NATALIJA JANKOVA: MERKELOVA POSTAJE LIDER LIBERALNOG ZAPADA

„Obama odlazi, Amerika je učinila mnogo za nas, sada će Nemačka biti podrška i...

„Obama odlazi, Amerika je učinila mnogo za nas, sada će Nemačka biti podrška i nada celog sveta“

Prošle nedelje je Angela Merkel zvanično objavila da želi da bude kancelar po četvrti put.

Do izbora je ostalo manje od godinu dana – vreme ističe.

Ranije su aktivno razmatrane kandidature vicekancelara Zigmara Gabriela, ministra-predsednika Bavarske Horsta Zehofera i ministra spoljnih poslova Franka-Valtera Štajnmajera.

Ali, nijedna od njih nije izgledala prioritetna.

Štajnmajer je već bio protivnik Merkelove za mesto kancelara Nemačke 2009. godine i izgubio je sa najnižim rezultatom u istoriji (23 odsto). Teško je podneo poraz, neke od njegovih kolega su se tada čak i bojale da bi mogao skočiti kroz prozor.

Predsednik stranke CSU, Zehofer, takođe se teško može nadati uspehu. I tu nije problem u njegovim ličnim kvalitetima kao političara ili rukovodioca.

On ima dobre odnose sa Rusijom. Sa Putinom se sastajao u Moskvi zajedno sa svojim prethodnikom Edmundom Štojberom, koji je takođe pokušao da postane kancelar, ali nije uspeo zbog činjenice da je CSU veoma mala stranka i ne igra samostalnu ulogu u federalnoj politici.

Tokom proteklih godinu i po dana Zehofer se otvoreno sukobio sa Merkelovom oko bolnog migracionog pitanja, a istovremeno ju je kritikovao povodom drugih tema. Pričalo se da je glavni razlog sukoba njegov plan da postane kancelar a da je kritika Merkelove samo deo započete kampanje.

Međutim, poslednji kongres CSU, koji je održan pre dve nedelje, pokazao je da se sve vratilo u normalu. CSU, kao čisto regionalna, bavarska stranka preslaba je i bez CDU je nekonkurentna. Ona postoji samo kao dodatak CDU, iako je skoro zvanično zove sestrom.

Zehofer je morao javno potvrditi podršku Merkelovoj. O kancelarskim ambicijama on i njegovi partijski drugovi su prestali da govore.

Najverovatnije ga je pokornim učinila perspektiva poraza bloka CDU/CSU jer bi uticaj bavarskih političara, ionako ograničen, bio sveden na minimum.

Ovde treba obratiti pažnju na sistem izbora kancelara u Nemačkoj.

Predsednik Nemačke stavlja na glasanje pred novoizabrani Bundestag kandidata stranke za funkciju kancelara. Kancelar se bira apsolutnom većinom glasova (ne manje od 316), bez rasprave.

Ako kandidat ne dobije potrebnu podršku, u roku od dve nedelje raspisuju se novi izbori. Kancelar, odobren od strane predsednika, formira vladu.

Na federalnim izborima 2013. godine sigurnu pobedu je ostvario blok CDU/CSU na čelu sa Angelom Merkel, ali dobijeni mandati ipak nisu bili dovoljni za samostalni izbor kancelara, zato su hrišćanski demokrati morali da formiraju „široku koaliciju“ sa SPD (Socijaldemokratska partija Nemačke), i da daju njihovom lideru Zigmaru Gabrielu funkciju zamenika šefa kabineta.

Gabriel će najverovatnije biti kandidat i za predstojeće kancelarske izbore. Ali, budući iskusan i prepreden političar, on zasada nije govorio o svojim ambicijama. Čekao je, očigledno znajući da se Merkelova još uvek premišlja.

A u međuvremenu je raspoređivao figure na šahovskoj tabli, kako bi očistio polje za sebe.

Štajnmajera, trenutno ministra spoljnih poslova, kandidovao je za predsednika Nemačke sa sigurnim prolazom. A to je počasna funkcija koja ne znači ništa i koja ni na šta ne obavezuje.

