ZABORAVLjENI HUMANI GEST SRBIJE

Sličan događaj ni pre ni posle 1885. godine nije zabeležen. Srbija je pomogla državi...

Sličan događaj ni pre ni posle 1885. godine nije zabeležen. Srbija je pomogla državi s kojom je tada bila u ratu

Malo ko zna priču o jednom izuzetnom humanom gestu države Srbije potkraj 19. veka. Na događaj podseća tabla u holu zgrade Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi na kojoj piše: „Budi human kao što je u ratu bila humana Srbija 1885.” a objašnjenje čime je naša zemlja zadužila Međunarodni Crveni krst nije samo interesantno već i poučno danas dok u mnogim delovima planete bukte ratovi, a primirja se krše ne dopuštajući da se s ratnog bojišta, kao što se dešava u sadašnjim ratnim područjima, sklone žene i deca, dostavi humanitarna pomoć. Srbije je te 1885. godine dozvolila da se preko njene teritorije prevezu ranjenici zemlje s kojom je bila u ratu.

Ova neobična priča počela je širenjem Bugarske na Balkanu poslednjih decenija pred ulazak u 20. vek. Kako se radilo o direktnom kršenju odluka Berlinskog kongresa a za tadašnju Kraljevinu Srbiju predstavljalo direktnu opasnost i provokaciju, kralj Milan je Bugarskoj, posle neuspelih diplomatskih pokušaja, objavio rat.

Srbija je u to vreme već imala uređene bolnice, a bio je osnovan i Crveni krst. Bugarska nije imala čak ni vojne sanitete, tako da bugarske ranjenike nije imao ko da odnese s bojišta ni da im pruži medicinsku negu. Međunarodni Crveni krst prikupio je pomoć iz svih krajeva Evrope koja je trebalo da se dopremi ovoj državi.

Ironično, jedini put do Bugarske vodio je preko Srbije.

I tada se dogodilo nešto što svet nikada nije video – vojna komanda Srbije prekinula je rat na jedan dan, otvorila liniju fronta i propustila medicinski transport preko svoje teritorije.

Srbija je učinila i više: transportu međunarodnog Crvenog krsta dodala je lekove, ćebad i krevete iz svojih zaliha i bugarskim vojnicima predala sve što je neophodno za otvaranje jedne bolnice.

Julija Kotal Jevrić iz Crvenog krsta Beograda ističe da su za ovaj presedan u svetskoj istoriji ratovanja Međunarodni komitet Crvenog krsta, Austrijski i Bugarski Crveni krst zahvalili Srpskom društvu Crvenog krsta.

– Srpsko društvo Crvenog krsta izdejstvovalo je da tada vrhovni komandant, kralj Milan, dozvoli transporte pomoći Bugarskoj vojsci, poštujući Ženevsku konvenciju – navela je Julija Kotal.

Sličan događaj ni pre ni posle 1885. godine nije zabeležen. Srbija je pomogla državi s kojom je tada bila u ratu. U znak sećanja na ovo nesebično delo, Međunarodni Crveni krst je Srbiji dodelio posebno priznanje za humanost, a ploča s natpisom „Budi human kao što je bila humana Srbija 1885.” i danas stoji u zgradi ove institucije u Ženevi kao podsetnik na događaj koji predstavlja presedan u istoriji ratovanja.

TABLA ZAHVALNOSTI NIJE ZABORAVLjENA SLUČAJNO
Priču o srpskoj dobroti kovanoj u ratu moguće je proveriti i videti spomen-tablu o događaju 1885. samo ako posetite hol ženevskog sedišta Crvenog krsta. Mi smo je čuli od sugrađanina, Milana Stevančevića.

– Sedamdesetih godina prošlog veka bio sam u Ženevi na konferenciji. Tu sam upoznao jednu gospođu čije ime sam zaboravio. Ona mi je pokazala tablu na kojoj je na nemačkom pisalo „Be as humane as Serbia was 1885”. Slikao sam tablu, ali i tu fotografiju sam negde, nažalost, izgubio…

Davno je to bilo. Ne znam da li je o ovome neko pisao. U to vreme sve naše delegacije znale su za Tablu zahvalnosti, kako smo je zvali. I o tome se ćutalo. Tada se nije smelo govoriti o Srbiji pohvalno pošto bi vas odmah proglasili nacionalistom. Zato je ova istinita povest zaboravljena – ispričao je Stevančević.

ČEDOMIR ANTIĆ: SRBIJA UVEK POŠTOVALA KONVENCIJE
Naš istoričar Čedomir Antić kaže da nije video ploču, ali ističe da je Srbija zahvaljujući Vladanu Đorđeviću među prvim zemljama pristupila Crvenom krstu i poštovala konvencije u svim kasnijim ratovima. Zanimljivo je da je u vreme rata iz 1885. vojnu bolnicu u Nišu vodio naš veliki pisac Laza Lazarević (tada major), naveo je Antić.

Autor Branislava Jakšić

Izvor Politika, 19. decembar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u