MASONI I SARAJEVSKI ATENTAT (ODLOMCI IZ ROMANA) [6]

DRAGAN KOLAREVIĆ Da se prava i potpuna loža „Pobratim” u Orijentu Beograd otkine ispod...

DRAGAN KOLAREVIĆ

Da se prava i potpuna loža „Pobratim” u Orijentu Beograd otkine ispod dojakošnje zaštite Simboličke Velike Lože Ugarske

Loža „Pobratim” 11. oktobra 1908.

Narator: Loža „Pobratim“, 11. oktobar 1908. Rasprava o zadacima koje treba da izvrše srpski slobodni zidari u odbrani srpskog prava u aneksiji Bosne i Hercegovine.

Jovan Aleksijević: Draga braćo, blagodarim bratu Svetomiru Nikolajeviću na dolasku u našu radionicu i molim ga da nam u ovim teškim danima, kada su se crni oblaci nadneli nad našom otadžbinom, pomogne svojim savetima. Predajem mu ovaj čekić da on njime rukovodi radom.

Svetomir Nikolajević: Do sada je čekić bio u rukama najsposobnijeg i želim da i dalje ostane u njegovim rukama (vraća čekić Aleksijeviću i nastavlja da govori).

Kad bi blagodarnošću bile plaćene usluge koje čini slobodno zidarstvo, onda bi ono ovom prilikom primilo veliku zahvalnost, jer je se među prvima uzbunilo i došlo na misao da za ovu zemlju i našu Otadžbinu treba žrtvovati sve ono što patriotizam nalaže. Kao što vi osećate teškoću prilika u koje je naša zemlja ušla, tako isto osećam i ja, tako oseća i malo i veliko u srpskom plemenu.

Naša mala zemlja, koja nema ni sto godina kako postoji, koja je i svojim kulturnim radom i borbom na bojnom polju pokazala da može da živi i razvija se, ona može, kao i drugi narodi, čovečanstvu dobra doprineti. Ali od naše male zemlje jače su prilike, te smo i mi dolazili u takve prilike da su naši ljudi na vrhu zemaljske uprave često gubili i pamet i glavu. Opet, čini mi se, nikad nismo bili u ovakvim prilikama u kakvim smo danas.

Ta teškoća nije u tome što je naš komšija zgrabio veliki deo srpskih zemalja, već u onome drugome pogledu, koji očekuje našu zemlju u budućnosti. Mi se nalazimo pred jednim jakim neprijateljem, koji je potresao jedan od najlepših naših ideala, koji nam ništi nade da smo mi sa Bosnom i Hercegovinom jedno isto. Ako i ovom prilikom pred tako velikim dušmanom naša zemlja ne učini ništa, onda nam je zatvoren put i na jug i na zapad, onda smo mi osuđeni i ovo parče zemlje da izgubimo. Ovo za nas još nije podela Poljske, ali je pred podelom Poljske. U ovim teškim prilikama treba da se koncentriše sve što ima patriotizma i požrtvovanja, te da se pokrene na složan rad, da ne bismo propustili ovaj trenutak. Ja mislim da se time rukovodi i Kralj i Vlada, a mislim da u ovoj zemlji nema izroda, i zato treba verovati u svačiji patriotizam.

Prema tome, naša je dužnost da potpomažemo vladu u svemu.

Vrlo je lepa pojava u ovom momentu da je se postigla jednodušnost u celom srpskom plemenu, da je se postigla jednodušnost između Srbije i Crne Gore. To nas može samo tešiti. Nama će biti teško da se borimo sa tamom koja nas je spopala, ali, ako budemo jednodušni, ako verujemo u naš uspeh, mi ćemo ipak izaći na kraj, mi ćemo pobediti.

U ovakvim sudbonosnim momentima slobodno zidarstvo ima vrlo veliku i delikatnu ulogu. Ono može imati i veću ulogu i to onda kad bismo izgubili ovu zemlju. Tada bi naša radionica bila centar sve otporne snage u zemlji.

