MASONI I SARAJEVSKI ATENTAT (ODLOMCI IZ ROMANA) [3]

DRAGAN KOLAREVIĆ Za vreme austrijske blokade 1906. godine celokupni srpski izvoz je povećan za...

DRAGAN KOLAREVIĆ

Za vreme austrijske blokade 1906. godine celokupni srpski izvoz je povećan za četvrtinu u odnosu na onaj pre blokade

Stan Damjana Brankovića u Bulevaru JNA br. 2

(Razgovoru u Damjanovom stanu, 13. 12. 1951, prisustvuje i njegova supruga, koja Damjanu diskretno daje znake da o nekim temama ne govori, da ih prećuti, preskoči)

Simić: Izvinjavamo se na smetnji. Drago mi je što imam priliku da se upoznamo. Znate, ja se bavim nekim događajima iz predratne Srbije u kojima ste i Vi učestvovali. I ja pišem nešto iz istorije i sarađujem sa Institutom. Ovo je Milivoje, on se interesuje za arhivu koja je oduzeta Jovanu Veljiću.

Damjan: Zavisi šta vas interesuje. Možda mogu da vam pomognem. I ja imam nekakvih zapisa i dokumenata (žena ga izrazom lica upozorava da ne govori o tome). To su lične beleške. Ne znam koliko su lična zapažanja važna za istoriju.

Istoričar M. Č.: Mi smo takođe zainteresovani…

Damjan: Kada sredim svoje beleške i dokumentaciju, ja ću Vas preko Veljića obavestiti (žena odobrava).

Istoričar M. Č.: Vi ste bili saradnik Nikole Pašića?

Damjan: Ja sam bio savetnik gospodinu Pašiću za spoljnu trgovinu i privredu. Nikada nisam bio član njegove stranke i nisam se bavio političkim pitanjima. Ja sam pomagao da ublaži posledice carinskog rata i ekonomske blokade koje je Austrougarska uvela Srbiji 1906. Omogućio sam uvoz žita preko Varne, izvoz mesa u Nemačku za vreme blokade, a zatim, u specijalnim vagonima, čija je unutrašnjost bila obložena ledom, a spolja su bili zaštićeni od ulaska toplote, izvozio sam sveže meso u Englesku. Do tada je naša roba išla najdalje do Pešte i Beča, sada je išla sve do Londona. Do carinskog rata Srbija je kupovala oružje od Austrije, a od tada od Francuske. Ja sam omogućio francuski kredit od devedeset osam miliona zlatnih francuskih franaka za kupovinu topova.

Veljić: Bez procenta koji je Damjanu po zakonu pripadao. Dva procenta, po zakonu. Odrekao se zarade u korist države. Za njegov procenat, skoro dva miliona franaka, kupljeni su topovi.

balkanskiratovi01Damjan: Srbija je kupila od Nemačke pred početak Drugog balkanskog rata četrnaest lokomotiva, „hiljadarki“, ali su bile zadržane na carini u Zemunu.

Veljić: Damjan je dao deset hiljada srebrnih dinara iz svog džepa i podmitio činovnike da propuste lokomotive u Srbiju.

(U današnjem novcu deset hiljada srebrnih dinara bilo bi oko sto hiljada evra)

Damjan: Sve je to bilo pre Prvog svetskog rata. Bio sam zastupnik Krupa, Lojda, Mauzera, Lugera… (supruga mu daje znak). Mogao bih ja o mnogim stvarima u vezi sa ekonomijom i privredom da kažem, ono što pouzdano znam, samo moram da sredim beleške. Druže Simiću, da li vi znate Vasu I. Jovanovića? On je bio četnik i crnorukac?

Simić: Ja ga nisam video jako dugo. Znam ga svakako. Pripadao sam organizaciji kojoj je on bio osnivač.

Damjan: To olakšava stvar. Sa njim je Veljić u vezi. On bi mogao mnogo stvari da vam ispriča.

Simić: Doktor Vasa I. Jovanović, doktor Milorad Gođevac i general Jovan Atanacković su u septembru 1903. osnovali Četnički pokret. Bilo je to u kući Luke Ćelovića. Ja sam tada bio mladi poručnik.

Damjan: Vasa je važan sagovornik.

Istoričar M. Č.: Šta ste radili u Prvom svetskom ratu?

