PRILIKA KOJA SE NE SME PROPUSTITI

VUKAŠIN MILEUSNIĆ Do juče smo kupovali vreme dok se situacija ne promeni, od sutra...

VUKAŠIN MILEUSNIĆ

Do juče smo kupovali vreme dok se situacija ne promeni, od sutra bismo se morali ponašati kao da je to sve izvesnije i bliže

Amerika je izabrala novi početak. Kada se formalno obavi proces njegove inaguracije 20. januara sledeće godine, Donald Dž. Tramp će postati 45. po redu Predsednik SAD. Promene u američkoj politici će nužno uslediti i na unutrašnjem i na spoljnom planu. On jeste bio kandidat promene na proteklim izborima, o čemu sam detaljnije pisao, a promena u datim okolnostima neće biti ni moguća ni politički isplativa ako ne bude opipljiva. I tu dolazimo do suštine: opipljiva promena danas podrazumeva da je sveobuhvatna.

Nije slučajno Donald Tramp tokom cele kampanje zauzimao gotovo dijametralno suprotne stavove prema kandidatima establišmenta po gotovo svim pitanjima. Za neke predložene politike, poput najave vraćanja “starih saveznika” nikada ranije se nije moglo čuti u mejnstrim diskursu dok ih on nije uveo. Slično važi za oduzimanje na značaju NATO, najavu saradnje sa Rusijom i napuštanje islamističke agende. Kao i za prekid dosadašnje ekonomske politike, trgovinskih sporazuma i neoliberalne PS kulture. Sve su to različiti elementi iste politike, a ona se može objasniti kao ponovno osmišljavanje američkih interesa u svetlu neuspeha ranije postavljenih globalističkih imperijalnih planova. Ti različiti elementi međusobno se savršeno dopunjuju, što ne da nije slučajno, nego takvi i moraju da budu da bi promena uopšte mogla da zaživi i da opipljiv rezlutat.

Naravno, postoji mogućnost da su takve politike i stavovi koje je Tramp ponudio samo služili kako bi se došlo na vlast, ali argumentacija koja stoji iza tog zaključka više liči na teoriju zavere nego gore izneta pretpostavka. Panika u Briselu, Parizu i Berlinu je gotovo opipljiva. Teško da su hrvatske i albanske elite u otvorenoj neverici samo da bi prevarile Srbe, Ruse i ostale kojima se Trampov izbor čini kao otvaranje velike šanse. Trenutno se i Soroseva nevladina hidra bori protiv Trampa, pokušavajući da spreči propast svog višedecenijskog rada. Čak i novinari CNN prvi put u programima deluju prebledelo i zbunjeno. A čitava plejada američkih ambasadora nediplomatski otvoreno izjavljuje kako su se stvari suštinski promenile.

Bićemo mnogo bliže istini, ako nastavimo dalje pod pretpostavkom da su rusko zaustavljanje američke agresije u Siriji, povratak Krima, Bregzit, Trampova pobeda danas i sve potonje pobede suverenističkih snaga po Evropi zapravo simptomi jedne iste istorijske promene. Trampov izbor predstavlja ključni faktor, jer se na njemu najjasnije vidi ta promena. Nova geopolitička era je počela.

SRPSKI INTERESI I STREPNjE
Vremena do Trampove inaguracije ima malo, manje od tri meseca. Do kraja njegovog prvog a možda i jedinog mandata ima oko četiri godine. Srbi ne bi smeli da bace to vreme, sumnjičavo odbijajući da poveruju u realnu mogućnost da se iz košmara mogu probuditi ranije nego što su mislili. Bilo bi pametnije da smo koliko juče već poslali poruku u svet kako po ulicama i trgovima Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, a posebno u srpskim enklavama i severu Kosova, slavimo Trampovu pobedu. Onako kako Srbi iskreno umeju da slave. Ko nam sa Zapada može zameriti proslavu izbora novog Predsednika SAD? Sve političke partije mogu slobodno i najiskrenije ponuditi čestitke na izboru i nadu da će taj izbor značiti suštinsku i dugo očekivanu promenu nabolje u našim odnosima, a da im na tome ne mogu zameriti ni strane ambasade ni birači. Čak i vlada dobija do sad neviđeni manevarski prostor i mogućnosti za drastično unapređenje odnosa sa SAD, sa jedne strane, kao i za uporedo mnogo ozbiljniju zaštitu srpskih interesa, sa druge. Ako je do sada bilo dileme u vladi da li prihvatiti rusku ponudu vojne tehnike, od sada ne bi smelo da je bude. Eto sasvim konkretne situacije gde se odluke vlade moraju usaglasiti sa najnovijom promenom geopolitičke jednačine.