Šta mi, dakle, treba sada da radimo? Mi treba da se solidarišemo sa radom današnje vlade i da je potpomažemo u svim pravcima, mi treba prvi da protestujemo i da apelujemo na pravičnost kod naše braće u Mađarskoj i kod braće u celom svetu. Naš je bratski lanac oko celoga sveta, i mi treba na svu braću da utičemo i da ih angažujemo za našu pravednu stvar. Uticaj slobodnih zidara je vrlo veliki, i, ako mi umemo da ga okrenemo na našu korist, što nije teško učiniti, onda ćemo imati uspeha u našoj pravednoj stvari. Slobodni zidari su danas u raznim parlamentima, slobodni zidari su u žurnalistici, apelujemo na njih, molimo ih i pismima i usmeno, i pozivamo ih da sačuvaju Evropu 19. veka od skandala kakvih je bilo u 18. veku.

svetomirnikolajevicJa sam i sam došao na misao da vam se vratim i da zakucam na vrata, te da se s vama posavetujem o ovim našim teškim prilikama i da se zajednički latimo posla, ali me je ljubaznost brata stolnog starešine i vaša, draga braćo, preduhitrila. To je za mene bila naredba, i ja se njoj odazivam kao vojnik. U vašim radovima ću biti uvek, dokle god bude potrebe našoj dragoj otadžbini.

Ja blagodarim vama, draga braćo, i našem vrednom starešini na njegovim iskrenim i lepim rečima, koje mi je dodelio. Rekao sam!

Jovan Aleksijević: Hvala bratu Nikolajeviću. Draga braćo, cilj našeg današnjeg rada je da rešimo neka važna pitanja koja se tiču naše otadžbine. Brat Svetomir Nikolajević je u pismu upućenom bratu Spiri Kaliku izložio svoje ideje o putovanju našeg delegata po važnijim evropskim centrima.

Svetomir Nikolajević: Mislim da je ovo naše obraćanje pitanje moralno, a ne političko, te imamo prava da im se obraćamo i da tražimo njihovu pomoć. Predlažem da loža izabere iz svoje sredine jedan naročiti Otadžbinski odbor koji će raditi na našim nacionalnim stvarima, i koji će izraditi plan celokupnog rada.

Petar Šreplović: Podržavam predlog brata Nikolajevića.

Dr Vasa Jovanović: Uvaženi starešino, poštovana braćo, zbog ovakvog ponašanja Mađarske prema nama trebali bismo da napustimo mađarsku zaštitu i da primimo zaštitu druge strane lože. Ja imam pismo u kome mi je saopšteno da bi nas vrlo rado primili pod francuski protektorat. Mislim da bi se sada moglo i to pitanje rešiti.

Narator: Posle rasprave u kojoj su učestvovali braća Svetomir Nikolajević, Petar Šreplović, Spira Kalik i Manojlo Klidis rešeno je da se za sada pređe preko tog pitanja. Rešeno je da se iz sredstava lože pošalje izaslanik u evropske centre a da se ne traži pomoć vlade.

Dr Vasa Jovanović: Molim ložu da mi odobri da, o svom trošku, putujem sa Svetomirom Nikolajevićem u Pariz, odnosno Francusku.

Jovan Aleksijević: Molim braću da daju znak odobravanja… Prihvaćeno je.

Narator: Izabran je Otadžbinski odbor koji su činili: Svetomir Nikolajević, dr Vasa Jovanović, Miša Cukić, Čeda Petrović, Spira Kalik, Stevan Škorić, Pavle Majzner i Milivoj A. Jovanović.

Svetomir Nikolajević: Vrlo lako može doći do rata i odbor bi morao da stupi u savez sa Crvenim krstom i da se obraća svim ložama za pomoć.

Narator: U međuvremenu Jovan Aleksijević se vratio iz Budimpešte i o rezultatima razgovora sa časnicima Velike Lože Ugarske izvestio je na sednici od 16. oktobra 1908.

Loža „Pobratim“, 16. oktobar 1908.