Damjan: Ja sam nosilac Albanske spomenice 1915. Posle prelaska preko Albanije prekomandovan sam u Švajcarsku, i tu sam radio za srpsku i jugoslovensku stvar. Ja nisam bio jedini, bili su u Ženevi Jova Aleksijević, Pera Aranđelović. Bili su još Benika Flajšer, Aca Dinić, Milan Antonović, Petar Šreplović, Milan Jovanović…

Koristili smo poslovne i lične veze kod uticajnih ljudi u politici i novinarstvu da bismo popravili položaj Srbije i južnoslovenskih naroda u javnosti zapadnih zemalja i njihovih vlada. Pripremali smo se za odluke koje će uslediti krajem rata.

Simić: Druže Brankoviću, vi ste prečanski Srbin?

Damjan: Jesam, rođen sam u Bačkom Gradištu, ranije se ono zvalo Feldvarc. Višu Trgovačku akademiju završio sam u Segedinu 1892. U Srbiju sam se preselio 1894. Imao sam dvadeset osam godina. Pored srpskog, govorio sam nemački, francuski, mađarski, ruski a služio sam se engleskim i bugarskim. Prva služba u Srbiji bila mi je u paraćinskoj fabrici muških štofova Braća Minh. Bio sam knjigovođa i korespondent.

Veljić: Kada si se preselio u Beograd?

Damjan: Pred sam kraj 19. veka… 1899.

balkanskiratovi12Simić: Kojim poslom ste se, druže Damjane, bavili u Beogradu?

Damjan: Druže Simiću, postao sam šef kancelarije u Međunarodnom otpravništvu koje su vodili Đorđe Mostić i Petrović. Kada je Petrović istupio iz posla, postao sam ortak Mostiću. Konačno sam 1908. otkupio radnju. Tako sam zvanično postao vlasnik špediterske radnje i Agenture komisionog uvoza, izvoza i transporta.

Istoričar M. Č.: Kako ste postali Pašićev savetnik, a niste bili član njegovih radikala?

Damjan: Tajni Pašićev savetnik bio sam između 1906. i 1914. za tržišno-ekonomska i vojno-politička pitanja. Austrija je tada uvela ekonomsku blokadu Srbiji. Izvoz Srbije je uglavnom išao u Austrougarsku, čak osamdeset sedam procenata. Od 1906. sve je stalo, naročito izvoz stoke, glavnog srpskog izvoznog proizvoda. Tada smo uspeli da pronađemo nova tržišta za srpsku robu. Povećali smo izvoz u Nemačku dvanaest puta. U Belgiju čak pedeset šest puta. Povećali smo izvoz u Englesku, koji je do tada bio zanemarljiv. Za vreme blokade celokupni srpski izvoz je povećan za četvrtinu u odnosu na onaj pre blokade.

Simić: Šta se to događalo sa lokomotivama?

Damjan: Kada smo ublažili posledice carinskog rata, došlo je do aneksione krize 1908. Bilo je još tada jasno da je rat sa Austro-Ugarskom neizbežan. Srbija je morala da se spremi za taj rat. Uprkos blokadi, uspeli smo u saradnji sa Lugerom i Mauzerom da modernizujemo armiju. Lokomotive su bile potrebne da bi mogle da prevoze srpske trupe i vojnu opremu. Uz doradu i modernizaciju, one su razvijale brzinu od 120 kilometara na čas.

Veljić: Brz prevoz omogućavao je grupisanje trupa tamo gde su bile najpotrebnije. To je osiguralo pobedu srpske vojske u Kumanovskoj bici. Takođe i brz proboj srpskih trupa na linije Drač – Elbasan – Struga.

Damjan: Mene su iz generalštaba srpske vojske zamolili da odblokiram lokomotive koje su bile zarobljene u Zemunu kako bismo prebacivali vojsku sa fronta na front i u Balkanskim ratovima, i nešto kasnije, 1914. Imali smo nevolje i sa topovima. Topovi su kupljeni, ali, kad je artiljerija stigla u Srbiju, shvatilo se da nema dovoljno konja za njihov brz transport po teškom terenu, kao ni transport municije, opreme i svega što je potrebno tobdžijama.

Istoričar M. Č.: Kako je to rešeno?

