MASONI I SARAJEVSKI ATENTAT (ODLOMCI IZ ROMANA) [7]

DRAGAN KOLAREVIĆ Već 21. oktobra 1908. Nemačko društvo za mir izdalo je saopštenje koje...

DRAGAN KOLAREVIĆ

Već 21. oktobra 1908. Nemačko društvo za mir izdalo je saopštenje koje je kritikovalo politiku Beča i bilo na strani Srba i Srbije

Rad lože „Pobratim“ 24. novembra 1908.

Jovan Aleksijević: Draga braćo, brat Svetomir Nikolajević, kao izaslanik srpske masonerije u velikim ložama Pariza, Berlina i Berna, digao je u ime srpskoga slobodnog zidarstva glas protiv austrijske aneksije Bosne i Hercegovine, i na francuskom jeziku objavio jedan svoj protestni memoar koji je najpovoljnije prokomentarisan u velikoj svetskoj štampi. Molim brata Nikolajevića da nas podrobnije upozna sa misijom.

Svetomir Nikolajević: Put je bio, za kratko vreme, veoma dug, a za moje godine i suviše težak. Pri povratku legao sam u krevet, u kome sam probavio petnaest dana. Ja sam po želji lože i bez ikakvog ograničenja, sa punim poverenjem vašim, krenuo se u Evropu, da radim preko veza mojih ličnih prijatelja, a i preko radionica, da se simpatije prosvećenog evropskog mnenja okrenu na našu stranu. Pošao sam iz Beograda 14. oktobra. U mnogo koječemu prilike su bile tada neodređenije no što su danas. Onda ni vlada, ni ma ko u Srbiji nije mogao uvideti u ovim teškim prilikama kome cilju treba ići. Za mene je jedna teškoća bila još i ta što vlada koja predstavlja narod srpski ni sama nije bila načisto šta hoće i šta treba raditi, te mi je ostalo bilo da radim samo na tome da pridobijam simpatije Evrope, nisam mogao reći šta naša vlada traži. U ono vreme, kad sam se krenuo, mišljenje o Srbiji bilo je vrlo nepovoljno, izuzevši retke humane ljude i državnike koji su mogli ličnim širokim pogledom gledati na naše greške u toku poslednjih trideset godina. Treba da budemo iskreni, a naročito ovde u ovom svetom Hramu i da priznamo da smo sami krivi što je takvo mišljenje o nami vladalo. U takvim prilikama krenuo sam se u Evropu. I kao što sam pre polaska rekao da treba apelovati na internacionalna udruženja naročito na interparlamentarni savez, ja sam prema tome i krenuo se onima gde su centri tih međunarodnih udruženja i interparlamentarnog saveza. Uz put do Berna svratio sam u Minhen, tu sam se sastao sa profesorom Kvideom, članom uprave međunarodnog saveza, i od njega sam čuo mišljenje nemačkih društava mira, a to je mišljenje, draga braćo, bilo nepovoljno za našu stvar. Dokazivalo se kako Austrija ima prava svojom civilizacionom ulogom na Bosnu i Hercegovinu; govorilo se kako mi nismo kulturan narod, isticalo se naše nepoštovanje zakona, naša ubistva itd., i sve to upoređivalo se austrijskom državom, pa je, razume se, to upoređenje ispalo na našu štetu. Profesor Kvide je čak naglasio da mi ništa ne gubimo ulazeći u sferu Austrije, jer to nije nikakva nacionalna država, već država od 100 drugih država, među kojima može biti i 101. Srbija.

Iz Minhena odem u Bern, i tu sam zatekao vrednog administratora parlamentarnog saveza dr Goba, člana saveznog veća u Švajcarskoj, koji je pre moga dolaska učinio nekoliko koraka kod Uprave. Da li bi što savez trebao da preduzme u korist našu? Odgovori su bili vrlo nepovoljni, a naročito Lorda Stemo, koji je imao najružnije mišljenje, jer su ga srpski sudovi nepravedno oštetili sa 200.000 din. za vreme pada Prve srpske banke.

Nalazeći se pred takvim prilikama, a u dogovoru sa biroom parlamentarnog saveza, rešim se da pišem svima članovima uprave, tražeći od njih da pristanu da se sazove sednica u Bernu i da se na sednici protestuje protivu nasilnog akta Austrije i da narod Bosne i Hercegovine jednim opštim glasanjem da svoju reč o tome. Radi toga sastajao sam se sa ljudima uprave ne samo u Bernu već i u Brislu, Parizu i Berlinu. Svi su se složili u tome: da se protestuje protivu Austrije, ali je ostalo da se reši: hoće li se narodu srpskom dati kakva naknada. Ovaj će sastanak biti u aprilu iduće godine.