Jovan Aleksijević: Od kako je slobodnog zidarstva u Srbiji sudbonosnije se nije rešavalo u našoj maloj radionici „Pobratim“. Dužnost je svih nas da žrtvujemo sve, a naročito svoj lični komoditet, i da se svom zbiljom i ljubavlju posvetimo važnim nacionalnim srpskim pitanjima. Sve što god se bude u loži radilo i rešavalo, to da ostane kao najveća tajna, jer samo na taj način moći će se uspeti i doći do cilja. Simbolička Velika Loža Ugarske je našu tablu primila k znanju i odgovorila da im je žao što po konstituciji ne mogu se odazvati našoj želji jer je ta stvar suviše koliko ozbiljna, toliko i politička, a protivu svršenog čina ne mogu preduzeti ništa, jer bi se to smatralo kao izdajstvo protiv otadžbine i kvalifikovalo kao buntovništvo. No, ako slobodni zidari u Srbiji misle što da preduzmu i da dođu u dodir neposredno sa velikim ložama ostalih naroda, to da gledamo da što pre postanemo samostalni i da dobijemo svoj Veliki Orijent, a mađarska braća će svesrdno pripomoći i raditi da nam se taj Veliki Orijent prizna. U privatnom razgovoru sa braćom Galjerijem, Bakanji, Mesingerom i ostalima oni su mi priznali da su i sami bili iznenađeni postupkom aneksije, da je osuđuju i da su to javno preko svojih novina i u uvodnim člancima iskazali i da će dalje u tom pravcu raditi. To je izveštaj u osnovnim crtama. Predlažem da se o izveštaju izjasnimo kada dobijemo zvaničan odgovor Velike lože Mađarske. Da li se slažete?

beograd190801Narator: Braća daju znak odobravanja.

Jovan Aleksijević: Konstatujem da je predlog prihvaćen. Za reč se javlja brat Miša Cukić.

Miša Cukić: Uvaženi starešino, poštovana braćo, govorio sam sa predsednikom Ministarskog saveta g. Perom Velimirovićem o slobodnom zidarstvu i njegovom velikom uticaju kako na evropsku štampu, tako i na pojedine vlade i parlamente velikih sila, i da su srpski slobodni zidari od svoje strane učinili potrebne korake da se vladi olakša njena teška misija u ovim nesretnim prilikama po zemlju i celokupno Srpstvo. Gospodin premijer Velimirović je vrlo pažljivo saslušao i pravilno shvatio te slobodnozidarske misije i obećao je kako moralnu tako i materijalnu pomoć srpskom slobodnom zidarstvu u tom pravcu.

Jovan Aleksijević: Draga braćo, u cilju nastavka aktivnosti srpskih slobodnih zidara ovlašćujem brata Mišu Cukića da sa merodavnim faktorima govori i ponudi usluge slobodnih zidara za srpsku nacionalnu stvar. Molim braću da mi daju znak odobravanja. Hvala.

Narator: Slobodnozidarska međunarodna povezanost dala je određenih i pozitivnih rezultata. Tako je, između ostalih, loža „Memfis” iz Bukurešta izvestila ložu „Pobratim” da će 19. oktobra 1908. godine „u Bukureštu biti veliki miting protivu Austrougarske, a u korist i pravednu stvar srpskog naroda, da će svim silama raditi i navesti svoju vladu da sklopi savez sa Kraljevinom Srbijom i da će pravednu stvar Srba potpomagati, a u isto vreme pozivaju da pošaljemo svoga izaslanika koji će prisustvovati mitingu, a u isto vreme da se i usmeno sporazumemo o zajedničkom radu na opštem dobru rumunskog i srpskog naroda.

Braća su s najvećim oduševljenjem i jednoglasno rešila da brat Miša Cukić ide u Bukurešt, kao izaslanik lože „Pobratim”, i izjavi bratsku zahvalnost rumunskoj braći, a u isto vreme da se dogovori i o zajedničkom radu za srpsko-rumunski sporazum.

Loža „Pobratim“, 20. oktobar 1908.

Narator: Na radu lože „Pobratim“ 20. oktobra 1908. prisutni su bili: Starešina Pavle Horstig i braća Jovan Aleksijević, Pera Šreplović, Manojlo Klidis, Miloš Valožić, Pera Pačić, Spira Kalik, Miljko Aleksijević, Nikola Lukaček, Dimitrije Janković, Vlajko Gođevac, Andra Dinić, Dimitrije Đurović, Dimitrije Mijalković, Marko Milutinović, Đura Popović, Dimitrije Šreplović, Benika Flajšer, Dragutin Sabo i sekretar Milivoj A. Jovanović. Pošto je otvorena konferencija, većalo je se o najnovijim političkim događajima koji se odnose na našu Otadžbinu. U živoj debati su učestvovala gotovo sva braća, osuđujući postupak Austrougarske, koja hoće da prigrabi dve najlepše srpske pokrajine Bosnu i Hercegovinu.

Pavle Horstig: Za reč se javio brat Manojlo Klidis.

Manojlo Klidis: Šta ćemo raditi ako bi došlo do rata? Da li ćemo se moći sastajati i dolaziti na radove? U slučaju rata, svako će biti zauzet svojim poslovima, a i biće onda nezgodno ostavljati porodicu samu noću.

