju. Ali, budući da je Islamska država paralisala Bliski istok, mnogi borci nameravaju da se vrate kući, a neki su to već uradili, iskoristivši gužvu evropske izbegličke krize. Oni poseduju veštine boraca iz prvih redova, izoštrene ideološke svetonazore i sklonost ka nasilju, što će ojačati islamističke pokrete u njihovim zemljama.

ISLAMISTI GENERIŠU PODELE
Sad postoji briga da će ekstremisti izvesti nove napade i tako raspiriti antagonizme. Neki bi takođe mogli otvoreno da slede nacionalističke strategije. Pomenuti julski video, koji je navodno snimljen u Bosni, usledio je nakon propagandnog filma Islamske države od prošle godine u kojem Albanac, Albanac sa Kosova i Bošnjak pozivaju balkanske muslimane na borbu protiv nevernika i stvaranje regionalnog kalifata. Prošlogodišnji napadi „usamljenih vukova“ u Bosni i osujećeni napad Islamske države u Sarajevu planiran na novogodišnju noć takođe ukazuju na šire namere izazovanja panike, haosa i destrukcije.

Sve veći strah od islamizma mogao bi da stvori raskol između – i unutar – muslimanskih i hrišćanskih nacija u regionu, ujedinjujući transnacionalne etničke grupe. Dosadašnji istorijat protesta, govora mržnje i demoliranja bogomolja suprotstavljenih religioznih grupa mogao bi da se, usled uvećane percepcije ekstremizma, pretvori u lavinu. Ovo se događa u trenutku kad se regionom širi islamofobija, izazvana prilivom muslimanskih migranata i islamističkim napadima na kontinentu. Sve se to nadovezuje na neprijateljsko etno-nacionalističko istorijsko nasleđe.

Bosanski građanski rat (1992-1995), u kojem su se sukobili bosanski Srbi, muslimani i Hrvati, postavio je pitanje statusa RS kao ključne tačke razdora između većinskih pravoslavnih Srba i manjinskih bosanskih muslimana (Bošnjaka) u tom entitetu. U Makedoniji, 25-procentno muslimansko stanovništvo se bori za bolje uslove u većinski pravoslavnoj hrišćanskoj državi još od 2001. i izbijanja oružanog sukoba Makedonije i Nacionalne oslobodilačke armije (ONA), što je u stvari bila pobuna etničkih Albanaca, koja je krenula sa Kosova.

bosnaisis08Podele su delimično izazvali nacionalistički lideri i mediji koji su manipulasali narativima o islamu i terorizmu u skladu sa svojim interesima. Antisrpska teroristička retorika i napadi u Republici Srpskoj prošle godine doveli su do povećanja srpske zabrinutosti za sopstvenu bezbednost i nepoverenja prema Bošnjacima. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik – koji dugo gaji secesionističke ambicije – koristi strah za odvajanje od Bosne. „Srbi ne žele da žive u zajednici gde cveta radikalni islam“, poručio je nakon incidenta sa paljenjem zastave.

U Makedoniji se sumnja da se pretnje terorizma koriste za skretanje pažnje sa skandala koji su izazvali vladini procureli razgovori, kao i za promociju nacionalizma. Nakon krvavog obračuna između policije i grupe koja tvrdi da je povezana sa ONA u maju prošle godine u severnom makedonskom gradu Kumanovu, 29 osumnjičenih pucača je privedeno i uhapšeno na osnovu spornih optužnica za „veze sa terorizmom“. Incident je u medijima i na društvenim mrežama doveden u vezu sa radikalnim islamom, a tekuće suđenje nastavlja da izaziva optužbe Albanije za državno zataškavanje dokaza i pozive na međunarodnu istragu.

BALKANSKO PROTIVTERORISTIČKO TELO
Neslaganja su takođe izazvana i pogoršanjem regionalne bezbednosne dinamike. Rastuća atmosfera straha i međuetničkog nepoverenja znači da su nacionalni lideri bili nesposobni i nevoljni da ujedine napore na protivterorističkim aktivnostma. Zapravo, unilateralne akcije, uključujući samostalne državne istrage i vojne vežbe, rizikuju da dovedu do nepotrebnog podizanja tenzija.

