21. GODIŠNjICA DEJTONA: DA LI BIH U OVOM OBLIKU IMA BUDUĆNOST?

Kecmanović: Kod Bošnjaka postoji osećaj beznađa i očajanja, jer se njihova ideja stvaranja jedinstvene...

Kecmanović: Kod Bošnjaka postoji osećaj beznađa i očajanja, jer se njihova ideja stvaranja jedinstvene Bosne u kojoj bi dominirali ne ostvaruje čak ni u Federaciji

Gde je danas, 21 godinu od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, Bosna i Hercegovina i kakva je njena budućnost? O ovoj temi, između ostalog, bilo je reči u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.

Dr Dragan Kalinić, prvi predsednik Skupštine RS posle Dejtona, kaže da se pokazalo da je Dejtonski mirovni sporazum bio dobro rešenje za srpsku stranu, ali je u prethodne dve decenije bio neprekidno devastiran vanustavnim i protivzakonskim ponašanjem visokog predstavnika za BiH.

„Nama sada odbrana Dejtonskog mirovnog sporazuma, kakav god da je, predstavlja u suštini odbranu pozicije Republike Srpske u okviru BiH, jer taj sporazum ne samo da je doneo mir, već je definisao i status RS, koja predstavlja najbolju institucionalnu zaštitu slobode i ravnopravnosti u ovoj Bosni i Hercegovini. Ako bi neko to pokušao da naruši, direktno bi ugrožavao Republiku Srpsku i mir i stabilnost u BiH i to bi imalo vrlo loše posledice u toj zemlji i regionu“, upozorava Kalinić.

I profesor Nenad Kecmanović smatra da se u BiH još ne može naći modus funkcionalne zemlje i dobrih odnosa među narodima. Kako navodi, situacija je danas možda i teža nego pre dve decenije.

U BiH, izuzev Bošnjaka, nijedan od druga dva naroda ne doživljava Bosnu kao svoju državu, što je vrlo krupan problem, jer bez toga nema trajnije državne tvorevine. Srbi i Hrvati se daleko više identifikuju sa takozvanim maticama, zagraničnim državama Srbijom i Hrvatskom, nego sa delom BiH prema Sarajevu. Takođe, kod Bošnjaka postoji osećaj beznađa i očajanja, jer se njihova ideja stvaranja jedinstvene Bosne u kojoj bi dominirali ne ostvaruje čak ni u Federaciji, a kamoli u čitavoj BiH“, objašnjava Kecmanović.

Kalinić veruje da se budućnost Bosne i Hercegovine može kretati u dva pravca.

„Može da ide ka definitivnoj konfederalizaciji BiH koja podrazumeva vraćanje svih 80 nadležnosti koje su oduzete Republici Srpskoj, kao i razrešavanje Gordijevog čvora koji se zove Federacija BiH, jer ta situacija mora da se reši kroz razgovor Bošnjaka i Hrvata. Druga mogućnost, koja je takođe sasvim izvesna, jeste da ako Republika Srpska i dalje ostane pod terorom oduzimanja nadležnosti, gde je vrlo važna uloga i Srba u BiH, koji se još uvek ne ponašaju principijelno u vezi sa takvim namerama, onda bi u krajnjoj liniji moglo da se ide ka osamostaljivanju Republike Srpske, a Federaciju BiH ostavljamo da između sebe rešava nerešena pitanja“, objašnjava Kalinić.

Ideja Mladena Ivanića da se BiH okrene evropskoj budućnosti i da se zaboravi prošlost nije održiva, smatra profesor Kecmanović i napominje da su narodi u BiH dobar deo svog identiteta ukorenili u međusobnim odnosima.

„Cilj BiH je ulazak u Evropu, ali šta se sa njom događa? Vidimo da i vodeći ljudi EU kažu da postoji ozbiljan rizik da se Unija raspadne. Takođe, proevropsko raspoloženje naroda u BiH nije ni izbliza u onom procentu u kojem se to predstavlja. Narod u Republici Srpskoj nema dobro iskustvo sa Evropom, čak ni u ono vreme kada je ona kao cilj bila mnogo privlačnija nego danas“, kaže Kecmanović.

Izvor Sputnjik, 22. novembar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u