PRVA TRAMPOVA IMENOVANjA ILI HOD PO ŽICI IZMEĐU BIRAČA I ESTABLIŠMENTA

Imenovanja Pribsa i Benona pokazali su Trampov hod po tankoj žici između očekivanja biračkog...

Imenovanja Pribsa i Benona pokazali su Trampov hod po tankoj žici između očekivanja biračkog tela i realnosti Vašingtona

Predsednik koga je na vlast dovela kritika na račun establišmenta još nije ni ušao u Belu kuću, a već su počeli da ga optužuju da ga guta „močvara koju je hteo da isuši”.

Za tvrdnje da će Donald Tramp igrati u timu koji je do juče kritikovao – vašingtonski status kvo – povod je dala najnovija vest: šef kabineta budućeg stanara Bele kuće biće predsednik Republikanskog nacionalnog komiteta, dakle pripadnik prestoničke elite.

Izbor je pao na Rajnsa Pribsa jer je reč o čoveku koji je sjajno povezan sa kongresmenima bez kojih novi šef izvršne grane vlasti neće moći da donosi nove i ruši stare zakone. Pribsov zadatak je da Trampa, političkog autsajdera, upozna sa pravilima igre u Vašingtonu i pomiri ga sa republikanskom većinom koju je izvređao. Sada sa njom mora da deli vlast.

Međutim, priča se tu nikako ne završava već, naprotiv, počinje da bude još interesantnija kada se zna da je Tramp istovremeno za glavnog savetnika u Beloj kući imenovao Stivena Benona, dojučerašnjeg šefa svog izbornog štaba i čoveka koji mu je pribavio glasove krajnje desnice i najvećih protivnika vlade i etabliranih konzervativaca poput Pribsa. Benon i Pribs su po mnogo čemu antipodi, pa izgleda da Tramp pravi ravnotežu između onih koji su ga doveli na vlast i onih sa kojima će morati da vlada.

Za Pribsa se pretpostavljalo da će dobiti visoku funkciju jer poznaje Kapitol hil i jedan je od retkih konzervativaca koji nisu okrenuli leđa Trampu, čak ni kada je izgledalo da se njegova predsednička kampanja raspada. Činilo se da Pribs nije zauzimao ničiju stranu dok su se Tramp i stranka svađali, a što je u jednom trenutku pretilo da će dovesti do raspada partije. Od posebnog je značaja što je ovaj političar prijatelj sa prvim republikancem u Kongresu, predsedavajućim Predstavničkog doma Polom Rajanom, sa kojim će Tramp morati da se pomiri ako želi da njegovi predlozi zakona ikada dođu na dnevni red parlamenta.

Benon je, sa druge strane, zaštitno lice takozvane alternativne desnice koja se razočarala u Republikansku stranku i koja je sa oduševljenjem slušala Trampove napade na vašingtonske elite, pa i onu republikansku, jer je navodno stajala sa strane za vreme osmogodišnje vladavine liberala Baraka Obame. Ova se skupina zalaže za što slabiju vladu koja ne bi ubirala visoke poreze i novac obveznika raspodeljivala siromašnim Amerikancima (kroz zdravstveno osiguranje ili bonove za hranu). Protivnici su političke korektnosti. Tvrde da se u Americi više ništa ne sme izgovoriti jer se uvek neko zbog nečega naljuti i sve pripiše rasizmu i ksenofobiji. Odatle se regrutuju i pripadnici različitih milicija, čiji je broj porastao od dolaska Obame na vlast, a koje su obezbeđivale granicu sa Meksikom i pretile neredima u slučaju pobede Hilari Klinton na izborima.

Za njih Foks njuz nije bio dovoljno konzervativan, pa su se okrenuli „Brajtbart njuzu”, sajtu na čijem se čelu godinama nalazio upravo Stiven Benon. Na ovom portalu su se pojavljivali naslovi koji su optuživali Obamu da „uvozi muslimane koji mrze Amerikance”, upoređivali programe prevencije trudnoće sa holokaustom, nazivali komentatore „jevrejskim otpadnicima” a žene koje koriste zaštitu tokom odnosa „neprivlačnim i ludim”. Benon je optuživan za nasilje u porodici i verbalno siledžijsko ponašanje u redakciji. Bivši marinac, producent u Holivudu i investicioni bankar Goldman Saksa dugo je bio razočaran u obe partije sve dok nije pronašao novu političku zvezdu – Donalda Trampa. Njegova misija je da budućeg predsednika podseća na očekivanja miliona belih birača besnih zbog vladavine Baraka Obame, dok Pribus ima druge ciljeve. On će probati da ubedi Trampa da postigne kompromise sa republikancima u Kongresu povodom imigracije ili trgovine.

Deo te strategije već je delimično urodio plodom jer je Tramp u prvom intervjuu posle izbora na televiziji Si-Bi-Es ublažio neke od stavova iznetih u kampanji. Kazao je da će probati da reformiše „Obamaker” i zadrži neke njegove elemente. Neće proterati svih 11 miliona ilegalnih imigranata kao što je obećavao, već samo dva ili tri miliona njih sa krivičnim dosijeima. Videćemo šta će biti sa ostalima, kazao je Tramp i još dodao da su to „divni ljudi”, što je, malo je reći, u suprotnosti sa njegovim ranijim opisima Meksikanaca bez papira kao silovatelja i narko-dilera. Odustajanje od masovnog proterivanja u skladu je sa Rajanovom izjavom da deportacije neće biti u vrhu prioriteta novog saziva Kongresa.

Tramp, koji je u istom razgovoru kazao da će raditi za godišnju platu od jednog dolara (i da nije ni znao da je Obama na tom mestu primao 400.000 dolara godišnje), kazao da mu je u redu sklapanje istopolnih brakova, ali da nije za pravo na abortus. Za sudiju Vrhovnog suda imenovaće protivnika prava na abortus, pa se nada da će nova konzervativna većina u Vrhovnom sudu vratiti saveznim državama pravo da odlučuju o tome da li je na njihovoj teritoriji dozvoljen pobačaj.

Intervju i imenovanje Pribsa i Benona pokazali su Trampov hod po tankoj žici između očekivanja biračkog tela i realnosti Vašingtona. To što je Benon isposlovao da odgovara direktno Trampu, a ne Pribsu čini se kao nevolja u najavi – Bela kuća će, po svemu sudeći, imati dvojicu šefova kabineta (zvaničnog i nezvaničnog) koji će se takmičiti za predsednikovu naklonost. Situacija je već počela da podseća na rijaliti program „Šegrt”, gde su se kandidati međusobno takmičili ne bi li zavredili Trampove simpatije i mesto u njegovoj poslovnoj imperiji.

Autor Jelena Stevanović

Izvor Politika, 16. novembar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u