ŠPIGL: POPULISTIČKA EKSPLOZIJA U EVROPI

REDAKCIJSKI TEKST Britansko „da“ povlačenju iz EU i američko „da“ Trampu tek su prve...

REDAKCIJSKI TEKST

Britansko „da“ povlačenju iz EU i američko „da“ Trampu tek su prve stanice na putu globalnog političkog preokreta

Bilo je prošlo nedelju dana od trijumfa Donalda Trampa na izborima koji su pokrenuli politički zemljotres širom sveta. Pravo vreme za sastanak onih koji se nalaze daleko od Vašingtona, ali dele njegove stavove. Članovi francuskog Nacionalnog Fronta (NF) okupili su se u najluksuznijem hotelu Napoleon u Parizu, nedaleko od Jelisejskih polja.

Tema razgovora je nepovoljan položaj mladih u predgrađima prestonice, tj. na periferiji, i radikalni islamisti koji tamo regrutuju svoje članove. Raspoloženje na periferiji je naelektrisano, upozorava govornik, odlučna plava žena koja nastavlja izlaganje rečima da je to tempirana bomba koja bi mogla da eksplodira u svakom trenutku. „Ja sam jedina koja može tu bombu da deaktivira“, dodaje.

Njene reči dočekane su pokličima i aplauzom. Marin le Pen ubola je pravu notu još jednom. Ovde, u zagušljivoj konferencijskoj sali hotela Napoleon, ljudi žele da čuju ono u šta već dugo veruju – da islam predstavlja pretnju i da je ugrožena budućnost Francuske. Marin, ćerka osnivača Nacionalnog Fronta Žan-Mari le Pena, na čelu je partije već gotovo šest godina.

„ŽELIMO DA UNIŠTIMO OVAKVU EU“
Francuskinja će uskoro ući u predsedničku kampanju pod sloganom „Marin 2017“. Za nekoliko godina uspela je da okupi podršku sličnomislećih ljudi, i to ne samo u rodnoj Francuskoj. Le Penova takođe predsedava Evropom nacija i slobode (ENF), grupom u Evropskom parlamentu. ENF okuplja izabrane predstavnike devet zemalja u grupu ljudi koja deli najmanje jedan zajednički cilj: „Želimo da uništimo ovakvu EU“, poručuje Le Penova.

Manje od dve nedelje nakon predsedničkih izbora u Americi evropske partije antiestablišmenta osećaju da vetar duva u njihova jedra. „Trampova pobeda smatrala se nezamislivom“, navodi Le Penova, koja je milijarderu u izbornoj noći poslala euforičnu čestitku na Tviteru. „Naš život se promenio“, navodi Najdžel Faraž iz britanskog UKIP (Partija za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva), pijuckajući džin-tonik u salonu Evropskog parlamenta u Briselu. U Beču Hans-Kristijan Štrahe iz Slobodarske partije Austrije (FPO) ponosno objavljuje da je već stupio u kontakt sa Trampovim savetnicima u Vašingtonu. U Drezdenu Frauke Petri iz desničarske populističke partije Alternativa za Nemačku (AfD) planira da objavi svoju kandidaturu na izborima za Bundestag 2017, posle kojih će se AfD najverovatnije prvi put naći u skupštini.

Populistički lideri, koji sebe vide kao jedine prave predstavnike naroda, dugo se međusobno poznaju i poštuju jedni druge. Ali dani zakulisnih dogovora sada su prošlost. Le Penova fletrtuje sa evropskim populistima na otvorenoj sceni: tu i tamo u Beču dobije poljubac u ruku, cereka se i šali sa Gertom Vildersom u Hagu, čak i pleše sa Mateom Salvinijem, liderom separatističke italijanske Lige sever.

Britansko „da“ povlačenju iz EU i američko „da“ Donaldu Trampu, po svoj prilici, tek su prve stanice na putu globalnog političkog preokreta. „Demokratska revolucija“ je tek počela, poručuje bregzitovski propagandista Faraž. „Tek će se dogoditi još mnogo šokantnih događaja“. Glavni strateg Nacionalnog fronta Florijan Filipot u jutru nakon Trampove izborne pobede tvitnuo je: „Njihov svet se ruši. Naš se gradi“.

Za dve nedelje u Austriji će se ponoviti predsednički izbori iz 2015, na kojima političar FPO Norbert Hofer ima veliku šansu da pobedi. Na parlamentarnim izborima u Holandiji, koji će se održati u martu, Gert Vilders iz radikalne antiislamističke Slobodarske partije (PVV) vodi u anketama. Potom će Francuzi birati novog predsednika u aprilu i maju, a Le Penova ima dobru šansu da sa najvećim brojem glasova uđe u drugi krug. Konačno, Nemci će najesen birati budući sastav Bundestaga.

