VELIKA TROJKA ZA SVETSKI MIR

EDVARD LOZANSKI / DžIM DžATRAS Donald Tramp ima priliku da ispravi greške prethodnih američkih...

EDVARD LOZANSKI / DžIM DžATRAS

Donald Tramp ima priliku da ispravi greške prethodnih američkih predsednika

Zbog pobede Donalda Trampa nad Hilari Klinton, možda nikad nećemo saznati koliko su Amerika i čitavo čovečanstvo bili blizu nuklearnog rata. Vođene globalističkom agendom „nezamenjivih“ neokonzervativaca i liberalnih intevencionista koji bi vodili glavnu reč u administraciji Klintonove, bilo bi samo pitanje vremena pre nego što bi Sjedinjene Države zaratile protiv Rusije, ili Kine, ili obe države.

Kada Tramp bude preuzeo dužnost, to će biti prvi put još od Ronalda Regana da ćemo imati predsednika koji ima adekvatnu težinu i viziju da stavi interese američkog naroda na prvo mesto. Trampova čvrsta ruka na kormilu američkog državnog broda, u kombinaciji sa njegovim poslovnim instinktima, omogućiće mu da se samouvereno, ali pravedno nosi sa snažnim i ozbiljnim vođama druge dve svetske velike sile – Vladimirom Putinom i Sijem Đinpingom. Ovo je jedinstvena istorijska prilika koja se ne sme propustiti.

Tramp može da odlučno pristupi vraćanju stabilnosti globalnom poretku koji je počeo da se otima kontroli. Dobar je znak što je obavio uljudne telefonske razgovore i sa Putinom i sa Sijem nedugo posle svoje pobede. Vreme je da se zacementira uzajamna dobra volja i sa Rusijom i sa Kinom, koje su uspostavile faktički savez reagujući na loše vođenu politiku Trampovih neposrednih prethodnika.

Niko ne bi trebalo da misli da će Trampov zadatak biti lak, s obzirom na broj spornih svetskih pitanja. Trampova politika „Amerika na prvom mestu“, čiji je cilj da Amerika ponovo postane bezbedna, bogata i velika, predstavlja dobrodošlu promenu posle više decenija globalizma. I Putin i Si takođe stavljaju interese svojih zemalja na prvo mesto – to im je posao. Sam Tramp je i ranije imao posla sa „opasnim mušterijama“, ali ga to nije sprečavalo da sklapa velike uzajamno korisne dogovore.

Evo nekih naših sugestija:

siputinOsloboditi se „nezamenjivih“: Tramp je u pravu kada kaže da mu ne trebaju arogantni, samoproklamovani „stručnjaci“, koji imaju „savršene si-vi-ove, ali vrlo malo toga s čim mogu da se pohvale osim odgovornosti za dugi niz propalih politika i ratnih poraza.“ Nikom od onih koji su napadali Trampa tokom kampanje ne bi trebalo dozvoliti da radi u njegovoj administraciji, koliko god oni pokajnički molili. To nije osvetništvo, već samo zdrav razum. Kako se kaže: „kadrovi su politika“.

Tramp mora da isključi iz svoje administracije ljude čiji bi jedini „doprinos“ bio da ga usmere u pravcu neuspeha iz prošlosti.

Dati prioritet zajedničkoj borbi protiv „radikalnog islamskog terorizma“: Tramp je s pravom kritikovao svoju doskorašnju protivnicu i „hromu patku u Beloj kući (još uvek aktuelnog predsednika Obamu; prim. prev.) zbog toga što nisu imenovali glavnu bezbednosnu pretnju Americi i celom civilizovanom svetu. Blago rečeno, to nisu ni Rusija ni Kina, koje se i same bore protiv džihadizma kod kuće. Hitno bi trebalo rešiti opasno žarište u Siriji. Pomoć tzv. „umerenim“ teroristima od strane zapadnih i regionalnih pokrovitelja, poput Saudijske Arabije, mora se odmah zaustaviti. Cilj koordinacije između SAD, Rusije i Kine, zajedno sa sirijskim i iračkim snagama, mora da bude uništenje svih džihadističkih grupa, a ne samo Islamske države. NATO bi trebalo da se obrati Šangajskoj organizaciji za bezbednost radi koordinacije svetske antiterorističke strategije.

Smanjiti regionalne napetosti tamo gde nisu ugroženi američki vitalni interesi. Suprotno sugestijama koje stižu iz spoljnopolitičkog establišmenta, ni Kina niti bilo ko drugi ne ugrožava pomorske puteve u Južnom kineskom moru. Kao što otvaranje filipinskog predsednika Rodriga Dutertea prema Pekingu pokazuje, čak ni najbliži američki regionalni partneri ne žele da budu uvučeni u vojno sučeljavanje zarad uklapanja u agendu „nezamenjivih“ u Vašingtonu. Američke brige u vezi sa Severnom Korejom mogu se rešiti samo uz poštovanje bezbednosti Pekinga. U Evropi bi NATO snage trebalo da odstupe od ruskih granica i ruskih teritorijalnih voda. Širenje NATO trebalo bi zaustaviti – počevši od odbijanja američkog Senata da izglasa priključenje malene i korumpirane Crne Gore – dok se u isto vreme bude stvarala nova evropska bezbednosna arhitektura. Trebalo bi povući i obećanje NATO iz 2008. u vezi sa prijemom Gruzije i Ukrajine. Mi i naši evropski saveznici trebalo bi da nađemo način da sarađujemo sa Rusijom na poslu izvlačenja Ukrajine iz njene političke i ekonomske krize, u obliku ujedinjene, neutralne države.

Rusija raspolaže najvećom kopnenom masom na svetu i nenadmašnim prirodnim resursima. Ona takođe jedina poseduje nuklearni arsenal koji se može meriti sa američkim. Kina je najmnogoljudnija zemlja na svetu, sa privredom koja se izjednačila s našom, kao i rastućim vojnim sektorom. Da je cilj američke politike bio da okrene ova dva džina protiv nas i gurne ih u saradnju protiv nas, ona ne bi bila uspešnija u tome nego što već jeste.

trampobamaPredsednik Donald Tramp ima priliku da ispravi greške prethodnih američkih predsednika. Umesto da budu neprijatelji, Rusija i Kina bi mogle da postanu ključni američki partneri i, sigurni smo, spremne su da pozitivno odgovore na takvu ponudu. Vreme je da Tramp i Amerika preuzmu inicijativu u cilju američko-rusko-kineske saradnje u ime bezbedne, bogate i mirne budućnosti. „Samit Velike trojke“ – Trampa, Putina i Sija – trebalo bi da bude prioritet prvih sto dana vladavine novog američkog predsednika.

Edvard Lozanski je predsednik Američkog univerziteta u Moskvi. Autor je knjige „Operacija Elba“, koja opisuje zajedničke američko-ruske antiterorističke napore
Džim Džatras je bivši američki diplomata i spoljnopolitički savetnik republikanskom vođstvu američkog Senata. Autor je važne studije „Kako američki mediji služe kao prenosnici za namerno izazvane ratove“

Chronicles/FSK

Svet
Pratite nas na YouTube-u