putintrampUzgred, prostor za veće delanje na zaštiti srpskih interesa i u tekućim uslovima meke okupacije pojavio se i pre najnovijeg pomaka sa izborom Donalda Trampa. Neke države, poput Filipina, koje imaju tradiciju stogodišnje vrlo bliske saradnje sa Vašingtonom uveliko se prestrojavaju u svetlu geopolitičkih promena. Britanski izlazak iz EU i uočljivo bilateralno repozicioniranje trebalo bi razumeti kao njihovu želju za zauzimanje što boljih pozicija u novom svetu. Uz poslovičnu dozu skepse, koju uvek moramo gajiti prema inicijativama iz Londona, signali koji Srbiji stižu odande u proteklih godinu dana verovatno i jesu proizvod iskrene želje za poboljšanjem odnosa, koja je opet rezultat njihove izuzetne obaveštenosti o svetskim događajima. Nije nerazumno pretpostaviti da je London unapred znao ili na osnovu prvoklasnog obaveštajnog rada „osetio” Trampov dolazak, pa daljom analitikom zaključio kako će to ucitati na pravac formiranja arhitekture novog svetskog poretka. Britanci izgleda bolje od svih na Zapadu znaju šta to „novi” zapravo znači. To što London težište svoje bilaterale na postjugoslovenskom prostoru pokušava da centrira na Beograd je za nas dobar znak. On implicira da Britanci predviđaju pozitivan istorijski vetar po Srbiju, koji oni ili ne mogu da spreče ili im se neće isplatiti i da mogu, ili oboje.

Ustoličenje Dolanda Trampa otvara i multilateralne mogućnosti o kojima je Srbija do sada mogla samo da sanja. Sada Rusija može direktno sa Vašingtonom pregovarati o ruskim i srpskim interesima na Kosovu i Metohiji, a na srpsku inicijativu. Pred nama je period od četiri godine u kojima će na čelu Rusije biti Vladimir Putin, čovek koji je temeljno upoznat sa srpskom borbom i intimno je simpatiše; na čelu Kine Si Điping, najjači kineski vođa u nekoliko generacija i čovek koji je već izabrao Srbiju za svog strateškog partnera na Balkanu; i Donald Tramp za kormilom SAD, čovek koji ne samo da ne dolazi iz aktuelnog klintonijanskog establišmenta, nema nikakvu ličnu antipatiju niti je ikada investirao interes protiv Srbije, nego, po svemu sudeći, ima želju za boljim odnosima i saradnjom sa Rusijom, što nama samo može da odgovara. Najvažnije od svega, on predstavlja agenta istinske promene američke politike i shvatanja američkih interesa u svetu. Ako je ikome među nama falilo motivacije da dela, neka zna da je živ svedok istorijske prilike kakva se u dugom trajanju našeg naroda ukazivala jako retko. Bila bi loša karma ne iskoristiti je. Kao kad promašite stoprocentnu priliku za gol u fudbalu, pa vas u sledećem napadu protivnika stigne kazna. Oklevati i pozivati na uzdržanost da se slučajno ne „izblamiramo” prerano se radujući i „trampujući”, zaista nema nikakvog smisla u ovom trenutku. Trampovanje, na kraju krajeva, ne predstavlja nikakav rizik. To je politika aktivnog korišćenja šanse kakvu doskoro nismo mogli ni da sanjamo a koja je objektivno tu.

