MATEO RENCI, ŽRTVA POLITIČKE IZDAJE ILI ANTIGLOBALISTIČKOG TALASA?

Prema dosadašnjim anketama na izborima 2017. bi verovatno pobedio evroskeptični pokret „Pet zvezdica“ Premijer...

Prema dosadašnjim anketama na izborima 2017. bi verovatno pobedio evroskeptični pokret „Pet zvezdica“

Premijer Italije Mateo Renci je rizikovao i izgubio. Njegov referendum nije naišao na razumevanje birača, a iako je premijer nagoveštavao da za cilj ima da „smanji nestabilnost političkog sistema“, da li je zaista tako?

Italijanski premijer je želeo da gornjem domu (Senatu) onemogući blokiranje zakona, usled čega bi bio daleko manje konsultovan. Senat bi time izgubio pravo da pokrene postupak izglasavanja nepoverenja Vladi, a dosadašnjih 315 izabranih senatora zamenilo bi 100 regionalnih većnika i gradonačelnika koji bi bili indirektno izabrani.

Mateo Renci je tvrdio da bi takve promene smanjile nestabilnost političkog sistema. Od Drugog svetskog rata Italija je imala 63 vlade, što je uveliko ograničilo njenu mogućnost da odgovori na ekonomske i političke izazove.

— Direktnije zakonodavstvo moglo bi da pokrene reformu državne uprave i zakočenog pravnog sistema. Ako referendum prođe, Italija će postati lider Evrope – rekao je Renci pre referenduma.

Iako je mladi italijanski premijer govorio da će reformisati Italiju i njen komplikovan sistem zbog kog je i dolazilo do česte smene Vlada, doživeo je klasično političko zabadanje noža u leđa.

Renci je predlagao da se ukine dvodomni sistem, u kojem su i donji dom parlamenta (poslanici) i gornji (Senat) morali da izglasaju isti zakon kako bi se on usvojio. Gotovo sve stranke u Italiji zalagale su se za takvu reformu. Kada je Renci, osokoljen time što se i opozicija slaže s njegovim predlogom, raspisao referendum i čak ponudio ostavku u slučaju neuspeha, desilo se sledeće: sve stranke pozvale su svoje pristalice da glasaju protiv samo kako bi ga srušile.

PREVIŠE VLASTI
S druge strane, činjenica je da bi drugačiji ishod referenduma koncentrisao preveliku moć u rukama italijanskog premijera. To je još jedan razlog zbog kog se opozicija žestoko pobunila protiv predloga. U tome im se pridružio i bivši premijer Silvio Berluskoni, koji je predlog nazvao „negacijom demokratije“.

Jedino što čudi jeste nereagovanje iz Brisela, koji obično veoma revnosno alarmira svaki pokušaj eventualnog „kršenja demokratskih principa“.

Poraz Rencijevog referenduma znači i ostanak starog, komplikovanog sistema vlasti. Tako nestabilan parlament verovatno će voditi nastavku čestog smenjivanja vlada, što će uticati i na ekonomska ulaganja u Italiju, jer malo ko želi da ulaže u zemlju koja je za 70 godina promenila 63 vlade. Ako Renci ispuni obećanje i odstupi s mesta premijera, Italija će dobiti i 64. vladu.

„MLADI LAV“ KOME SE PREVIŠE ŽURILO
Mateo Renci, koga su po dolasku na vlast nazvali „mladim lavom“ italijanske politike, prošao je put od popularnog lidera do gubitnika. Čak 60 odsto građana reklo je „ne“ na referendumu čoveku koji je 2014. sa svega 39 godina postao najmlađi premijer u istoriji Italije.

Opisuju ga kao političara kome se možda previše žurilo. Uprkos velikim obećanjima i još većoj energiji koju mu niko ne osporava, mladi Toskanac očigledno nije uspeo da na duže staze uveri građane u nužnost svoje politike.

Neretko je optuživan da vlada sam, što je još jedan od razloga koji idu u prilog tvrdnji da je referendumom zapravo želeo da postane neka vrsta „Putina iz EU“. Renci je često na mala vrata podržavao ruskog predsednika, ćutao dok ga je ostatak Evrope kritikovao, a bio među prvima kada se govorilo o ukidanju sankcija Rusiji.

Duboko je podelio Demokratsku stranku (PD) između većine i „pobunjenog krila“ krajnje levice. Pre samo tri godine, čovek koji je tada bio gradonačelnik Firence obećao je da će „očistiti stranku“ od lokalnih bosova. Da je i te kako ozbiljan u svojoj nameri Renci je pokazao uklanjanjem političkih teškaša poput nekadašnjeg premijera Masima Daleme i bivšeg gradonačelnika Rima Valtera Veltronija. Uspeo je da izgura i nekadašnjeg drugog čoveka stranke Enrika Letu, a sve kako bi sam preuzeo poziciju prvog čoveka italijanske vlade.

ŠARMIRAO RIMLjANE I BERLUSKONIJA – ALI NA KRATKO
Renci je jedan od političara kojji uživa u korišćenju društvenih mreža, pa je tako Letu ispratio putem Tvitera sa haštagom #Enricostaisereno“, koji je u prevodu značio: Enriko, budi miran – i to manje od mesec dana pre nego što ga je zamenio.

Uspeo je da pobere simpatije bivšeg premijera Silvija Berluskonija u vreme pregovaranja o ustavnoj reformi, ali je njihova „ljubav“ brzo pukla.

„Frans pres“ je pesnički naveo da je „energičan i dinamičan, ambiciozan i vlasti žedan Renci sve vreme zadržao dojam večnog tinejdžera s toskanskim naglaskom obojenim večnim tepanjem“.

Prijatno je iznenadio dobar deo Rimljana svojim kasnim ostajanjem u palati Čigi kako bi završavao državne poslove. Za vikend bi se vraćao u Toskanu, u porodični dom u kom ga čekaju supruga Agnesa i troje dece.

Mateo Renci je katolik, rođen je 11. januara 1975. u Firenci. Studirao je pravo, a prve korake u politici je učinio kao gimnazijalac volontirajući u kampanji za budućeg premijera i predsednika Evopske komisije Romana Prodija. Premijer Italije bio je ravno 1.000 dana. Nakon njegove ostavke Italiju 2017. verovatno očekuju novi izbori, koji bi bar prema dosadašnjim anketama na vlast vrlo verovatno doveli evroskeptični pokret „Pet zvezdica“, čija je politika potpuno suprotna od one koju je vodio Renci.

Autor Vladimir Filipović

Izvor Blic, 05. decembar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u