PUTIN O AMERIČKIM IZBORIMA, MODERNIZACIJI VOJSKE, SIRIJI, UKRAJINI, EVROPI…

„Privikli smo se da naše odnose (sa Kinom) nazivamo „strateškim partnerstvom”. Međutim, to je...

„Privikli smo se da naše odnose (sa Kinom) nazivamo „strateškim partnerstvom”. Međutim, to je nešto više od strateškog partnerstva”

Rusija ne spori da je američka armija moćna, ali svoje Oružane snage smatra moćnijim od sile svakog mogućeg agresora – rekao je Vladimir Putin povodom saopštenja Stejt departmana da je današnja armija SAD najmoćnija vojna sila u istoriji čovečanstva.

Na svojoj tradicionalnoj prednovogodišnjoj velikoj pres-konferenciji, ruski lider je istim povodom dodatno razjasnio:

„Zbog čega su zvaničnici aktuelne administracije (SAD) odjednom počeli da tvrde da su oni najjači i najmoćniji? U redu je, tamo kod njih zaista ima više i raketa, i podmornica, i nosača aviona, mi to ne osporavamo, ali govorimo da smo mi naprosto jači od svakog agresora i da to je tako“.

Još je dodao: „Nisam slučajno rekao da smo jači od svakog mogućeg agresora. To je veoma važno. A ko je za nas agresor? Onaj ko potencijalno može napasti Rusku Federaciju. Dakle: mi smo jači od svakog potencijalnog agresora. To i danas mogu da ponovim! I zbog modernizacije Oružanih snaga i stanja u njima, a i zbog naše geografije i istorije.“

Putin je naveo da je polovina svog naoružanja Oružanih snaga RF proizvedena poslednjih godina i moderna, a da će udeo najmodernijeg do 2021. biti povećan na 70 odsto.

Naglasio je da ne vidi ništa neobično u izjavi novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa o jačanju američkog nuklearnog arsenala, pa se ponovo vratio na tvrdnju Stejt departmana koju je izgovorio njegov portparol Džon Kirbi:

„U izjavi novoizabranog predsednika SAD nema ničeg novog. On je za vreme predsedničke kampanje govorio o neophodnosti da SAD ojačaju nuklearnu komponentu svojih Oružanih snaga. Nema su ništa neobično. Da budem iskren, začudile su me izjave oficijelnih lica aktuelne američke administracije koja su iz nekog razloga počela da dokazuju da su Oružane snage SAD najmoćnije u svetu. To niko ne osporava“.

Još je. zamoljen da objasni zbog čega je juče posebno apostrofirao ruske strateške nuklearne snage, dodatno razjasnio:

„Ne skrivamo da smo odradili veliki posao u modernizovanju svog raketno-nuklearnog potencijala. To se tiče naših Raketnih strateških snaga na kopnu, a i na moru. Naša Ratna flota dobila je nove atomske strateške podmornice sa novim tipovima raketa. Isti je slučaj i sa avijacijom: i sa samim avionima i sa naoružanjem koje nose. A sve radimo strogo u skladu sa sporazumom START-3.“

U ovom kontekstu Putin je podsetio da su SAD 2001. godine izašle iz sporazuma o protivraketnoj odbrani i objavile da ono što će činiti nije upereno protiv Rusije.

„Na to sam im rekao da ćemo mi morati nekako da odreagujemo. Odgovor je bio: „Radite šta želite… Eto, mi to i činimo.“

Zamoljen da otkrije da li se u Kremlju analiziraju ozbiljne promene u koje je svet ušao i da prokomentariše tvrdnju Baraka Obame da „Putina podržava 37 odsto birača Republikanske partije“ i da bi se Ronald Regan zbog toga „prevrnuo u grobu“, ruski lider je rekao i ovo:

„Obamina administracija i rukovodstvo Demokratske partije SAD sve svoje neuspehe pokušavaju da svale na spoljne faktore. A Demokratska partija nije izgubila samo predsedničke, nego i izbore za oba doma Kongresa SAD. Zar smo im mi i to odradili, zar je to moje delo? Stvari uopšte ne stoje tako… U SAD postoji jaz između gledanja elite i narodnih masa na to šta je dobro… A to što značajan deo republikanskih birača podržava predsednika Rusije – ja to čak ne povezujem sa sobom. Naravno, dobro je što u SAD postoje ljudi koji prema nama imaju simpatije zbog našeg pristupa tradicionalnim vrednostima. Dobro je jer je to pretpostavka da odnose među tako moćnim zemljama kao što su SAD i Rusija možemo graditi na bazi obostranih simpatija naroda“.