Dugo nije bilo nikakvog nagoveštaja da će doći do zaustavljanja američkog imperijalnog projekta okruživanja i davljenja Rusije, čega smo mi bili samo deo. Do sada su nam sva vrata bila zaključana sa devet brava, samo zbog toga. Da je umesto Trampa pobedila Hilari, ne bismo ostali u istoj poziciji kao do tad jer to zavisi od njenih ličnih antipatija. Ne, jer bi njen izbor predstavljao nastavak imperijalnog projekta. Našu poziciju i mogućnosti diktiraju njihovi viši ciljevi i strategija, a ne osećanja. Sad je došlo do promena cilja, a shodno tome će doći i do adekvatne promene strategije. Ako Rusija više nije cilj, besmisleno je i tvrdo braniti dosadašnju balkansku politiku i njene proizvode. To je logika iza razumevanja naše velike šanse.

majklsevidzNeće biti jednostavno Srbima ići protiv intuicije i skorašnjeg iskustva, ali niko i ne bi trebalo da očekuje jednostavno i lako rešenje za naše nagomilane probleme. Isto tako, Srbi ne bi smeli verovati kako je njihove probleme nemoguće rešiti. Najveća smetnja iskorišćavanju ove šanse može biti baš naša malodušnost. Sve drugo nam ide u korist.

TAČKE PRISTUPA
Koliko će srpskom glasu biti lakše da se čuje u Trampovoj Americi, postaje jasno kada se bliže pogledaju sve tačke potencijalnog pristupa. Trampova spoljna i imigraciona politika bliska je idejama Majkla Sevidža (na slici iznad) i Džona Boltona (na slici ispod). Prvi je izrazito popularan američki radio-voditelj, publicista i politički komentator koji američkoj javnosti godinama formuliše stavove koje je Tramp pretočio u svoju predizbornu kampanju. Tramp je čest gost u njegovoj emisiji, a poslednji intervju mu je dao u toku samog izbornog dana. Ono što je nama zanimljivo je Sevidžov odnos prema srpskom pitanju. On je potpuno svrstan uz Srbe. On je jedan od onih koji se od početka nisu slagali sa svojom vladom na politici prema Srbima. Mnogo pre proglašenja nezavisnosti Kosova, tokom tog procesa, pa sve do danas, on u svojim emisijama zastupa srpsko stanovište. On Amerikance uči, o svom trošku i u svoje ime, o nepravdi koju su sumanute politike prethodnih administracija nanele Srbima tokom protekle tri decenije. Ako se neko od gledalaca koji se javlja pobuni na takve stavove, on ga obavezno naziva ustašom i albanskim koljačem ili potomkom pripadnika Skenderbeg SS divizije pre nego što ih isključi iz programa.

Što se tiče Boltona, on je predstavnik stare konzervativne škole, bivši senator i diplomata. Zagovornik je tvrđeg odnosa prema Iranu, napuštanja partnerskog odnosa sa islamistima i uspostavljanja čvršće saradnje sa državama hrišćanskog identiteta. Oponirao je Bušovoj administraciji konačno i 2008. godine, kada su se u američkoj administraciji lomili stavovi o daljem razvoju kosovskog projekta, beskompromisno se protiveći samoproglašenoj nezavisnosti Kosova. Činio je to svestan koliko je bio usamljen i šta je to u tom trenutku značilo za njegovu karijeru. Danas se on pominje kao jedan od glavnih kandidata za poziciju državnog sekretara, i taj izbor suflira ni manje ni više nego Foks Njuz.

dzonboltonTrampova izborna baza se mahom sastoji od svih denominacija američkih hrišćana, pretežno anglikanske, protestantske i katoličke vere. Ako je neki segment američkog društva u proteklim decenijama imao pozitivnu predrasudu prema srpskom pitanju, to je upravo bela hrišćanska Amerika. Oni su ujedno i jedini bili organski zainteresovani za pravu istinu o tom pitanju i najotvoreniji da u svojim zajednicama čuju argumente srpske strane. Nešto malo lobista koje smo u prošlosti plaćali i mnogi koji su to radili iz uverenja o svom trošku upravo su fokusirali svoj rad na te zajednice. Njihov misionarski napor je, ako ništa drugo, napravio solidnu osnovu i mostobran unutar američke javnosti. SPC je svojim radom takođe bila usredsređena na rad sa drugim hrišćanskim crkvama u SAD i doprinela mnogo prodoru istine. Svi stari kontakti i odškrinuta vrata bi sada mogla da se višestruko isplate.

