MASONI I SARAJEVSKI ATENTAT (ODLOMCI IZ ROMANA) [2]

DRAGAN KOLAREVIĆ Osim što je Pašiću saopštio da su se Franjo Ferdinand i Vilhelm...

DRAGAN KOLAREVIĆ

Osim što je Pašiću saopštio da su se Franjo Ferdinand i Vilhelm Drugi dogovorili o napau na Srbiju, po čemu je još značajan Damjan Branković

Narator: Ko je, zapravo, zagonetni Damjan Branković, čovek kome su se uputili Jovan Veljić, Božin Simić i istoričar Milivoje, to jest istoričar M. Č.? Osim što je Nikoli Pašiću saopštio da su se Franjo Ferdinand i Vilhelm Drugi dogovorili da pronađu povod i odrede vreme za napad na Srbiju, po čemu je još značajan Damjan Branković, zastupnik Krupa i Lojda za Srbiju, tajni spoljnotrgovinski savetnik predsednika srpske vlade? Vratimo se u 1910. godinu, i pismu koje je 21. marta Damjan Branković uputio Petru Šreploviću.

Damjan iz ofa (u radnoj sobi, čovek zrelih godina, piše, godina 1910):

Poštovani gospodine Šreploviću,
Vraćajući Vam poverenu mi knjižicu, koju sam pažljivo pročitao, čast mi je javiti Vam da sam se odlučio ući u zajednicu koja se u svom humanom i blagotvornom radu rukovodi pobudama i osećajem uzvišene dužnosti, nacionalno i građanski dobro vaspitanih ljudi. Meni će biti dužnost i čast da moje skromne sile sa istinskom predanošću stavim u službu časnih i humanih ciljeva.

Zahvaljujući Vam na poverenju i izjavljujući Vam svoje osobito poštovanje, smatram za dužnost uveriti Vas da će mi činiti veliko zadovoljstvo da s Vama rame uz rame radim na dobru svoje otadžbine.

Beograd 21. marta 1910.
Vaš
Damjan Branković

Masonska loža „Pobratim“
(Damjan sam u loži, glas iz ofa postavlja pitanja, Damjan odgovara)

Narator: Na učeničkom radu 29. marta 1910. odlučeno da mu se pošalju pitanja. Pročitano na učeničkom radu od 8. aprila 1910. godine. Na postavljena pitanja dao je sledeće odgovore:

Nepoznati glas: Vaše ime i prezime?

Damjan: Damjan Jovana Brankovića.

masonibeogradNepoznati glas: Zanimanje?

Damjan: Trgovinski predstavnik.

Nepoznati glas: Dan, godina i mesto rođenja?

Damjan: Feldvarc, 20. jula 1866.

Nepoznati glas: Ime i prezime i stalež vašeg oca?

Damjan: Jovan Branković, stolar. Umro 1894.

Nepoznati glas: Ime vaše matere?

Damjan: Jelisaveta Branković. Umrla 1908.

Nepoznati glas: U kom mestu stalno živite?

Damjan: Beograd.

Nepoznati glas: Koju ste školu učili?

Damjan: Trgovačku.

Nepoznati glas: Jeste li oženjeni i sa kojom?

Damjan: Ženjen. Žena Jelica, pokojnog Branka Mihajlovića iz Velikog Gradišta.

Nepoznati glas: Imate li dece i koliko?

Damjan: Četvoro.

Nepoznati glas: Jeste li vlasni raspolagati sobom?

Damjan: Jesam.

Nepoznati glas: Kažite na poštenu reč da nikad niste učinili kakvo nepošteno delo.

Damjan: Nisam. Ali, bio sam politički gonjen.

Nepoznati glas: Jeste li bili pod kakvom istragom, i ako jeste, kako se svršila?

Damjan: Zbog veleizdaje i uvrede austrougarske vlasti. Oslobođen.

Nepoznati glas: Jeste li se i dosad već kod koje lože prijavljivali, ako jeste zašto niste primljeni?

Damjan: Nisam.

Nepoznati glas: Opišite nam ukratko vaš dosadanji život i važnije događaje u njemu.

Damjan: Posle bratovljeve smrti (1885) prekinuo sam svoje stručno obrazovanje i došao kući, na poziv roditelja, koje sam vazda i bezuslovno slušao. Gospodin Lazar Dunđerski opunomoćio me je da ga zastupam u njegovim političkim pravima u opštini. Kasnije sam jednoglasno bio izabrat u opštinu i prestavnika opštine u Bač bodroškoj županiji. To me je uvuklo u politički život. Borba koju sam na najodlučniji način poveo u korist potištenih opredelila je moje političke neprijatelje (Mađare) da me na svaki način progone. Zbog toga su me lažno optužili za veleizdaju i uvredu vlasti. Sa mnom zajedno optužen je i gospodin Boško Popović, brat solgabirova Popovića u Somboru. Novosadski sud nas je stavio na krivičnu istragu, ali nas je kurija oslobodila.

Majka mi je unuka Hajduk-Veljkova. Vaspitana je o trošku njegovog brata Milutina, u Beogradu.

Deda, Damjan, obešen je u Turskoj Kanjiži 1848, kao mučenik za narodnost i slobodu.

Gotov sam da povereniku ustanove pokažem niz dokaza o mom životu u prošlosti i činilo bi mi čast da srpsko društvo o tome dozna više no što bi želio ovom prilikom ispovediti.

Beograd 13. 12. 1951.

(Istoričar M. Č. u svojoj kancelariji piše izveštaj, šeta, delom govori iz ofa, delom u kameru – sinhrono, kao da se seća važnog događaja. On u stvari čita delove izveštaja koji piše za Institut, a dok izgovara tekst, na ekranu idu kadrovi sa ulice: istoričar, Veljić i Simić kreću iz kuće u Deligradskoj 28, dolaze do Trga Slavija, ulaze u Bulevar JNA, u kuću broj dva, zatim u stan Damjana Brankovića.)

lozajugoslavijaIstoričar M. Č. (iz ofa): Damjan Branković, posjet 13. 12. 1951, izvještaj. Damjan Branković je star 86 godina, bivši je veliki besednik Velike Lože „Jugoslavija“. Među srpskom buržoazijom je Damjan poznat kao čovjek koji se vlastitim snagama izdigao do uglednog građanina, pošten, ispravan, korektan i iskren čovjek kojeg je svak poštovao. Stanuje u svojoj kući u Bulevaru Jugoslovenske armije 2/III. Ima jednu veliku vilu na Dedinju, koja je bila krasno uređena, a sada ju je uzela vlada Srbije za reprezentaciju, pa se on stisnuo na trećem katu. Imao je i veliku biblioteku od 6.000 knjiga, sada od toga ima oko 3.000 knjiga u potkrovlju i podrumu. Inače je bio ljubitelj slikarstva, ima mnogo slika u kući, pokazivao nam je sliku jednog holandskog majstora za koju je prije rata platio 105.000 dinara, a čija vrednost sada nije procenjena, svakako je velika, i preporučuju mu da je ne prodaje. Kad smo došli kod Brankovića, on se malo iznenadio.

(U sledećem nastavku: Istoričar M. Č. ispituje Damjana Brankovića)

 

Roman „Masoni i sarajevski atentat“ možete naručiti u većim beogradskim knjižarama ili kod izdavača Čigoja Štampa:
T:+381 11 26 27 238 // 30 32 414; M:+381 65 288 54 28
E: [email protected]; W:http://www.chigoja.co.rs

Kultura
Pratite nas na YouTube-u