Damjan: Onda sam ja dobio zadatak da preko svojih firmi, dakle kao privatno lice, uvezem iz Rusije 2.000 konja. To je moralo da se uradi preko Rumunije koja je bila potpisnica sporazuma o blokadi Srbije. Ona je bila dužna da taj sporazum sprovodi i da ne dozvoli da preko njene teritorije i granice bilo kakva roba uđe u Srbiju i iz Srbije preko Rumunije u druge zemlje. Ja sam uspeo da probijem i tu blokadu. U roku od šest dana svih 2.000 konja je stiglo u Srbiju. Kasnije su se Bugari žalili da im poseban problem čini pokretljivost srpske artiljerije koju su vukli ti konji kupljeni u Rusiji.

Simić: Vreme je da krenemo. Hvala vam na razgovoru, bićemo u kontaktu.

(Ustaju, pozdravljaju se i izlaze. Istoričar M. Č., Milivoje, u svojoj kancelariji piše izveštaj za Institut o ovom razgovoru)

Istoričar M. Č.: Damjan Branković ne daje izgled tako stara čovjeka, dobro se drži, polako i staloženo govori, razvlači pomalo, promišljeno, pazi šta će reći. Nismo se doticali masonerije, ali je on sam spominjao izvjesna lica sa kojima je radio, koja su bila masoni, i čitavo njegovo pričanje o vlastitom radu daje utisak da je bio preko masonskih veza, van politike, kako on kaže, preko ličnih veza. Božin Simić je naglašavao više puta da ćemo biti slobodni da ga ponovo posjetimo. Ja sam kasnije pri izlasku dogovorio sa Veljićem da ću mu poslati adresu Instituta, da možemo biti u vezi i ne mešati više Simića.

Narator: Damjan je vodio mnoge poslove u dugoj karijeri. Kao zastupnik Američkog državnog brodarstva, bio je organizator dobrovoljnog iseljavanja u Ameriku. Zastupao je i francusku brodarsku kompaniju Ženeral transatlantik i Lojd. Nemački rajh je 1. januara 1914. stavio zabranu Mauzeru, Lugeru i Krupu na dalju saradnju sa Damjanom Brankovićem. To možda najbolje pokazuje koliko je Damjan bio važan kao poslovan čovek. Mnogo godina kasnije, na lični zahtev Krupa fon Hilbaha, bio je Branković 1937. ponovo postavljen za predsednika Krupovog koncerna u Kraljevini Jugoslaviji. Imao je stovarište čelika Saveza čeličnih fabrika u Dizeldorfu i Saveza fabrika plemenitog čelika u Krefeldu u Nemačkoj. Bio je predsednik akcionarskog društva Jugo-manesman za uvoz bezšavnih cevi. Čim je 1. septembra 1939. počeo Drugi svetski rat, Damjan je samoinicijativno odstupio sa dužnosti predsednika Krupa za Jugoslaviju. Bio je predsednik Jugoslovenske udružene banke, predsednik upravnog odbora u trinaest industrijskih akcionarskih preduzeća, u pet potpredsednik i u deset član. Bio je predsednik banke „Vardar“ u Skoplju. Bio je član upravnog odbora Narodne banke. Od 1922. bio je na čelu Udruženja trgovačkih agenata i komisionara. Bio je predsednik i jedan od osnivača jugoslovensko-rumunske trgovačke komore i potpredsednik u jugoslovensko-mađarskoj i jugoslovensko-nemačkoj komori, kao i u jugoslovensko-bugarskoj privrednoj komori.

balkanskiratovi14Alfonsov zapis: Istoričari su ukazali na vezu onih koji su imali učešća u Sarajevskom atentatu na Vidovdan 1914. i Majskom prevratu 1903. I jedan i drugi događaj bili su prekretnice u srpskoj i svetskoj istoriji. Koreni tih događaja su u 19. veku. O ličnostima koje su se pojavljivale u ovoj epizodi, o njihovoj vezi sa tim događajima i istorijskim procesima detaljnije u sledećoj epizodi.

(U sledećem nastavku: ko su Jovan Veljić, Vasa I. Jovanović i delimično Božin Simić. O Božinu će kasnije biti još reči, a ko je nestrpljiv može da pročita u knjizi „Masoni i sarajevski atetat“)

Roman „Masoni i sarajevski atentat“ možete naručiti u većim beogradskim knjižarama ili kod izdavača Čigoja Štampa:
T:+381 11 26 27 238 // 30 32 414; M:+381 65 288 54 28
E: [email protected]; W:http://www.chigoja.co.rs

Kultura
Pratite nas na YouTube-u