PROBLEMI IZMEĐU RUSIJE I TURSKE U SIRIJI

SALMAN RAFI ŠEIK Tok turske operacije u Siriji i bitka za Alepo biće od...

SALMAN RAFI ŠEIK

Tok turske operacije u Siriji i bitka za Alepo biće od ključnog značaja za postavljanje putanje odnosa Rusije i Turske

Iako je od turskog obaranja ruskog aviona u Siriji prošlo godinu dana, a od početka otopljavanja odnosa – koje podrazumeva saradnju u Siriji i u sferi energetike – nekoliko meseci, bilateralni odnosi Rusije i Turske ostali su složeni, dobrim delom zbog dugotrajnog neslaganja povodom Sirije. To se posebno odnosi na pitanja Asadove budućnosti i dvostruke uloge koju Turska igra. Sa jedne strane, Ankara je poslala svoje trupe u navodnu borbu protiv Islamske države, a sa druge, na terenu se bore proksi-grupe koje imaju njenu podršku. Dok Turska – uprkos tome što je u više navrata ponavljala kako „poštuje“ sirijski teritorijalni integritet i suverenitet – nastavlja da podržava „pobunjeničke“ grupe, čiji su glavni zadaci u Siriji svrgavanje predsednika Asada i obuzdavanja Kurda, ona ne samo da krši sirijski suverenitet već i ulazi u sukob sa Sirijom i Rusijom.

Iako Turska retorički poštuje sirijski teritorijalni integritet, stvorila je „sigurnu zonu“ unutar Sirije kako bi izgradila bedem protiv nasrtaja Islamske države u Tursku i nastavlja da vodi operacije sa ciljem da stavi što veći deo Sirije pod svoju direktnu kontrolu. To je korak koji liči na de fakto teritorijalnu dezintegraciju Sirije zbog spoljne (turske) okupacije. Stoga je na mestu argument da Turska možda neće nastojati da izgradi permanentnu „zonu“ u Siriji – što je nešto oko čega su Turska i Rusija delimično našle zajednički jezik – ali u svakom slučaju nije promenila svoj stav o budućnosti Asada na čelu Sirije (turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu nedavno je u intervjuu priznao da se Turska i Rusija ne slažu oko pitanja Asadove sudbine). Ovakav stav od Turske čini privrženog NATO člana, što ona svakako jeste, i manjeg partnera Sirije i Rusije u borbi protiv terorizma.

NORMALIZACIJA JE TAKTIČKI MANEVAR TURSKE
Ono što proizlazi iz aktuelne prirode odnosa Turske i Rusije jeste da će se pričekati sa formiranjem sveobuhvatne strateške alijanse. Iako smo videli veliki napredak po pitanju normalizacije, to je zapravo bio taktički manevar u kojem Turska vidi Rusiju kao važnog aktera u sprečavanju planova Kurda, koji imaju neprekidnu podršku SAD, da uspostave sopstvenu državu Kurdistan. Pored toga, Turska u Rusiji vidi šansu da izbalansira svoj odnos sa SAD i EU i pošalje poruku da može dobiti podršku i sa na drugoj strani.

Da je tursko približavanje Rusiji taktičke prirode, evidentno je i iz činjenice da otopljavanje i normalizacija do sada nisu otvorili nijednu pukotinu u NATO. Stoga će normalizacija najverovatnije ostati upravo to – normalizacija – i kao takva teško da će prerasti u strateško prestrojavanje iako neki signali nagoveštavaju da to nije sasvim isključeno.

erdoganputinsanktpeterburg12Ono što sprečava takav scenario je, kao što smo pomenuli, kontradiktorna uloga Turske u Siriji, gde sledi NATO agendu svrgavanja Asada, dok izgleda da ratuje i sa ISIS, zajedno sa Rusijom i Sirijom.

Takva pozicija podrazumeva da će Turska igrati na obe strane, nastojeći da izvuče korist iz svoje geografske lokacije i ostvari svaki svoj veliki cilj, odnosno da svrgne Asada i vrati Kurde na drugu stranu Eufrata. Zbog namere da ostvari oba cilja, Turska sebe dovodi u konfilt sa Sirijom. Neki nedavni incidenti snažno ukazuju da ovaj konflikt ima potencijal da preraste u još jedan rat.

Na primer, napredak turkmenskih i arapskih pobunjenika (koje podržava Turska) ka El Babu, poslednjem urbanom uporištu Islamske države u ruralnom delu severnog Alepa, potencijalno će dovesti do sukoba sa kurdskim borcima i sirijskim vladinim snagama.

El Bab ima poseban strateški značaj za Tursku, jer kurdske milicije takođe nastoje da ga zauzmu. Ankara je odlučna da spreči spajanje kantona koje na turskoj granici kontrolišu kurdske snage. Turska podržava sirijske pobunjenike ljudstvom, tenkovima i artiljerijom, kao i izviđačkim letovima duž granice.

TURSKI NAPADI NA EL BAB
Međutim, iako Turska sprečava Kurde da uspostave kontrolu nad bilo kojim delom sirijske teritorije, Sirija nije spremna da „ugosti“ tursku vojsku na svojoj teritoriji. Ovo otvara pretnju od direktnog sukoba između dve zemlje. Zapravo, incidenti tog tipa već su počeli da se događaju.

U petak je turska vojska izrazila sumnju da su avioudar u kojem su u četvrtak 24. novembra ubijena tri njena vojnika izvele sirijske vazdušne snage. To bi bio prvi put da turski vojnici poginu usled akcija sirijskih vladinih snaga. Turski predsednik Tajip Erdogan u petak je o ovome razgovarao sa ruskim partnerom Vladimirom Putinom, dok su proturski pobunjenici vodili ofanzivu sa ciljem da zauzmu sirijski grad El Bab, navodi se u izveštaju turske državne agencije Anadolija.

Iako do sada nije bilo izveštaja o velikim diplomatskim ili vojnim mimoilaženjima između Turske i Rusije, ovaj incident nedvosmisleno ukazuje na fundamentalno neslaganje dve zemlje povodom Sirije.

turkmenZbog svega toga može se zaključiti da energetska saradnja nije jedino pitanje koje će odrediti budućnost njihovih bilateralnih odnosa. Kooperacija na tom polju zahteva normalizaciju, što su dve zemlje već ostvarile, ali je potpuno jasno da transformacija normalizacije u strateško usklađivanje zavisi od toga koliko glatko će zemlje uspeti da reše svoje razmirice povodom Sirije. U narednim mesecima će tok turske operacije u Siriji i bitka za Alepo biti od ključnog značaja za postavljanje putanje njihovih bilateralnih odnosa.

Salman Rafi Šeik je stručnjak za međunarodne odnose i unutrašnju i spoljnu politiku Pakistana

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

New Eastern Outlook

Svet
Pratite nas na YouTube-u