„A što se Regana tiče – produžio je Putin – mislim da bi se obradovao što predstavnici njegove partije pobeđuju na svim frontovima, a bilo bi mu drago i zbog upravo izabranog predsednika koji je suptilno osetio raspoloženje američkog društva i na toj liniji išao do kraja, mada niko – osim nas ovde – nije verovao da će pobediti“.

Na ovom mestu je Putin dobio aplauz, a u nastavku je dodao:

„A istaknute demokrate iz američke istorije verovatno bi se zbog svega prevrnule u grobu. Ruzvelt bi sigurno, a on je bio istaknuti čovek svetske i američke istorije koji je u najtežim godinama Velike depresije i u Drugom svetskom ratu ujedinio naciju. A današnja američka administracija u njoj izaziva podele, to je apsolutno očevidno. Pozivanje elektora da ne glasaju za Trampa – to je korak ka podeli nacije. Uzgred: za Trampa nisu glasala dva, a za Klintonovu četiri elektora, što znači da su demokrate i na tom planu izgubile. Eto, gube na svim stranama, a krivce traže sa strane. Treba umeti gubiti dostojanstveno“.

Državnički mudro, Putin je na kraju podvukao: „Želim da sa novoizabranim predsednikom SAD, kao i sa budućim liderima Demokratske partije, gradimo konstruktivne odnose koji bi bili u korist SAD i Ruske Federacije i naroda naše dve zemlje“.

Dopisnik The Wall Street Journal Nejtan Hodž upitao je predsednika RF: „Da li su u sledećoj godini mogući prevremeni predsednički izbori?“

Putin mu je odmah postavio kontrapitanje za koje je dobio aplauz nekoliko stotina ruskih i stranih novinara: „A u kojoj zemlji?“

Hodž je odmah dodao: „U Rusiji“.

Usledio je kratak odgovor: „To je moguće, ali nije svrsishodno“.

Vladimiru Putinu su za vreme prednovogodišnjeg susreta sa više stotina domaćih i stranih novinara bile postavljene desetine pitanja.

Dva je postavio Fuad Safarov, novinar turske agencije SPUTNIK: „Rusija i Turska su prvi put uspele da reše jedno globalno pitanje, mislim na Alep, bez učešća Zapada. Hoće li Iran, Rusija i Turska izaći na kraj sa kvarnim igrama na Bliskom Istoku? U junu, nakon što je počela normalizacija rusko-turskih odnosa, došlo je do pokušaja državnog prevrata u Anlari, a sada – posle približavanja pozicija povodom Alepa i Sirije – dogodilo se ubistvo ruskog ambasadora u Turskoj. Kako gledate na tu podudarnost?“

— Atentat na našeg ambasadora bio je atentat pre svega na Rusiju i na rusko-turske odnose. Da budem otvoren: bio sam skeptičan prema tezi da je naš avion bio oboren bez naredbe najvišeg turskog rukovodstva, odnosno da su iza toga stajali ljudi koji su želeli da nanesu štetu rusko-turskim odnosima. Ali sada – nakon ubistva našeg ambasadora – počinjem d menjam mišljenje. Sada mi se čini da je sve moguće i da su destruktivni elementi prodrli u sve državne strukture Turske, uključujući i armiju, i to duboko. A hoće li to zasmetati razvoju rusko-turskih odnosa? Neće!“

Odgovarajući Safarovu, ruski lider je o Alepu i njegovom oslobađanju rekao:

„Veliku ulogu u tome su odigrali predsednik Turske i predsednik Irana i rukovodstvo te zemlje. Ne znam hoće li zazvučati neskromno, ali – sve bi bilo naprosto nemoguće bez učešća Rusije. Danas me je ministar odbrane (Sergej Šojgu) obavestio da je uz našu pomoć iz Alepa izvedeno preko 100.000 ljudi. A hiljade iz drugih gradova – u zamenu za evakuaciju iz Alepa. To je – podvlačim ovo da bi svi čuli – najveća u savremenom svetu međunarodna humanitarna akcija. Ona ne bi bila moguća bez aktivnog rada turskog rukovodstva, predsednika Turske, predsednika Irana i celog iranskog rukovodstva. Bez dobre volje i angažovanja predsednika Sirije gospodina Asada i njegovih saradnika“.