Nakon ubistva policijskog službenika u RS prošle godine, vlast je pokrenula „Operaciju Ruben“, koja je usmerena protiv Bošnjaka u entitetu koji imaju veze sa radikalnim islamom. Dodik je takođe eskivirao bosanske bezbednosne inicijative i okrenuo se ka Srbiji, organizujući u avgustu – direktno prenošene – antiterorističke vojne vežbe. Bošnjačka vlast je izrazilA zabrinutost da su uzvratne mere previše nametljive i da marginalizuju bošnjačku populaciju.

Slično etničko prelivanje moguće je u Makedoniji. Istraga Albanaca iz 2012. pod nazivom „Operacija čudovište“, koja je pokrenuta nakon ubistva pet Makedonaca od strane navodnih albanskih fundamenstalista, izazvala je seriju nasilnih demonstracija Albanaca, koji su protestovali zbog sile koja se primenjuje tokom pomenute akcije. To je takođe dovelo do ratnog poziva ONA, što je samo pokazalo koliko brzo jedan događaj može da eskalira.

Rastući terorizam i etničke tenzije dolaze u trenutku dok još uvek postoji osetljivost na postjugoslovenske sentimente, što sveukupnu regionalnu koheziju čini posebno ranjivom na nove incidente. Prošlog meseca bosanski Srbi glasali su na kontroverznom referendumu u RS o svom nacionalnom prazniku, koji se smatra kršenjem Dejtonskog sporazuma kojim je okončan građanski rat jer diskriminiše Bošnjake i Hrvate. To je shvaćeno i kao probni balon za referendum o nezavisnosti. Ohridski sporazum, kojim je okončana pobuna ONA u Makedoniji, takođe je pod pritiskom zbog sporog napredovanja u promovisanju etničkih prava Albanaca.

Uzevši u obzir mogućnost da dođe do stvaranja spirale nestabilnosti i prelivanja terorističkih pretnji koje ugrožavaju Zapadnu Evropu, glavni cilj biće stabilizacija regiona. Balkan je već imao ulogu u napadima radikalnih islamista na kontinentu: oružje koje je korišćeno u novembarskim napadima u Parizu je balkanskog porekla a neki napadači su koristili takozvanu balkansku rutu da – preprušeni u migrante – uđu u Evropu. Stoga je međunarodna podrška za presecanje mreže povratničkih boraca, jačanje novostvorenih programa deradikalizacije i sprečavanje razdorne retorike nacionalnih lidera ključna za prevenciju budućih incidenata.

Iako pomoć za ekonomske, demokratske i građanske reforme ostaje važna za podizanje regionalnog prosperiteta i pluralizma, potrebne su ozbiljne trenutne investicije za provođenje unutrašnje bezbednosne politike i harmonizaciju kojom bi bio okončan ciklus podela kojim se hrane teroristi. Osnivanje balkanskog protivterorističkog tela bilo bi od presudnog značaja. Zemljama trenutno fali poverenja da rade zajedno, što zahteva centralizovano i nezavisno posredništvo koje bi koordinisalo hapšenjima, nadgledanjem granica i razmenom obaveštajnih podataka između etnički podeljenih jurisdikcija. Dosta toga zavisi od brzine delovanja, političke volje i prevazilaženja istorijskih podela.

bosnaisis07Do tada, islamistički ekstremizam će nastaviti da se ugrađuje u narative pocepanog regiona, uvodeći naconalne lidere u kompleksno i sve osetljivije političko okruženje. Ako državne obveznice nastave da slabe – terorizam će biti tu da utrlja so na ranu.

Tidž Parik je analitičar „Nove Europe“http://www.novaeuropa.co.uk/about-nova-europa), think-tenka za političke rizike. Takođe je novinar i politički analitičar specijalizovan za međunarodnu politiku. Poseduje master diplomu Univerziteta Jejl, sa fokusom na nestabilne države, etničku politiku i političku ekonomiju

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

The National Interest

Svet
Pratite nas na YouTube-u