Samit G-7 sa Trampom, Le Penovom, Borisom Džonsonom i Bepeom Grilom – umesto američkog predsednika Baraka Obame, francuskog predsednika Fransoe Olanda, bivšeg britanskog premijera Dejvida Kamerona i italijanskog premijera Matea Rencija – bio bi „horor scenario“, u maju je tvitnuo Martin Selmajr, šef kabineta predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera. Sada, pola godine kasnije, Kameron i Obama su prošlost, Oland se smatra poraženim čovekom a Renci ima razloga za zabrinutost da li će politički preživeti 4. decembar, kada Italijani na referendumu glasaju o planiranoj ustavnoj reformi.

lepenhoferPouka svih nedavnih događaja glasi je da čak i totalni autsajderi imaju mogućnost da fundamentalno promene politiku zemlje. Faražov UKIP drži jedno mesto u parlamentu na Vestminsteru, a ipak je svojim upozorenjima o masovnoj infiltraciji stranaca odigrao ključnu ulogu u Bregzitu. Tramp je u međuvremenu uspeo da pobedi na izborima uprkos ozbiljnom otporu čak i unutar njegove partije.

„U IME NARODA“
Populisti poput Marin le Pen svoje presude vladajućim elitama počinju rečima: „U ime naroda“. Internet i društvene mreže su skratili put do birača. Ono što ujedinjuje leve i desne demagoge, piše Džon Džudis u nedavno objavljenoj knjizi Populistička eksplozija, je bes protiv establišmenta, politike i finansijskih elita, kao i istovremena potreba za odlučnom i brižnom vladom. I, naravno, borba protiv imigracije i islama.

U danima neoliberalizma i globalizacije, socijaldemokrati, poput bivšeg britanskog premijera Tonija Blera i bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera, nisu uspeli da zaštite svoju klasnu klijentelu, navodi ekspert za ekstremizam sa Univerziteta u Džordžiji Kas Mud. Prema njemu, populizam je „neliberalni demokratski odgovor“ na decenije „nedemokratske liberalne politike“.

Zagovornici jednostavnih rešenja zavrnuli su rukave širom sveta. Pored Le Penove, Vildersa, Štrahea, Salvinija i Petri, prostor desničarskih populista u Evropi uključuje i ljude poput mađarskog premijera Viktora Orbana i Jaroslava Kačinjskog, koji drži upravljačku palicu u konzervativnoj vladi Poljske. U levičarskom kampu lidera koji govore ljudima ono što žele da čuju nalaze se grčki premijer Aleksis Cipras, slovački premijer Robert Fico i češki predsednik Miloš Zeman.

Zeman, bivši socijaldemokrata i češki predsednik od 2013, želi da njegova vlada sledi „spoljnu politiku baziranu na sopstvenim interesima“ umesto da se „potčinjava pritisku iz SAD i EU“. Kritikuje „organizovanu invaziju“ muslimana, a sankcije EU protiv Rusije naziva „besmislicom“. Uprkos vezama Češke sa Zapadom, on preferira da gleda ka Istoku. Večno je zahvalan Rusima što Česi od 1945. ne moraju više da viču „Hajl Hitler, hajl Himler, hajl Gering“, poručuje kavgadžijski predsednik koji voli mnogo da pije.

RUSKI UTICAJ
Češka Republika je važan čvor u moskovskoj obaveštajnoj mreži, smatra penzionisani brigadni general Andor Sandor, bivši šef češke vojnoobaveštajne službe u Pragu. „Rusi još uvek imaju mnogo prijatelja ovde i koriste ih za širenje svog uticaja. Očigledno Češku Republiku smatraju najranjivijom tačkom u EU i NATO“. Pored Zemana, saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina je i njegov prethodnik Vaclav Klaus, koji takođe služi kao oruđe Moskve. U slobodno vreme Klaus agituje za AfD.

Rusija već godinama pokušava da ostvari uticaj na političke pokrete u Evropi. Sada su se fantazije o svemogućnosti pomešale sa euforijom zbog Trampove pobede u SAD. „Vašington je naš!“, uzvikuju Putinovi lojalisti u Moskvi – što je aluzija na slogan „Krim je naš“, koji je nastao posle ruske aneksije krimskog poluostrva. Ujedinjena Evropa će se uskoro raspasti, predviđa nacionalistički autor Aleksandar Prohanov. „Evropske zemlje su vodili intriganti i lažovi; njihovi dani su odbrojani“.

orbanputin07Vladimir Putin je pripremio zbijanje redova sa evropskim populistima govorom protiv „jednopolarnog sveta“ na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2007. godine. Putin je uspešno promovisao novi konzervativizam i skretanje ka „neliberalnoj demokratiji“, oblikovanoj antiglobalizmom, evrosktepticizmom i zastupanjem tradicionalnih vrednosti, navodi u jednom od skorijih izdanja ruski vladin list Rasiskaja gazeta, zaključujući da se „na periferiji Briselskog kraljevstva rađa revolucija“.