Jovan Aleksijević: U slučaju rata, mogli bismo se sastajati danju. Ona braća koja ne budu pozvana kao vojni obveznici na dužnost mogla bi se sastajati danju, da bi noću bila kod svojih porodica.

beograd190802Petar Šreplović: Mislim da, ako bi došlo do rata, braćo, treba da se sastajemo što češće, bilo noću ili danju, jer će tada imati najviše posla za sve masone.

Benika Flajšer: Želim da obavestim braću da sam se video u Subotici sa bratom Mihajlom Cukićem, koji je putovao za Bukurešt, i srdačno je pozdravio svu braću.

Pavle Horstig: Braćo, ako se niko ne javlja za reč, mislim da završim konferenciju…

„Politika“, 20. oktobar 1908. broj 1710, strana 2.
MITING U BUKUREŠTU
– Ovacije Srbiji –

Juče u dva časa posle podne održan je u Bukureštu miting na kome je protestovano protiv aneksije Bosne i Hercegovine. U veliku salu Dakije došli su najviđeniji građani i sve korporacije sa svojim zastavama. Na mitingu su govorili prvaci sviju političkih stranaka i članovi omladine. Govornici su naglašavali da Rumunija duguje mnogo za svoju kulturu Srbiji koja je nekad slala Rumunima učitelje i sveštenike. Taj svoj dug Rumunija će najbolje vratiti Srbiji ako se sada zajedno radi sa Srpskim Narodom. U rezoluciji, koja je na mitingu jednoglasno primljena, poziva se rumunska vlada da dovede rumunsku politiku u sklad sa politikom onih naroda koji su prijatelji Rumuna. Posle toga držane su velike manifestacije po ulicama. Nošene su srpske zastave. Svuda je odjekivalo: Dole Austrija! Živela Srbija! Živeo Erdelj i Bukovina! Živeo Srpsko-rumunski savez!

Vojska i žandarmerija čuvale su Austrijsko poslanstvo i konzulat.

Sutradan (21. oktobra 1908) na naslovnoj strani „Politika“ je objavila tekst RUMUNI I MI, koji govori o suštini saveza dva naroda. Na istoj naslovnoj strani objavljen je još jedan tekst na temu aneksije:

ŠAMAR AUSTRIJI!
– Protest nemačkog društva za mir –

Nemačko udruženje za mir donelo je na svojoj poslednjoj sednici u Štutgartu ovu rezoluciju:

„Događaji na Balkanskom poluostrvu doveli su do teških uznemirenja, jer je usled njih nastala bliska opasnost od ozbiljnih zapleta i među evropskim velikim silama. Iako izgleda da želja za održavanjem mira preovlađuje, ipak se ne može poreći činjenica da je onim što se dogodilo povređen jedan međunarodni ugovor i da je time dat veoma rđav primer. Mi se osećamo obavezni da protiv toga protestujemo i sa pravnog i sa moralnog stanovišta, jer kuda bi to odvelo kad bi u međunarodnom saobraćaju nestalo vere i vernosti i kada bi se svečano zaključeni ugovori osećali samo kao nesnosni okovi, koje bi svaki od ugovarača težio da pri prvoj zgodnoj prilici sa sebe strese. Samo ozbiljnim održavanjem ugovora mogu postojati među narodima sređeni pravni odnosi i može biti mogućnosti da se poradi na toliko jako željenom olakšanju tereta koji usled utakmice u naoružanju sve više raste. Mada se mi nadamo da će poći za rukom da se sastankom jednog kongresa otkloni opasnost koja preti – kraj svih zahteva za kompenzacijama, koje se sa raznih strana pojavljuju, valja ipak da se ono što se dogodilo označi kako je u suštini, to jest kao povreda međunarodnog prava i kao teška povreda morala, kojoj se posledice ni sagledati ne mogu. Mi smo ubeđeni da će se s nama u ovoj osudi ovoga gaženja prava složiti svi oni koji pravno osećaju.”

politikalist02Austrija je počela, dakle, da dobija šamare i od svog saveznika.