Putin je posebno naglasio da je Siriji sada potreban sveobuhvatni sporazum o prekidu vatre, sa otpočinjanjem političkih pregovora. Takođe – da je Rusija predložila za to da se ti pregovori vode u Astani, glavnom gradu Kazahstana i da su se sa time već složili predsednik te zemlje Nursultan Nazarbajev, Asad, Redžep Tajip Erdogan i Hasan Rohani.

Andžej Zauha, novinar poljske televizije TVN, prvo je naglasio da se u poslednje vreme govori o udaljavanju njegove zemlje od EU, a i da slične tendencije postoje u još nekim zemljama, pa upitao predsednika RF: „Odgovara li Rusiji slaba Evropa i da li Rusija koristi te razmirice u svom interesu?“

— Mi želimo da u EU imamo pouzdanog, jakog i samostalnog partnera. Jer, ako se u građenju odnosa sa Evropom moramo obraćati trećoj zemlji – nama u tom slučaju nije interesantno da sa EU razgovaramo.

Neko od nedavnih evropskih lidera je rekao da su sve evropske zemlje male države, samo što svi još nisu shvatili. Ja sa tim nisam saglasan jer u Evropi postoje i velike države i mi se prema njima tako i odnosimo. A kako EU treba da gradi odnose unutar sebe – to nije naša stvar.

Već sam govorio da je Evropski parlament doneo više rešenja koja se u EU moraju obavezno primenjivati nego u svoje vreme Vrhovni sovjet SSSR. To je, dakle, velika centralizacija. Ali, nismo mi ti koji odlučuju da li je to dobro za Evropu ili nije.

Mi smo, u svakom slučaju, zainteresovani da gradimo odnose sa EU i težićemo ka tome.

Novinara Russia Today I. Petrenka zanimalo je šta Putin misli o američkoj demokratiji i onome što se sa demokratijom događa u svetu?

— Sa demokratijom postoje problemi. Mi o tome odavno govorimo, ali su naši američki partneri na to odmahivali rukom. Amerikanci imaju arhaičan izborni sistem, ali to je stvar američkog naroda.

Trenutno vladajuća američka (Demokratska) partija izgleda da je zaboravila izvorni smisao svog naziva jer je otvoreno pozivala elektore da ne poštuju volju svojih birača. Ali nadam se da će u SAD izvući pouke iz nedavnih izbora.

Stiven Rozenberg, BBC News: Gospodine Predsedniče, Vašu zemlju optužuju da je sponzorisala napade hakera i mešala se u predizbornu kampanju u SAD-u. Predsednik Obama je nagovestio, on zapravo misli da iza toga stoji Ruska Federacija a, verovatno i Vi jer se u Rusiji malo toga dešava bez vašeg znanja. On je Vama lično rekao da se prekine sa tim. Šta ste mu, gospodine Predsedniče, odgovorili na to? Da li možete da potvrdite da Vas je Vašington upozoravao da se ne mešate u američku predizbornu kampanju, da je poruka stigla preko takozvanog crvenog telefona – „vruće linije“, koja postoji između dveju strana?

Još sam hteo da pitam u vezi Donalda Trampa. Na njegovom Tviteru se juče pojavio post u vezi jačanja nuklearnog potencijala. Da li ste zabrinuti da u vezi sa tim da može početi nova trka u naoružavanju?

— Nova trka u naoružavanju, a tačnije preduslovi za novu trku u naoružavanju bili su stvoreni posle izlaska Sjedinjenih Država iz Sporazuma o PRO. To su očigledne stvari. Kad je jedna od strana jednostrano izašla iz tog sporazuma i izjavila da će za sebe praviti antiraketni „kišobran“, u tom slučaju druga strana treba ili da pravi isti takav „kišobran“, a nismo sigurni da to treba raditi imajući u vidu sumnjivu efikasnost takvog programa, ili stvarati nova efikasna sredstva za probijanje sistema protivraketne odbrane i usavršavanja udarnih kompleksa, na čemu mi i radimo, uspešno. Nismo mi ovo smislili. Mi smo prinuđeni da odgovaramo na izazov.

