KONKRETNI POVODI ZA TERORISTIČKE NAPADE NA TURSKU

HAKAN KARAKURT Učestalost i ozbiljnost napada se povećavaju, pa se i prebacivanje Turske iz...

HAKAN KARAKURT

Učestalost i ozbiljnost napada se povećavaju, pa se i prebacivanje Turske iz zapadnog u evroazijski blok ubrzava

Uveče 10. decembra, posle fudbalske utakmice u okrugu Bešiktaš (Istanbul, Turska), na meti bombaškog napada bili su turski policajci koji su napuštali stadion. Prema rečima ministra unutrašnjih poslova, dve bombe su eksplodirale u nizu, prvo je bila automobil-bomba, a drugo bombaš-samoubica. Nažalost, 38 ljudi je ubijeno, među njima 30 policajaca, dok je 155 policajaca i građana ranjeno. Najavljen je dan žalost, a kurdski separatistički pokret PKK preuzeo je odgovornost za bombaški napad. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je bio na putu da poleti u Kazahstan u zvaničnu posetu kako bi pregovarao o bilateralnim odnosima i mogućem članstvu Turske u Šangajskoj organizaciji za saradnju, tako da je vreme bombardovanja bilo smišljeno.

Ova 2016. godina vrlo je bolna godina i prekretnica za Tursku. Iako se Turska bori protiv PKK od 1984. godine, prvi put samoubilačkim bombaškim napadima i automobilima bombama PKK za mete bira civile u velikim gradovima Istanbulu i Ankari. Tokom 2016. godine u turskim gradovima dogodilo se 12 bombaških napada u kojima je stradali 317 ljudi, dok su stotine ranjene.

Daeš i PKK ravnopravno dele odgovornost za bombaške napade. Istanbul je ove godine pet puta bio meta a Ankara tri puta. Prvi Daešov samoubilački bombaški napad dogodio se 6. januara 2015. godine, a napadi su dostigli vrhunac tokom 2016, otkad je Turska na meti Daeša u Siriji. Uzgred, propali pokušaj vojnog udara, koji su izveli „feto-teroristi“ (teroristi Fetulaha Gulena; prim. ur.) uz pomoć SAD odneo je 240 života – ovaj napad se smatra američkim napadom posredstvom njihovih zastupnika.

OSAM RAZLOGA
Da bi se razumeli razlozi zašto je Turska stalna meta terorističkih grupa, trebalo bi knjiga da se napiše. U nastavku ću samo pomenuti nedavna dešavanja, koja su se dogodila uglavnom prošle nedelje i ostaviću na procenu čitaocima:

Prošlog meseca je Parlament EU predložio zamrzavanje pregovora o članstvu Turske. Erdogan je odgovorio da je Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) bolja opcija od EU zato što se nijedna zemlja u organizaciji ne meša u unutrašnje poslove zemalja članica i zato što je vizija ŠOS zajednička dobit, a ne jednostrano nametanje. Turska će 2017. godine predsedavati Klubom za energetiku ŠOS i biće prva država koja nije iz ŠOS a koja će predsedavati Klubom;

Nakon pokušaja državnog udara, predsednik Erdogan je posetio Rusiju, Belorusiju, Pakistan i Uzbekistan. On je trebalo da poleti u Kazahstan kad se dogodio poslednji bombaški napad. Tokom posete on je izjavio da Evroazija raste i da je budućnost Turske u saradnji sa evroazijskim zemljama;

Ovih dana portfolio investicije EU i SAD napuštaju tursko tržište novca, a zapadne rejting kompanije smanjile su rejting Turske. Američki dolar je skočio za 21 odsto od pokušaja puča 15. jula. Nedavnu ekonomsku fluktuaciju Turci vide kao ekonomski napad na nacionalnu ekonomiju. Odgovor Turaka, na Erdoganovu inicijativu, bilo je pokretanje kampanje za de-dolarizaciju. Domaćinstva, preduzeća i vladine institucije su račune u američkim dolarima zamenile za račune u lokalnoj valuti sa ciljem očuvanja turske lire;

istanbulterorizam11 Pored toga, Turska je ponudila Rusiji, Kini i Iranu važne trgovinske partnere iz Turske da trguju u lokalnim valutama umesto u američkim dolarima. Stratfor, poznat kao senka CIA je 8. decembra objavio članak u kome je istakao da, ako druge zemlje poput Turske biraju da ne koriste američki dolar u međunarodnoj trgovini, ceo sistem može da se izmeni u korist de-dolarizacije. Nema sumnje da američki dolar gubi titulu rezervne valute. Američka hegemonija je ozbiljno uzdrmana;

Turske specijalne snage i umereni protivnici su blokirali Al-Bab, i to će okončati san Jedinica narodne odbrane da uspostave kurdski koridor u severnoj Siriji. Turska je jasno rekla da je sledeća meta Manbidž, koji je trenutno pod kontrolom Kurda;

Vladajuća partija (AKP) i protivnička Partija narodnog pokreta zajedno su predložile ustavni amandman kojim se predviđa promena turskog političkog sistema sa parlamentarnog u predsednički. U političkoj istoriji Turske se pokazalo da kolicione vlade ne rade dobro, pa će ustavni amandman Turskoj omogućiti stabilnije i jače političko tle;

Prošle nedelje je turski premijer Binali Jildirim posetio Moskvu da bi nastavio približavanje Turske i Rusije. U međuvremenu, Erdogan je ratifikovao sporazum Turski tok, prema kome će ruski prirodni gas ići direktno u Tursku;

Nedavno istraživanje koje je sprovela agencija A&G, objavljeno 11. decembra, ističe interesantne podatke o javnom mnenju. Iako je Turska članica NATO, 83 odsto Turaka ne smatra SAD saveznikom, dok 61 odsto ne smatra EU saveznikom. Sa druge strane, 66 odsto smatra da je Rusija prva zemlja sa kojom bi Turska trebalo da se zbliži.

CENA KOJU PLAĆA NAROD
Cele ove godine Tursku zajedno i opasno ciljaju i PKK, i Daeš, i feto-teroristička organizacija. Učestalost i ozbiljnost napada se povećavaju, pa se i prebacivanje Turske iz zapadnog u evroazijski blok ubrzava.

istanbulterorizam12Zbog terorističkih napada turski narod plaća veoma visoku cenu, ali mora se znati i razumeti da tursko rukovodstvo i javnost zajedno imaju volje da se suprotstave terorizmu i ekonomskim napadima. Ti napadi ne slabe, nego jačaju nacionalno jedinstvo kako bi se nastavilo sa nezavisnom nacionalnom i međunarodnom politikom. Kao narod koji je ukorenjen u stepama Centralne Azije i koji se više od hiljadu godine borio protiv Zapada, Turci su navikli na teškoće i spoljne pretnje. Zato ni SAD ni nametanja EU ne mogu da blokiraju turske sudbinu. Turska će se sâma preusmeriti ka velikoj Evroaziji i pojačati saradnju sa svojim slovenskim, arapskim i persijskim susedima u smislu politike, ekonomije i kulture i doprineti ponovnom rađanju velike evroazijske civilizacije.

Katehon

Svet
Pratite nas na YouTube-u