Američki Srbi su poseban faktor. Oni su relativno značajno biračko telo u ključnim državama u kojima je Tramp dobio izbore, poput Pensilvanije, Ohaja i Mičigena. Oni su inače tradicionalno opredeljeni za demokrate, pa se tako i ovaj put očekivala njihova partijska lojalnost. Sa Hilari Klinton kao kandidatom, možemo pretpostaviti da je dobar procenat srpskih glasača otišao drugoj strani. Uz pojedine druge demografije koje je Trampova kampanja pažljivo ciljala u pomenutim državama, ankete su im govorile i da su lokalni američki Srbi izrazito skeptični prema kandidatu svoje partije, što je doprinelo odluci da se baš na te države – uz Floridu, koju je takođe dobio – fokusira u finišu kampanje. Ako znamo da je pobedu u njima ostvario na kraju vrlo tesnom prednošću od nekoliko desetina hiljada glasova, postaće nam jasnije koliko je srpska dijapora uticala na izborima. Zajednici američkih Srba bi trebalo poslati signal da je istorijski važno, možda i više nego da smo u ratu, da se sad organizuje i pomogne matici da uspostavi što kvalitetnije kontakte u američkoj politici, ekonomiji i kulturi.

Tramp je već najavio politiku „vraćanja starih saveznika”. Ako neko zna koje je to stare saveznike Amerika izgubila i kada, osim Srba, voleo bih da čujem ko su? Ako ih i ima, ne mogu se nabrojati na prste jedne ruke. Verujem da, kada o tome govori, direktno misli na nas, nasuprot onima koji misle da Tramp nikad nije čuo za Srbiju. Ali, i ako ne delite moje uverenje, moraćete priznati da je svakako otvorio vrata svima koji se osećaju kao američki stari saveznik, koji to više nije. U najmanju ruku bi trebalp da se kandidujemo za poziciju starog saveznika kojeg bi Tramp da vrati.

Ne treba zaobići ni novu prvu damu SAD, Melaniju. Ona već u svojoj biografiji drži da govori slovenački, engleski, nemački, francuski i – srpski jezik. Ne hrvatski ili bosanski, ili srpsko-hrvatski, već baš srpski. Dakle, imamo prvu prvu damu SAD u istoriji koja tečno govori i razume srpski. Malo li je?

dacictrampNa kraju krajeva, pošto je prošao medijskog i institucionalnog toplog zeca na izborima, Trampu će biti mnogo lakše da razume srpske argumente. Naši neprijatelji iz SAD u međuvremenu su postali njegovi neprijatelji. Njemu će biti dovoljno reći: CNN, laži i satanizacija, Soroš, Klintonov projekat prodaje hrišćanskih saveznika zarad guranja islamističke agende na Balkanu, i čovek će sam povezati tačkice. Zapravo sigurno znamo da u svojoj okolini već ima ljude koji su te tačkice davno povezali. Tvrdnje o njegovom ličnom poznavanja i odnosa prema srpskom pitanju bi već bile čista špekulacija, ali neki zaključci se sami nameću.

OPASNOSTI I PERSPEKTIVE
Najveći gubitnici posle ovih izbora su svakako Saudijci, pa ukrajinski neofašisti u Kijevu, a nisu daleko ni balkanski mali narodi, koji od 90-tih godina vezuju svoje sudbine za američki imperijalni projekat. Zbog toga Zagreb, Priština i Podgorica danas panično grebu po zidovima stvarnosti kako bi nekako uspeli da preteknu u novom poretku koji će se formirati. To je ujedno i najveća opasnost po srpski interes na Balkanu – da se naši neprijatelji prizovu sebi na vreme i odigraju geopolitičku utakmicu života u četiri godine pred nama. Svi oni imaju mnogo da izgube i, shodno tome, trebalo bi se spremiti za očajničke poteze kojima bi elite tih naroda pokušale zaustaviti vraćanje balkanskih odnosa u prirodnu ravnotežu nakon povlačenja američkih snaga i remodeliranja interesa SAD u regionu.