Dosta smo napredovali u tom smeru. Da, mi radimo na tome, radimo efikasno, ali u okvirima postojećih sporazuma. Hoću da podvučem – mi ništa ne kršimo, između ostalog ni START-3. Svi sporazumi u vezi nosača i bojevih glava se apsolutno poštuju.

Sasvim nedavno američki posmatrači su sedeli u našim nuklearnim fabrikama i gledali kako se kod nas prave rakete i nuklearne bojeve glave. Da li je to neko zaboravio? I umesto da se u takvom režimu sačuvaju naši odnosi, Sjedinjene Države su istupile iz Sporazuma o PRO. Nismo to mi uradili.

Istina je. napredovali smo u usavršavanju sistema nuklearne trijade, uključujući i sisteme za probijanje protivraketne odbrane. Taj sistem je mnogo efikasniji od same protivraketne odbrane koja danas postoji, to je istina. Verovatno to i izaziva kod Sjedinjenih Država želju da usavršavaju svoje nuklearne arsenale. Mi to znamo. Oni tako rade.

Recimo, u toku je zamena taktičkog nuklearnog naoružanja razmeštenog u drugim zemljama, uključujući i Evropu, čine to i kod vas u Velikoj Britaniji, to se dešava, to rade. Nadam se da slušaoci i gledaoci vaših programa, kao i korisnici interneta, znaju za to. U Turskoj, u Velikoj Britaniji i Holandiji u toku je zamena američkog nuklearnog oružja. Zato, ako neko i podstiče trku u naoružavanju, to nismo mi.

Hoću da istaknem, to je takođe važno za našu internu upotrebu, unutarpolitičku – mi nikada nećemo da dozvolimo da budemo uvučeni u trku u naoružavanju i da počnemo da trošimo resurse koji nisu za naš džep. Naši troškovi za odbranu u 2011. godini iznosili su 2,7 procenata BDP, ove godine biće 4,7, već sledeće će se smanjiti na 3,3, a do 2019. godine na 2,8 odto. Mi ćemo da čuvamo taj nivo, jer smo već uradili sve neophodno kako bi se krenulo sa trendovima modernizacije, koja bi trebalo da dovede do toga da do 2021. imamo 70 odsto najnovijeg i novog naoružanja. Sada je taj nivo već oko 50 odsto, u pojedinim segmentima oko 60, u nuklearnoj sferi – već 90 odsto. Zato nama sve odgovara, mi u potpunosti realizujemo naše planove.

Što se tiče mešanja i onoga o čemu sam razgovarao sa predsednikom Obamom, ako ste obratili pažnju, ja nikada ne govorim o onome o čemu sam u četiri oka pričao sa mojim kolegama.

Što se samog mešanja tiče, već sam jednom od vaših kolega iz Sjedinjenih Država rekao, gubitnička strana uvek traži krivca negde drugde. Bolje bi im bilo da kod sebe potraže probleme.

Evo, sve vreme zaboravljam da kažem ono glavno. A šta je po meni glavno? Pretpostavimo da su neki hakeri provalili poštu rukovodstva Demokratske partije SAD-a. Dakle da su to uradili neki hakeri. Međutim, kao što je pravilno rekao novoizabrani predsednik SAD, ko zna kakvi su to hakeri? Možda su se nalazili u drugoj zemlji, a ne u Rusiji. Možda je neko ležeći na kauču ili krevetu sve to uradio. Danas je lako prikazati zemlju iz koje dolazi napad a nalaziti se na sasvim drugom mestu.

Uostalom, zar je to bitno? Po meni je bitna suština informacija koje su hakeri predstavili javnom mnjenju. Da li su oni nešto tamo kombinovali, izvrtali? Nisu. Šta je najbolji dokaz da su hakeri objavili pravu informaciju? To što je, nakon što su hakeri predstavili manipulacije javnim mnjenjem unutar Demokratske partije, jednog kandidata protiv drugog, protiv gospodina Sandersa, rukovodilac Nacionalnog komiteta Demokratske partije podneo ostavku. To znači da je ona priznala da su hakeri predstavili istinu.

