PETAR ISKANDEROV: GENERAL RADEV KAO VESNIK NASTUPAJUĆIH PROMENA U NATO I EU

U zemlji počinje kriza vlade, prva ovakve vrste u EU i Severoatlanskoj alijansi Antiruske...

U zemlji počinje kriza vlade, prva ovakve vrste u EU i Severoatlanskoj alijansi

Antiruske snage u Evropi trpe poraz za porazom. Odmah iza neverovatnog po njih ishoda predsedničkih izbora u SAD, stigli su ništa manje bolni po njih rezultati drugog kruga izbora u Moldaviji i Bugarskoj. I ako je pobeda kandidata Partije socijalista Moldavije Igora Dodona mogla biti očekivana još u prvom krugu, to je uspeh bugarskog generala Rumena Radeva – koji se takmičio sa do juče svemoćnom proameričkom koalicijom, na čelu sa premijerom Bojkom Borisovim – po svojoj ubedljivosti uporediva sa trijumfom Donalda Trampa. U poređenju sa prvim krugom predsedničkih izbora (to jest, samo nedelju ranije) Radev je poboljšao svoj rezultat više nego za dva puta – sa 25,44 odsto glasova do 59,35 odsto. Njegova suparnica Ceca Cačeva ispred partije “Građani za evropski razvoj Bugarske” (GERB) uspela je da pridoda manje od 15 odsto (36.17 odsto u poređenju sa 21.96 odsto glasova od 6. novembra). Ne dočekavši overu konačnih rezultata drugog kruga glasanja, premijer Borisov je već izjavio da podnosi ostavku – što sa svoje strane otvara put za vanredne parlamentarne izbore u proleće 2017. godine, koji mogu da završe “preformatiranje” bugarske unutarpolitičke scene.

“Balkan se našao u epicentru potresa između Zapada i Rusije, davši Zapadu istočnu šamarčinu nekoliko dana posle pobede Donalda Trampa na izborima u SAD” – ukazala je u vezi s tim italijanska novina La Repubblica. “Sa mojom pobedom trijumfovala je demokratija nad apatijom i strahom, uprkos prognozama haosa od strane vlade, moja pobeda – jeste početak važne misije u mom životu – truda da Bugarska postane stabilna i napredna” – navode novine reči Rumena Radeva i donose zaključak: “Tako u zemlji počinje kriza vlade, prva ovakve vrste u EU i Severoatlanskoj alijansi”.

Još kategoričnije se u svom komentaru izjasnila agencija Reuters: “Bugarska je izabrala proruskog predsednika”. Ona smatra da rezultati drugog kruga predsedničkih izbora potpuno očigledno ukazuju na to “kakvi mogu biti rezultati parlamentarnih izbora”. Upravo su oni prizvani da konačno definišu novi raspored političkih snaga u Bugarskoj, uzimajući u obzir činjenicu da je po političkom ustrojstvu Bugarska u velikoj meri, više parlamentarna nego predsednička republika.

Upravo sprovođenje vanrednih parlamentarnih izbora danas predstavlja glavnu unutarpolitičku intrigu u Bugarskoj. Prema raspoloživim informacijama, desna koalicija na čelu sa GERB-om, koja je pretrpela poraz, našla se u stanju šoka, pošto nije proradio njen glavni adut – pozicioniranje Rumena Radeva kao jednoznačno proruskog kandidata, koji namerava da podrije evroatlansku orjentaciju zemlje. General podržan od strane socijalista “skrenuo je na sebe pažnju izjavama da antiruske sankcije EU štete Bugarskoj i da je ruska zastava na Krimu realnost” – podseća s tim u vezi nemački časopis Der Spiegel i nastavlja: “Na toj osnovi vladajuća konzervativna partija GERB premijera Bojka Borisova smislila je pretnju za Bugarsku od strane Rusije i optužila Radeva i socijaliste za želju da izađu iz EU i NATO”.

Taj adut, kao što se vidi, nije odradio posao – pogotovo ako uzmemo u obzir da je pobeda generala imala pod sobom, pre svega unutrašnje korene (istina, povezane i sa spoljnopolitičkim kursom zemlje). “Siromaštvo, korupcija, nerealizovane evropske nade i stare veze sa Moskvom” – time se objašnjavaju uzroci pobede opozicionih kandidata na izborima za predsednika Bugarske u vodećem austrijskom izdanju Die Presse.

Ne treba potcenjivati ni signal koji je stigao sa druge strane okeana, tačno u međuperiodu između dva kruga bugarskih predsedničkih izbora. Proameričke i antiruske snage su izgubile svog ključnog pokrovitelja u vidu aktuelne američke političke elite u celini i posebno štićenice Bele kuće i Volstrita, Hilari Klinton.

No, još važniji je drugi izvor pobede Rumena Radeva – to je danas narastajuća sveopšta kriza vladajućih elita u Evropi, pothranjivana između ostalog i događajima sa druge strane okeana. “Bili su to protestni izbori, Bugari su protestvovali protiv establišmenta” – svedoči ekspert Centra za liberalnu strategiju u Sofiji Antoaneta Primatarova.

A ta okolnost je mnogo opasnija za rukovodstvo EU i NATO pakta nego prilično uzdržane izjave. odvojeno uzete, jednog predsednika balkanske zemlje, pošto nagoveštava nastavak procesa u skladu sa “domino-efektom”. Već početkom decembra održaće se ponovljeni predsednički izbori u Austriji – i u svetlu današnjih procesa koji se odigravaju u Evropi, pobeda kandidata Austrijske partije slobode Norberta Hofera izgleda sve realnijom. Predizborne ankete mu daju prednost 2-4 odsto u poređenju sa kandidatom Partije zelenih Aleksanderom Van der Belenom (koga praktično podržava celokupna austrijska politička elita i rukovodstvo EU).

Provodeći analogiju sa predsedničkim izborima u SAD, jedna od vodećih socioloških službi u Austriji, Meinbezirk, ukazuje na još pozitivniju dinamiku za Norberta Hofera, čak i od one koja je omogućila pobedu Donalda Trampa u SAD.

I ako pobedu generala Radeva zapadnoevropska sredstva javnog informisanja još pokušavaju da “pripišu” nostalgičnim osećanjima Bugara prema Rusiji i specifičnim nacionalnim korupcionaškim problemima, to Austrija tradicionalno nastupa u svojstvu jednog od stubova cele Evropske unije. I ukoliko vladajuća evroatlanska elita pretrpi poraz u tom “srcu” Evrope – kriza u EU može biti nepovratna.

Izvor Fond strateške kulture, 18. novembar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u