VLADIMIR MIHEJEV: TRI POSLEDICE ANENTATA U ANKARI

Organizatori ubistva verovatno su se nadali da će atentat zaustaviti zbližavanje Rusije, Turske i...

Organizatori ubistva verovatno su se nadali da će atentat zaustaviti zbližavanje Rusije, Turske i Irana, ali će se desiti suprotno

Ovaj teroristički napad pokazuje da islamističke grupe povlače očajničke poteze, jer ostaju bez novca i naoružanja koje su im slali njihovi pokrovitelji, a oslabio im je i džihadistički žar, tako da polako shvataju da im razvoj situacije u najturbulentnijem regionu na svetu nikako ne ide na ruku.

VEZA IZMEĐU ANKARE I MOSKVE NIJE PREKINUTA
Prvo i najvažnije je to što je Moskva iskazala jasan i odlučan stav da je organizatore ubistva neophodno izvesti pred lice pravde. Posle ovog tragičnog događaja predsednik Putin je na konsultacije pozvao ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova, ali i šefove bezbednosnih i obaveštajnih službi.

Pored nastojanja da dobije diplomatsku podršku (Moskva je najavila da će pitanje ubistva ambasadora postaviti pred Savetom bezbednosti UN), očekuje se da će ruska strana zatražiti i bolju koordinaciju svojih i bezbednosnih službi Turske tokom rada na ovom slučaju, što će sigurno dovesti do bržeg otkrivanja krivaca.

Brojni mediji preneli su komentar koji je na Tviteru postavio Fatih Oke, ataše za štampu ambasade Turske u Vašingtonu: „Metak ispaljen na ambasadora Karlova nije bio namenjen samo njemu, već i odnosima Turske i Rusije“.

To je još jedan dokaz da postoji duboko razumevanje na različitim nivoima komunikacije između dveju zemalja. Međutim, postoje i brojne „treće strane“ koje žele da udalje Ankaru od Moskve. Ali to se ovoga puta neće desiti. Tragični incident neće poljuljati bilateralne odnose.

ATENTAT ĆE SAMO UČVRSTITI ERDOGANOVU VLAST
Drugo, ovaj teroristički akt imaće posledice na unutrašnju tursku politiku. Tvrdnja koju je izneo kanal HaberTurk da je 22-godišnji Mevlut Mert Altintaš navodno bio član FETO (teroristička organizacija Fetulaha Gulena) još nije zvanično potvrđena.

Ako se ispostavi da je tačno da je ubica bio blisko povezan sa nekadašnjim saveznikom, a današnjim protivnikom predsednika Redžepa Erdogana, Fetulahom Gulenom koji boravi na teritoriji SAD, to će samo pojačati „lov na veštice“ pokrenut u Turskoj posle neuspešnog državnog udara prošlog leta.

To bi ujedno navodnog „liberala“ hodžu Gulena učinilo saučesnikom u ovom ubistvu s predumišljajem. Da li bi to navelo Moskvu da se pridruži Ankari u zahtevu za izručenje ovog bivšeg imama iz SAD?

Da li će možda u tom slučaju i Bela kuća žrtvovati Gulena radi poboljšanja odnosa sa Turskom i Rusijom, s obzirom na smenu vlasti 20. januara? Mora se priznati da je to vrlo zanimljivo pitanje.

ZBLIŽAVANjE RUSIJE, TURSKE I IRANA
Treće, trenutak koji je izabran za atentat od ključnog je značaja za istragu. Mala je verovatnoća da je vreme odabrano slučajno. Ubistvo je izvršeno samo nekoliko dana pre najavljenog odlaska turskog ministra spoljnih poslova Mevluta Čavušoglua u Moskvu, gde je trebalo da razgovora sa ruskim i iranskim kolegama – Sergejem Lavrovom i Muhamedom Džavad Zarifom.

Bilo je planirano da se na ovim razgovorima ozbiljno razmotri novi odnos snaga na terenu posle uspeha sirijske regularne armije i uspostavljanja kontrole nad Alepom.

Čini se da je Moskva polagala dosta nade u taj susret, uprkos tome što je jedan zvaničnik turskog ministarstva spoljnih poslova pokušao da umanji njegov značaj, rekavši da „to nije susret od koga se može očekivati čudo, već je to prilika da sve strane iznesu svoje stavove“.

Sergej Lavrov je očekivao susret sa mnogo više optimizma: „Nadam se da ćemo razgovarati o detaljima i konkretnim uslovima koji mogu zaista doprineti poboljšanju situacije na terenu, dok se naši zapadni partneri više bave retorikom i propagandom, umesto da utiču na one koji ih slušaju“.

Moskva je i dalje odlučna da pomogne regionalnim akterima da privedu kraju građanski rat u Siriji i zauvek otklone opasnost koja preti od „Islamske države“. Ciljevi su jasni i nema odustajanja od njih.

Krajnji ishod sadašnje humanitarne katastrofe u Siriji (a to je, nažalost, posledica svakog građanskog rata), imaće direktan uticaj na kredibilitet pozicije Moskve u regionalnim geopolitičkim relacijama, kao i na ocenu efikasnosti njene diplomatije.

Hici, kukavički ispaljeni s leđa, koji su usmrtili visokog diplomatskog predstavnika Rusije, neminovno će uticati na nedavno uspostavljene, ali još uvek nedovoljno snažne veze između Rusije, Turske i Irana.

Organizatori ubistva verovatno su se nadali da će ono zaustaviti zbližavanje ovih regionalnih sila, ali će se desiti suprotno – taj zločin će samo doprineti njihovom bržem zbližavanju.

Izvor Ruska reč, 20. decembar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u