Zvanični odgovor Velike Lože Ugarske upućen je loži „Pobratim” 26. oktobra 1908. (br. 2942)

Loža „Pobratim“ 10. novembra 1908. godine

Jovan Aleksijević: Draga braćo, mi smo se obratili za pomoć svojoj velikoj loži i ona nam odbija tu pomoć. Od onoga dana kada smo u skromnoj radionici našoj jednodušno zavapili bili protivu jedinstvenog zločina, nanesenog dvema čisto srpskim pokrajinama, Hercegovini i Bosni, i kada smo protivu toga nemoralnog i nečovečnoga nasilja zatražili utehe i pomoć od naše najviše zaštitne vlasti u Orijentu Budimpešti, stanje u Herceg-Bosni ne samo što nije izmenjeno, nego je još i pogoršano. Inkvizitori ćesareve kamarile gaze sve dublje u krv, a srce prosvećene Evrope kao da je obamrlo za pravdu i slobodu potištenih. Braćo, da li neko ima komentar na odgovor?

Čeda Petrović: Zaludu smo mi isticali iznad naših glava masonski znak kao poklič velike opasnosti. U ono vreme kada su po Staroj Srbiji i Maćedoniji padale srpske glave kao snoplje, naša je loža, budući potčinjena, apelovala na Simboličku Veliku Ložu Ugarske, kao svoju pretpostavljenu svetlost, da se kod prosvećenog sveta u Evropi, a naročito kod pojedinih velikih masonskih vlasti, zauzme za onaj živalj čiji opstanak zavisiše od turskog kuršuma i arnautskog ugarka, ali takođe uzalud. Rekao sam.

Jovan Aleksijević: Da li još neko želi reč? Brat Miša Cukić.

Miša Cukić: Vazda, pa i ovoga puta, naša je zaštitnica isticala svaku asistenciju kao političko delo i, pozivajući se na svoju konstituciju koja politiku isključuje, otkazala nam svaku pomoć i uslugu. Uostalom, da izgovor naše braće Mađara nije ozbiljan i opravdan, nalazimo vazda dokaza baš u njihovoj sopstvenoj kući, gde oni i pojedinačno i pomoću svojih slobodnozidarskih radionica uzimlju najaktivnijega učešća u svima političkim pitanjima zemlje, pa Velika Loža ne samo da te postupke ne osuđuje nego ih u punoj snazi favorizira.

Jovan Aleksijević: Brat Spira Kalik.

Spira Kalik: Obraćajući se, usled političkih događaja u Bosni i Hercegovini, Velikoj Loži Ugarske s molbom da nas pomogne i da te događaje kao nasilne i nemoralne žigoše – ona, ne samo što nam molbu kategorički odbija već nam ujedno zabranjuje da se obraćamo ma kome u ovom pravcu. Isključujući sebe od dužnosti, ona isključuje i nas od prava za vapaj protivu potištene nam braće u Bosni i Hercegovini.

Jovan Aleksijević: Brat Staša Binički.

Staša Binički: Ovim nebratskim i nečovečnim postupkom od strane ugarske Velike Lože unižen je naš masonski i nacionalni ponos, razorene su naše nade u braću Mađare i doveden naš opstanak u pitanje.

Jovan Aleksijević: Brat Miša Cukić.

Miša Cukić: Mi tek sad uviđamo i dolazimo do nepobitnog uverenja da su one besede braće Mađara pri instalisanju ove radionice o obnavljanju Dušanovog Carstva bile samo gole i konvencionalne fraze, a u onom bratimljenju i ljubljenju našem na beogradskom pristaništu, pre godinu i više dana, samo jedan vizantinski pohod i Judin poljubac.lozajugoslavija

Jovan Aleksijević: Brat Manojlo Klidis.

Brat Manojlo Klidis: Na nama je da radimo, da radimo žurno, da radimo agilno i na sve strane, da radimo sami, kad smo samohrani, kako bismo doprineli da se narod u Bosni i Hercegovini oslobodi polipa koji mu već trideset godina siše i srž iz kostiju. I pošto nam se od strane Simboličke Velike Lože Ugarske ne dopušta da u tom pravcu, bilo posredno bilo neposredno radimo, to nam valja pobrinuti se da se takve zaštite oslobodimo.

Jovan Aleksijević: Brat Petar Šreplović.

Petar Šreplović: Mi ne smemo više ni časa da časimo. Svi obziri što smo ih do sada imali prema Simboličkoj Velikoj Loži Ugarske uopšte, kao i prema pojedinim predstavnicima njenim posebice, moraju se skinuti ispod naše za sada mnogo preče i uzvišenije dužnosti; oni moraju da načine mesta našim patriotskim osećajima, našoj nacionalnoj ljubavi i našem bolu, koji nam je zadat baš iz one sredine u kojoj smo mi pogledali neku vajnu zaštitu za nas.