Milovanmilovanovic 670x633Videći te teškoće rešio sam se da jednim memoarom apelujem na sva udruženja parlamentarna, kao i na sve ljude koji se bave i politikom i humanitetom. U tom memoaru morao sam biti precizniji no što je srpska vlada do tada bila. Našao sam da Srbija treba da traži ono što dobiti može. Nama je najnužnije:

1) Da se ekonomski oslobodimo i

2) Da pre svačega radimo da se Srbija i Crna Gora sjedine.

Ovaj sam memoar razaslao u 400 primeraka, koji je najlepše svuda bio primljen gde sam ga poslao, a dobio sam ne mnogobrojna, ali ipak dosta veliki broj pisama u kojima se odobrava ovo traženo.

Odmah posle ovog mog memoara sva su patriotska društva u Nemačkoj izjavila protest protivu anektiranja Bosne i Hercegovine od strane Austrije. Dokaz da je moj rad imao uspeha nalazi se u tome što se u tim protestima govori o tome da narod Bosne i Hercegovine treba da se pita o aneksiji, a Srbija i Crna Gora da se zadovolje. Dakle, posle toga memoara počelo je i javno mnenje okretati se u korist srpskog pitanja i ja nalazim da je gledište sadašnje srpske vlade pravilno i da treba težiti da se pošto poto Srbija spoji sa Crnom Gorom. Sem toga, pisaću ovih dana i predsedniku Srpske Narodne Skupštine i pozvaću ga da stupi u savez interparlamentarni, jer od toga saveza može Srbija samo dobiti. Doneo sam, braćo, nekoliko primeraka memoara na francuskom jeziku da ga pročitate. Blagodarim loži „Pobratim” što je u ovim sudbonosnim prilikama shvatila svoj zadatak i izložila se materijalnim žrtvama da odgovori svom masonskom zadatku. Ja vas molim, braćo, da van lože, u ovim teškim i sudbonosnim prilikama za Srbiju i srpstvo, propovedate mir i ljubav, jer samo sloga i složan rad mogu doneti srpstvu uspeha.

Narator: Nikolajević je krenuo na put 14. a već 21. oktobra Nemačko društvo za mir izdalo je saopštenje koje je kritikovalo politiku Beča i bilo na strani Srba i Srbije. Prve povoljne reakcije stigle su veoma brzo za to vreme. Trebalo je nešto naučiti od njih, ali tragovi o njihovim delima ostali su zarobljeni u arhivima. Osim putovanja slobodnih zidara Svetomira Nikolajevića i Vase I. Jovanovića slične misije imala je i vlada. Milovan Milovanović (na slici iznad) je putovao u Berlin, Pariz, London i Rim. Održavao je i stalne kontakte sa Izvoljskim (na slici dole u sredini), ruskim ministrom inostranih poslova koji je tada intenzivno sarađivao sa engleskim ministrom Grejom. U Rusiju su otišli Nikola Pašić i Đorđe Karađorđević, tada prestolonaslednik. U Carigrad je putovao Stojan Novaković.

Milovan Milovanović je u Parizu imao niz uspešnih susreta sa Falijerom, Klemansoom i Pišonom, u Londonu sa Grejom i Hardingom, a u Rimu sa Tintonijem (na slici dole levo) i Đolitijem. U tim susretima mora se imati u vidu zidarska pripadnost.

Rezultat tih diplomatskih poduhvata bio je da je srpski nacionalni program postao prisutan u vodećim evropskim političkim krugovima. Tada je otpočeo proces u kome su slobodni zidari učestvovali sve do konačnog stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

izvoljskiS obzirom da su mnogi diplomatski poduhvati, po prirodi stvari, preduzimani daleko od očiju šire javnosti, sticao se utisak da se ništa ne radi na međunarodnom planu. Tadašnja srpska štampa i politički aktivisti kritikovali su Milovana Milovanovića, ministra spoljnih poslova, za neaktivnost, neodlučnost, nedoraslost situaciji. Milovanović se obratio poslanicima, opštoj i političkoj javnosti, govorom u Skupštini Srbije 20. decembra 1908. Tom prilikom izneo je politički program na kome su već tajno radili i slobodni zidari i zvanična diplomatija.

(U sledećem nastavku govor Milovana Milovanovića u Skupštini Kraljevine Srbije)

Roman „Masoni i sarajevski atentat“ možete naručiti u većim beogradskim knjižarama ili kod izdavača Čigoja Štampa:
T:+381 11 26 27 238 // 30 32 414; M:+381 65 288 54 28
E: [email protected]; W:http://www.chigoja.co.rs

Kultura
Pratite nas na YouTube-u