Umesto da se izvini biračima i kaže – izvinite, ne znam šta mi bi, neću više to da radim, popraviću se, oni su počeli da galame oko toga ko je izveo hakerske napade. Zar je to bitno?

A ono o čemu sam pričao sa predsednikom Obamom, ponoviću još jednom – nikada o takvim stvarima ne pričam javno, to je moje pravilo. Meni je poznato da je o tome o čemu sam navodno sa gospodinom Obamom razgovarao nedavno izjavu dao njegov pomoćnik. Pitajte mog pomoćnika, on će vam odgovoriti. Gospodin Peskov je ovde.

Svoju veliku prednovogodišnju konferenciju za medije Vladimir Putin je iskoristio i za to da pozove filmskog režisera Nikitu Mihalkova i porodicu Borisa Jeljcina da ne raspaljuju spor povodom memorijalnog centra bivšeg šefa države u njegovom rodnom Jekaterinburgu.

Otkrio je da je poslednjih dana razgovarao i sa Mihalkovom i sa Jeljcinovom mlađom kćerkom Tatjanom Dijačenko i bivšim Jeljicnovim bliskim saradnikom Valentinom Jumaševom. Tačnije da im je rekao da je vođenje diskusije povodom „Jeljcin Centra” nešto sasvim normalno ali da povodom pitanja koja se tiču istorije ne treba ići na raskol nego težiti pomirenjima.

Očito respektujući zamerke Mihalkova, naglasio je da povodom tog Centra postoje istorijski aspekti koji iziskuju „naročit pristup” i da ima u vidu pitanja koja se tiču predstavljanja nove istorije Rusije. Čak je ukazao da „neka pitanja” treba „tačnije izložiti”.

Mihalkov je – u diskusiji o državnoj politici u oblasti kulture do 2030. godine – upozorio da posetioci „Jeljcin-Centra” dobijaju „injekcije koje razaraju samosvest ljudi”. Naglasio je da je to „otrov” jer Centar „sebi dozvoljava ideologizovano tumačenje istorije”.

Centar se oglasio i odbacio kritiku, ukazavši da ga Mihalkov nikada nije posetio i da se ponaša kao oni koji su, u vreme SSSR, osuđivali Borisa Pasternaka a „Doktora Živaga” nisu ni pročitali.

U sve se umešala i Jeljcinova udovica, Naina, koja je optužbe Mihalkova nazvala „lažljivim”.

Mihalkov je, već kroz koji dan, posetio „Jeljcin-Centar” i objavio da ostaje pri svemu što je govorio. Pri tom je bio kategoričan: Jeljcin zaslužuje muzej, ali taj muzej ne sme biti „hvalospevni”. Pored ostalog i zato što mnogi u Rusiji o onome što je činio imaju u dobroj meri suprotno mišljenje od onoga što sugerišu eksponati „Jeljcin-Centra”.

Nezavisno od ovoga, Putin je na pres-konferenciji – odgovarajući na pitanja – govorio i o Ukrajini.

Novinarka državne agencije TASS, Veronika Romanjenkova, postavila mu je ova pitanja: „Ukrajinska kriza deluje zamrznuto, stvara se osećaj da su sukobljene strane odavne prestale da slušaju jedna drugu. Gde je izlaz iz ćorsokaka? Postoji „normandijski format”. Koliko je on efikasan? Da li ste imali želju da nešto promenite? Da li Vaši susreti sa liderima Nemačke, Francuske i Ukrajine nešto rešavaju? Uzgred, kako Vi gledate na perspektivu uvođenja bezviznog režima između Ukrajine i Evropske Unije?

— Još jedan Vaš kolega dizao je plakat „Ukrajina”. Izvolite i vi, postavite pitanje u vezi Ukrajine, a ja ću pokušati da sve to objedinim.

