ALEKSEJ MARTINOV: ŠTA JE TRAMPOV EMISAR RADIO U MOSKVI

Trampov savetnik oštro okarakterisao ukrajinsku krizu kao „državni udar pod patronatom CIA“ i izjavio...

Trampov savetnik oštro okarakterisao ukrajinsku krizu kao „državni udar pod patronatom CIA“ i izjavio da je moguće priznavanje nadležnosti Rusije na Krimu

Prošle nedelje sve informativne agencije objavile su vest da je u Moskvu stigao po skandalima poznati savetnik štaba Donalda Trampa Karter Pejdž. Poseta je, što je važno, nezvanična. Takav format omogućava učesnicima da slobodnije razgovaraju o važnim pitanjima, što se kaže, bez posebnih obaveza. I sasvim sigurno bez potrebe da podnose raport sveprisutnim medijima.

Pa ipak, zašto je dolazio Pejdž?

Pre nego što odgovorimo na to sasvim konkretno pitanje, pogledajmo u kakvoj situaciji se dogodila ta, u svim aspektima, značajna poseta.

Američki predsednik će biti biran 19. decembra. Oni isti elektori, koje su birali Amerikanci neposrednim glasanjem 8. novembra, okupiće se radi glasanja i Amerika će konačno dobiti novog predsednika. Jasno je da je to prilično uslovna procedura, svojevrstan atavizam svitanja američke demokratije. Niko ne sumnja da će za novog predsednika biti izabran Donald Tramp, koji ima više elektora. Njegova inauguracija će biti održana, kao što je predviđeno, 20. januara.

U vremenu preostalom do izbora i stupanja na dužnost odlazeća administracija Baraka Obame teži na stvori što više problema onima koji će ih zameniti, ne opraštajući im sraman poraz koji su pretrpeli uprkos svim državnim, medijskim i novčanim resursima bačenim da bi se u Belu kuću dovela „baba američke demokratije“ Hilari Klinton.

Nedelju dana pre glasanja elektora, ponovo se pod pritiskom iz Vašingtona postavlja pitanje proširenja sankcija, sada već od strane „velike sedmorke“ (premda je bez učešća Japana to, naravno, „šestorka“), protiv saveznika legitimne vlade Sirije na čelu sa Bašarom Asadom. Glavni Asadov saveznik u borbi protiv terorizma u Siriji je i dalje, kao što je poznato, Rusija, čije Vazdušno-kosmičke snage uspešno doprinose brzom nastupanju mira u Siriji i celom regionu.

U svetlu tih „prekookeanskih napora“, interesantna je vest o privatizacionom dilu – o kupovini 19,5 odsto državnog paketa akcija kompanije „Rosnjeft“ od strane katarskog investicionog fonda za 10,5 milijardi evra. Ruski budžet će do kraja godine dobiti dodatnih više od 700 milijardi rubalja.

Kao što je poznato, ta ruska kompanija se nalazi pod sektorskim sankcijama SAD i ima ograničen pristup svetskim finansijama i tehnologijama, što je bila prepreka učešću stranih investitora u privatizaciji kompanije.

Ni štab pobedničkog kandidata na predsedničkim izborima u SAD ne sedi skrštenih ruku. Osim formiranja tima kandidata za ključna mesta u američkom sistemu državne uprave, o čemu se naširoko raspravlja u celom svetu, Tramp šalje svoje emisare u ključne zemlje.

Uzgred budi rečeno, kao jedan od glavnih pretendenata na funkciju državnog sekretara navodi se Reks Tilerson, predsednik korporacije Ekson mobil, koja je partner ruskog Rosnjefta. Onog istog Reksa kojeg je u septembru 2012. godine Vladimir Putin odlikovao Ordenom prijateljstva „za veliki doprinos razvoju i jačanju saradnje s Ruskom Federacijom“.

I u svetlu svih tih veoma zanimljivih događaja u Moskvu stiže savetnik štaba Donalda Trampa Karter Pejdž.

Karter Pejdž je prilično interesantna ličnost. Poreklom je iz Pentagona (pitomac Vojno-pomorske akademije). Biznismen je i finansijer. Nekoliko godina početkom 2000-tih radio je u Rusiji na čelu filijale tada najjače američke banke Meril linč. Suvlasnik je rusko-američkog investicionog fonda. I, na kraju, savetnik Trampovog štaba, kojeg su mediji koji su podržavali Klintonovu u najblažoj varijanti zvali „agent KGB-a“.

Tokom rada u Moskvi Karter Pejdž je stekao mnoge veze sa velikim ruskim biznisom i državnim organima. Upravo za ime finansijera Kartera Pejdža posmatrači vezuju razotkrivanje finansijskih afera i „drugih radnji“ kompanije Hermitadž, koja je radila u Rusiji početkom 2000-tih pod rukovodstvom dobro poznatog Vilijama Braudera, povezanog sa britanskim i američkim tajnim službama.

Jasno je da poseta štaba praktično izabranog američkog predsednika nezvanične prirode, iako su svi državni mediji izvestili o tome. A zvanični organi – od MIP do administracije predsednika RF – za svaki slučaj su prokomentarisali posetu Trampovog emisara u stilu „ne komentarišemo privatne posete privatnih lica“.

Što nije smetalo Karteru Pejdžu da dâ ceo niz važnih izjava. Između ostalog, savetnik Trampovog štaba je oštro okarakterisao ukrajinsku krizu kao „državni udar pod patronatom CIA“ i izjavio da je moguće priznavanje nadležnosti Rusije na Krimu.

Takođe, Pejdž je izjavio da postoji želja velikog američkog biznisa da se vrati na rusko tržište i čak da proširi svoje pozicije u poređenju sa onim koje su imale američke kompanije pre krize u rusko-američkim odnosima.

To jest, nagoveštava se određena agenda i određuje budući dijapazon „trgovinskih“ pregovora u februaru sledeće godine, kada će novi predsednik i njegova administracija stupiti na dužnost. Istina, za sada je neizvesno šta će Trampovi ljudi tražiti u zamenu, ali je pokazivanje namera definitivno prošlo dobro.

Pejdž se vratio kući u SAD. Za nedelju dana provedenih u Moskvi, Trampov savetnik je održao mnogo neformalnih sastanaka sa predstavnicima „ruskog velikog biznisa“ i „idejnim vođama“, kako je sam najavio svoju posetu.

Takav način sondiranja, premda je više svojstven vođenju biznisa nego globalne politike, takođe je i pomalo zaboravljen, ali veoma efikasan način za razvoj političkih odnosa.

Zajedno sa Donaldom Trampom u Belu kuću će u januaru ući i biznismeni-pragmatičari, orijentisani na ostvarivanje profita, na rezultat.

U svakom slučaju, od februara 2017. godine biće okrenuta nova stranica rusko-američkih odnosa. To uopšte ne znači da se nešto menja u našim strategijama. Ali, da se menjaju pristupi – to je očigledno.

Izvor Fakti, 15. decembar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u