Predsednik Nemačke ništa ne odlučuje, poput engleske kraljice. Zvanično predstavlja Nemačku i živi u zamku Belvi.

Na mesto ministra spoljnih poslova, koje je oslobodio Štajnmajer faktički postavši predsednik, Gabriel je predložio Martina Šulca koji je već dugi niz godina u „počasnoj penziji“ u Evropskom parlamentu.

On se složio, ali pod uslovom da bude kandidat za mesto kancelara. A to već ruši konstrukciju koju je kreirao Gabriel.

Ako Šulc bude hteo da izađe na izbore, on mora postati predsednik SPD, odnosno smeniti na toj funkciji Zigmara Gabriela koji i sam želi mesto kancelara i iz tog razloga ne može i ne želi da napusti funkciju šefa stranke.

Kako navodi Velt, „Šulc vrši pritisak na Gabriela“.

Šulc, namerno poslat u Evropski parlament, gde se mnogo godina bavio poslovima drugih zemalja, a ne Nemačke – je groteskna figura sa ogromnim egom, čak i manijom veličine.

Sve ove borbe u taboru potencijalnih konkurenata Merkelove vodile su se tako kao da ona sama, kao najteža politička figura, uopšte ne postoji. A onda je ona obelodanila svoje pretenzije da četvrti put predvodi zemlju, pokvarivši sve lukave šahovske kombinacije.

Njena odluka je izazvala šok i u medijima, i kod običnih građana. Odluka je doneta neposredno posle sastanka sa Barakom Obamom.

Merkelova je izjavila: „Obama odlazi, Amerika je učinila mnogo za nas, sada će Nemačka biti podrška i nada celog sveta“.

Pa, zaista, na koga će sada, posle odlaska prvog crnog predsednika, svet položiti svoje nade? Očigledno ne na Trampa?

Nemački satiričari na radiju NDR su već nazvali Merkelovu „jedinom, večnom kancelarkom Endži“.

Novinari su smislili novi pojam – weitermerkeln, kojeg je teško doslovno prevesti, ali približno značenje bi bilo „zauvek živeti pod Merkelovom“.

Većina komentatora na nemačkim društvenim mrežama kritikuje Merkelovu zbog činjenice da nije formulisala program s kojim će izaći na izbore.

Posebno insistiraju na tome da ona nema viziju dugoročne unutrašnje politike.

„Gotovo ništa o penzijama, gotovo ništa o izbeglicama i njihovoj integraciji, gotovo ništa o bezbednosti“, piše Velt.

Međutim, iznenada se ispostavlja da su njeni savetnici hitno napisali novi unutarpolitički plan. „Agendu“, kako je govorio Šreder.

Na prošlonedljnoj IT konferenciji, održanoj u gradu Sarbrikenu, Merkelova je saopštila da će visoke tehnologije i digitalizacija postati novi nacionalni prioritet.

Digitalna revolucija mora da postane osnova novog tehnološkog poretka, koji će, po rečima Merkelove, postati nova etapa u razvoju civilizacije, kao što je to ranije bila pojava štampe ili prelazak sa agrarne na industrijsku proizvodnju.

Čini se da se Merkelova uhvatila za ovu ideju sa, za nju, karakterističnim entuzijazmom, koji može biti i rušilački, kao što je već pokazala katastrofa sa izbeglicama.

Međutim, ostavljajući Merkelovu kao glavnokomandujućeg u „slobodnom svetu“, Obama je izgubio iz vida da za početak ona mora pobediti na izborima. A tu mogu iskrsnuti veliki problemi.

Jer, kao glavni kandidati za mesto kancelara pominju se uglavnom političari iz SPD. Vrlo je verovatno da će nakon izbora 2017. godine Nemačku očekivati ponovo „široka koalicija“, u kojoj će, međutim, raspored snaga teško ostati isti.

CDU je izgubila izbore u većini regionalnih parlamenata, u nekim slučajevima je čak završila na trećem mestu, iza SPD i Alternative za Nemačku. To ih tera da se zapitaju o ishodu federalnih izbora.

Da li će u novoizabranom Bundestagu postojati potreban broj glasova za izbor neuništive kancelarke Merkel?

Izvor Fakti, 28. novembar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u