Možda veća opasnost dolazi od nas samih, to jest od naše vlasti. Naime, podanička psihologija i podanički politički mentalitet, koji je do sada bio koristan jer je Srbija bila u izuzetno nepovoljnoj poziciji okupirane i prokazane parija države, posle ovog razvoja događaja mora nestati. Niti to podaništvo ostavlja prostor za proaktivno zalaganje za sopstvene interese, niti će biti dobro primljeno u novom američkom establišmentu, koji napušta stare imperijalne pozicije i gradi nove – nacionalne. Njima više neće trebati poslušni pajaci koji pričaju „neoliberalnim govorom” Novog Svetskog Poretka. Naprotiv, sad će na ceni dobijati ambiciozni i samopouzdani lideri, koji će instinktivno umeti da nađu i uklope svoj interes u novu američku viziju, koji će jasno umeti da artikulišu svoje ponude i kontraponude koristeći se „staromodnim” jezikom političkog biznisa i nacionalnih interesa.

Verujem da će na ličnom nivou ovo biti najznačajnije i da, ako neko od naših državnika dobije sastanak sa Trampom, bolje da tamo ne ide ako misli da liči na skrušenog i nemuštog Tomu, ili Vučića, koji prosto projektuje svoju pasivno agresivnu sledbeničku auru oko sebe. Tramp će umeti da ceni lidere i uspešne ljude, ili one koji se tako nose, a ne sledbenike koje može da nanjuši preko okeana i sa kojima neće imati nikakvog razloga da bilo šta ozbiljno dogovara i menja. U tom smislu je preko potrebno napraviti profil novog američkog predsednika i na osnovu njega izabrati kako i sa koje pozicije mu je najbolje prići. U najboljem slučaju, imaćemo svega nekoliko prilika za direktne susrete u toku ove četiri godine. Bio bi greh propustiti te šanse ili ih samo pro forme iskoristiti.

Ulazimo u period kad će u srpskom interesu biti promena aktuelne vlasti ili makar promena politike ove vlasti, bez bojazni od posledica. Sada nam i Šešelj može biti korisniji od Tome. Promena premijera lično ili promena politike premijera nameće se kao još važniji zadatak. Nema razloga da ćutimo na otvorenu podršku koju Beograd daje Milu Đukanoviću ovih nedelja. Najava prodaje RTB Bor, rudnika zlata i bakra koji se predstavlja kao teg oko vrata od sad deluje luđe nego ikad. Uzgred, cena bakra i drugih metala od Trampove pobede stabilno raste, jer tržišta očekuju pokretanje američkog građevinarstva i industrije. Dalji razvoj ekonomije po starom odavno nije poželjan, a nema više potrebe ni za kreditnim aranžmanima sa MMF, koji su do sad mahom služili da „umire” naše okupatore.

vucicnikolicOd danas više nema rizika od soroševskog novog Petog oktobra. Nema bojazni da će sveobuhvatno oponiranje vladi pomoći Šutanovcu, Čanku ili Raduloviću. Okolnosti su se suštinski promenile. Ako smo do juče razmišljali o zajednici srpskih opština, već od sutra bismo morali misliti o tome koju državu ćemo prvu pritisnuti da otprizna Kosovo. Ako smo do juče strepeli za status Trepče i pozivnog broja, od sutra moramo strahovati da će se beogradski političari lako zadovoljiti i ovim što sad imamo i što su do sada dogovarali i potpisivali. Do juče smo se trudili da najjeftinije kupimo vreme dok se situacija ne promeni u našu korist, od sutra bismo se morali ponašati kao da je takva situacija sve izvesnija i bliža. Državničko umeće od sutra se ceni po količini osvojene slobode.

Politika
Pratite nas na YouTube-u