NOVOGOVOR U VREMENU POSTISTINE

NEBOJŠA KATIĆ Svako ko na javnoj sceni kritikuje ekonomsko i političko stanje i sulude...

NEBOJŠA KATIĆ

Svako ko na javnoj sceni kritikuje ekonomsko i političko stanje i sulude globalne procese, rutinski se proglašava za populistu

Svaki pokušaj kritike nametnutih političkih, ekonomskih ili vrednosnih klišea moćni globalni mediji amortizuju odvraćanjem pažnje, prećutkivanjem, relativizacijom i veštim, sistematskim političkim etiketiranjem. Takvo etiketiranje, taj pomalo orvelovski „novogovor“, donedavno je odlično služio svrsi.

Svako ko na javnoj sceni kritikuje ekonomsko i političko stanje i sulude globalne procese, rutinski se proglašava za populistu. Umesto rizičnog otvaranja debate i polemike argumentima, politički ili idejni protivnici se trajno diskvalifikuju jednostavnim atributima. Naravno, politička arena obiluje jeftinim populizmom, ali smisao novogovora nije da identifikuje i raskrinka populiste, već da onemogući ili bar da marginalizuje svaku ozbiljniju društvenu kritiku.

Slična tehnologija diskvalifikacije se postiže i zloupotrebom prideva kao što su ekstremni ili radikalni. Tako se, na primer, u ekstremne ili radikalne levičare svrstavaju svi koji ukazuju da su socijalne nejednakosti prevršile svaku meru i da uništavaju društva. Stara kovanica „blesavi levičari“, koja je ušla u modu osamdesetih godina u Britaniji, danas zvuči gotovo benigno.

JEZIK DISKVALIFIKACIJA
U vladajućem medijskom univerzumu prihvatljivi su samo oni levičari koji su „progledali“, pa zastupaju desne, mondijalne i neoliberalne ideje i koji se žestoko bore da se ništa ne menja i da sve ostane po starom.

U novogovoru ni nacionalna ili tradicionalna desnica ne prolaze dobro. Svako ko iskazuje brigu za očuvanje porodice, za nacionalni identitet i vrednosti, svako ko strepi zbog rastakanja i fragmentacije društva ili se, ne daj bože, poziva na hrišćanske vrednosti, nužno postaje radikalni ekstremista, nacionalšovinista, homofobičar, antisemita, klerofašista itd. A sa takvima se, naravno, ne ulazi u dijalog.

tramppopulistaZanimljiva je i upotreba prefiksa „pro“ ili „anti“, koji su postali osnovni jezički instrumenti kreiranja binarnog političkog i socijalnog univerzuma u kome nema prostora za neopredeljene, neutralne, ili skeptične.

Svako ko misli da Rusija nije globalna pretnja i da ruska armija ne planira da pokori Evropu, kvalifikuje se kao proruski ili proputinovski simpatizer. Isto važi i za one koji se zalažu za dijalog sa Rusijom i za poštovanje elementarnih ruskih interesa.

Svako ko je glasao za Trampa ili za Bregzit, svako ko sutra bude glasao za Marin le Pen, možda i za Fransoa Fijona, svoj glas je dao, ili će ga dati baš Putinu. I hladnoratovska sintagma „korisni idioti“ ponovo ulazi u modu. Za zapadne političare nema strašnije diskvalifikacije od one koja ih svrstava u korisne idiote ruske politike. (Kvalifikacija poput npr. „korisni idiot radikalnog islama“ se ne koristi.)

A U SRBIJI?
Van zapadne hemisfere, problematični i korumpirani političari, uz čije se ime dodaje atribut prozapadni, prodemokratski, protržišni ili liberalni, postaju prihvatljivi i popularni. Ti pozitivni i milozvučni atributi služe kao indulgencija za sve prošle i za sve buduće grehe.

Besramno, neargumentovano etiketiranje ljudi, partija i pokreta ima samo jedan cilj, a to je da ih kompromituje u očima pristojnog sveta. Kako glasati za nekoga koga „slobodni“ mediji sistematski kvalifikuju kao ekstremno levog, desnog ili kao antiliberalnog populistu? Kako glasati za „proruske političare” kada su Rusi pred vratima, takoreći u spavaćoj sobi? Ako podržavate takve političare, šta to govori o vama, i kako će vaši prosvećeniji prijatelji gledati na vas?

Čini se ipak da zapadna javnost polako postaje imuna na medijske manipulacije, bar na one koje se neposredno tiču njihovih sudbina. To se pogotovo odnosi na veliki i nesrećniji deo stanovništva koji sve teže živi, pa iz inata ili očajanja glasa protiv svega što centri moći i mediji pokušavaju da nametnu.

Što se Srbije tiče, ona je blagosloveno izolovana od političkog novogovora. U Srbiji dominira (staro)govor bez mimikrije, eufemizama, bez jezičke ekvilibristike. To je govor u kome nema sublimne lingvističke manipulacije. Govori se i piše direktno, jezikom koji svako razume, pogotovo oni koji ne znaju da čitaju, ili se s čitanjem muče.

populizamU takvom diskursu politički protivnici nisu ni populisti, ni ekstremni levičari niti desničari, oni nisu ni „pro“, ni „anti“. Oni su kreteni, degenerici, lopuže, ološ, bitange, šljam, prevaranti, šibicari i sl. Onima koji bi da kritikuju takav način javnog ophođenja i koji veruju da je čak i novogovor bolji od primitivizma, neki novi Nikola Pašić bi poručio: Kakvi ste vi Englezi, takav je i moj novogovor.

Politika

Politika
Pratite nas na YouTube-u