Jovan Aleksijević: Ja vam, braćo moja draga, toga radi predlažem:

1. Da se prava i potpuna loža „Pobratim” u Orijentu Beograd otkine ispod dojakošnje zaštite Simboličke Velike Lože Ugarske.

2. Da se naša loža proglasi za nezavisnu slobodnozidarsku radionicu u Srbiji.

3. Da se o ovom proglašenju izveste sve velike slobodnozidarske svetlosti na svetu.

4. Da od sada naša radionica u svima pravcima dela samostalno i neposredno.

5. Da se odmah stupi u vezu sa nezavisnim ložama u Nemačkoj (Lajpcig, Antenburg, Hildburghauzen i Gera) i da se umole za njihov postupak o administriranju.

(Ovaj predlog je propraćen živim odobravanjem)

Jovan Aleksijević: Iz samog odobravanja braće pri čitanju ovog predloga vidi se da je raspoloženje za to da se ovaj predlog primi, što i ja braći predlažem.

Čeda Petrović: Ja sam nalazio u organu Velike Lože Ugarske više puta da Mađari imaju i specijalnih loža sa nacionalnim zadacima, a tako isto lože za pomađarivanje, pa se čudim da oni sad to nama ne dozvoljavaju, izgovarajući se na konstituciju, a sami to otvoreno i javno rade.

Mihajlo Cukić: Ne možemo odmah biti za ovaj predlog, za potpunu samostalnost. Mislim da bismo mogli dobiti zaštitu koje druge strane velike lože.

Staša Binički: Mislim da treba svima velikim ložama poslati arhitektonsku tablu koju smo mi uputili Simboličkoj Velikoj Loži Ugarske zajedno sa odgovorom njihovim na nju. Draga braćo, ja molim da mi se objasni kakva je razlika između samostalne lože i lože pod Velikim Orijentom Srbije.

Jovan Aleksijević: Draga braćo, mislim da je ovo samo predlog u načelu. Tuđu zaštitu nismo tražili, za sada, zato što to ide vrlo sporo, dok mi imamo sada pune ruke posla koji nije za odlaganje.

Spira Kalik: Ova arhitektonska tabla Velike Lože Ugarske je neuljudna, jer ona ne samo da neće da nam ukaže pomoć koju od nje tražimo, ne samo da nam ne odobrava rad, već nam zabranjuje da se mi i drugome žalimo i da od drugoga tražimo pomoći. Kako se radi u Bosni i Hercegovini i ko tamo žari i pali, vidi se najbolje po tome što je za vreme do okupacije (1878–1908) bilo tamo svega tri katolička samostana, a danas ih ima, na žalost, 98.

Jovan Aleksijević: Postoje, na primer, potpuno samostalne lože u Nemačkoj, koje su pogotovu najstarije po postanku. Ako se usvoji moj predlog, onda moramo da izradimo Ustav; da izvestimo o ovome našem činu sve velike svetlosti; i najzad, da izvršimo izbor časnika za radionicu.

Čeda Petrović: Mislim da treba pre svega da izvestimo o ovome Simboličku Veliku Ložu Ugarske.

Jovan Aleksijević: Braćo, pitam, da li usvajate moj predlog?

(Braća su predlog Jovana Aleksijevića usvojila, s tim da se o donesenoj odluci izvesti i Simbolička Velika Loža Ugarske)

aneksijabihNarator: I, dok su slobodni zidari u Srbiji na svojim zatvorenim sednicama dogovarali preduzimanje potrebnih koraka na unutrašnjem i spoljnom planu kako bi se zadobile potrebne pozicije za ostvarivanje srpskog nacionalnog programa, uzbuđenja, protesti i otpori aneksiji u javnom životu Srbije nisu jenjavali. Svakom je u Srbiji tih dana bilo isuviše jasno da ona vojnički još uvek nije spremna za ratni sukob neslućenih razmera.

(U sledećem nastavku: Izveštaj Svetomira Nikolajevića sa puta po Evropi)

Roman „Masoni i sarajevski atentat“ možete naručiti u većim beogradskim knjižarama ili kod izdavača Čigoja Štampa:
T:+381 11 26 27 238 // 30 32 414; M:+381 65 288 54 28
E: [email protected]; W:http://www.chigoja.co.rs

Kultura
Pratite nas na YouTube-u