Na prvom zasedanju grupe koja sebe naziva Međunarodni ruski konzervativni forum u Sankt Peterburgu marta 2015. učesnici su razgovarali o „nacionalnoj ideji“ u evropskim zemljama. Prisutni su bili svi evroskeptični pokreti u Evropi, od grčke Zlatne zore i italijanske Nove snage do nemačke ekstremnodesničarske partije NPD. Lideri francuskog Nacionalnog fronta održavaju odlične odnose sa Moskvom. Novi šef ruske spoljnoobveštajne službe Sergej Nariškin već godinama poznaje Marin le Pen. Prva češko-ruska banka, koju drži finansijski ekspert Roman Popov, u 2012. je njenoj partiji dala kredit od devet miliona evra. Postoji sumnja da ruske banke finansiraju i aktuelnu izbornu kampanju.

Tragovi ruskog uticaja vode i do Beča, gde je 2014. u Lihtenštajnskoj gradskoj palati održan tajni sastanak između ekstremnih konzervativaca iz Rusije i sa Zapada, koji je sponzorisao oligarh Konstantin Malofejev. Bečki ekstremnodesničarski političar Johan Gudenus i šef FPO Štrahe predstavljali su Austrijance. Štrahe je u više navrata posećivao Rusiju, ali odbacuje optužbe da je njegova partija primila bilo kakvu vrstu finansijske pomoći od Rusa.

POGLEDI UPRTI U NEMAČKU
Štrahe je u dobrim odnosima i sa Markusom Precelom, domaćim partnerom kopredsednice AfD Frauke Petri. Pre nego što se Alternativa za Nemačku pojavila na sceni, krajnje desničarske partije iz inostranstva decenijama nisu uspevale da nađu saveznike u Nemačkoj. Ali sada FPO, Nacionalni front i UKIP sve energičnije promovišu prvu desničarsku populističku partiju koja će najverovatnije preći petoprocentni prag neophodan za ulazak u Bundestag.

strahepetriLideri AfD još uvek su podeljeni oko pitanja koliko blisko treba sarađivati sa ljudima poput Le Penove i Štrahea. Grupa predvođena kopredsednikom Jorgom Majtenom i vodeći političari AfD nisu sigurni da bi trebalo razvijati bliske veze sa ovim partijama. Za njih su ove dve partije, posebno Nacionalni front, „previše socijalističke“. Ali Trampova pobeda u SAD će gotovo izvesno ojačati blok predvođen kopredsednicom Frauke Petri, koja, zajedno sa svojim domaćim partnerima, igra ključnu ulogu u stvaranju svetske mreže krajnje desničarskih grupacija.

Visokorangirani sastanak sa FPO, poput onog koji je u februaru održan u Dizeldorfu, kad je proglašeno osnivanje Plave alijanse (po zajedničkoj partijskoj boji) i zajednički nastupi Petrijeve i Štrahea, poput junskog na Cugpšicu, najvećoj nemačkoj planini, ukazuju na sve bliže odnose dve partije. Zvanično približavanje Nacionalnom frontu je izglednije pošto je procurela informacija da su se Petrijeva i Le Penova u julu sastale u Strazburu.

IZLAZAK NA GLOBALNU POZORNICU
Francuski političari ne ostavljaju prostor sumnji da će, ukoliko postane predsednica, Le Penova održati referendum po uzoru na britanski model. „Želim da sačuvam kontrolu nad našom valutom i našim granicama“, poručuje ona. Britanski političar Najdžel Faraž takođe smatra da je njegova misija nakon Bregzita deleko od gotove. Faraž tvrdi da se pojavio u novinarskoj sobi kako bi pružio podršku Donaldu Trampu nakon TV debate, posle čega se uputio u svoj omiljeni briselski bar.

Faraž se pronalazi u novoj ulozi, kao neka vrsta internacionalnog putnika u službi običnog čoveka. On je bio prvi strani političar koji se sreo sa Trampom nakon njegove pobede, a Tramp je neprekidno navodio Bregzit kao model, tvrdeći da i on, uprkos svim predviđanjima, namerava da pobedi establišment. Uspeo je.

faraztrampSada Faraž i Tramp sebe video kao pionire novog pokreta. Oni su otelotvorenje aktuelnog osećaja opijenosti izazvanog pobedama antiliberalnih snaga. Nakon toliko godina čekanja, veruju da su na ivici ostvarenja svog cilja – promene sveta.

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

Spiegel Online

Svet
Pratite nas na YouTube-u