Nisam siguran da ćete moći da ovo objedinite. Vladimire Vladimiroviču, poslednjih godina Vaša zemlja je pod Vašim rukovodstvom uhvatila toliko građana Ukrajine da vas reditelji sa svetski poznatim imenima mole da oslobodite ukrajinskog reditelja (Sencova). Kao ukrajinski dopisnik, hteo bih da vas zamolim da pokažete samilost i da pustite dopisnika „Ukrinform” Romana Sušćenka jer procesi protiv građana Ukrajine izgledaju kao politički motivisani. Ako neko muči ljude, kao što su mučili krimske diverzante Zahteja i Panova, onda bih i ja priznao da sam špijunirao u korist Ukrajine, čak biste i Vi priznali. Ipak, hoću da preciziram pitanje. Vi često kažete da ste bili prinuđeni da štitite rusko stanovništvo na Krimu i u Donbasu. Prošle godine ste govorili da nikada niste krili da ste u Donbas slali ljude da rešavaju vojna pitanja. Precizirajte, gde to piše u Minskim sporazumima i da li Vi shvatate da će Rusi, ako ikada odete u penziju, za Ukrajince ostati okupanti?

— Bilo bi dobro da u Donbasu ukrajinsku vojsku ne smatraju okupatorima u njihovoj vlastitoj državi. O tome treba razmišljati. To je prvo.

Drugo, što se tiče oslobađanja, činimo sve da lica koja drže obe strane budu oslobođena. I što potpunija bude ta razmena, to će biti bolje.

U svoje vreme je predsednik Porošenko dao predlog da se razmena zarobljenika vrši po principu „svi za sve”. Sa time potpuno slažem. Ali kasnije se pokazalo da iza formule „svi za sve” stoje „momenti” koji ne odgovaraju predstavnicima Donbasa. Koji su to momenti? Prema stavu ukrajinskih vlasti, sva lica koja su pritvorena u Donbasu – pritvorena su nezakonito. Međutim, postoji veliki broj lica, koja se nalaze u zatvorima u Ukrajini i vlasti Ukrajine smatraju da su pravosnažno osuđena i ne žele da ih uključe u listu za razmenu. U tome je problem.

Ako smo već odlučili „svi za sve” onda treba doneti odluku o njihovom pomilovanju i sve pustiti, u protivnom biće teško da se dogovorimo.

Sada u vezi reditelja i novinara. Reditelji i novinari treba da se bave novinarstvom i pravljenjem filmova i pozorišnih predstava.

U vezi uhapšenih vojnika i predstavnika vojne obaveštajne službe Ukrajine: niko ih nije tukao niti mučio. Lako je proveriti njihova svedočenja. I predstavnici štampe mogu da provere da li su to predstavnici vojne obaveštajne službe ili nisu. Oni daju potpune informacije, ne samo prezime, ime, ime oca, već i brojeve njihovih jedinica, imena i prezimena komandanata, jedinica gde služe, iznose zadatke koje su dobijali, adrese i mesta tajnih sastanaka na teritoriji Ruske Federacije, uključujući i Krim. Sve informacije daju. To je čitav kompleks podataka, jedan potvrđuje drugi.

Treba to prekinuti. Ako bude postojala takva politička volja lakše će se rešiti i druga pitanja.

Još nešto u vezi reditelja i novinara. Naravno, niko ne želi da drži novinare, ako se oni bave svojim poslom. Ali recite, šta da radimo ako se reditelj, a to je dokazano na sudu, spremao za izvršavanje terorističkih napada? Pustiti ga samo zbog toga što je on reditelj? Po čemu se on razlikuje od oficira vojne obaveštajne službe koji je planirao da izvede isto to? Danas ćemo pustiti reditelja a sutra ćemo morati da pustimo vojne obaveštajce koji su se pripremali za teroristički napad? Po čemu se oni u ovom slučaju razlikuju? Danas ćemo pustiti jedne a sutra će doći drugi.

Moramo da se dogovorimo da se to prekine i tada možemo da razmislimo i o amnestiji. Nemam ništa protiv.

„Normandijski format” zaista ne pokazuje veliku efikasnost. Ostaje nam samo da žalimo zbog toga što on funkcioniše ovako tromo. Ali, nema nam druge. Lično smatram da rad u ovom formatu mora da se nastavi. Ako izgubimo ovaj mehanizam, ovaj instrument, situacija će degradirati i to brzo, a to ne želimo.

Što se tiče bezviznog režima za građane Ukrajine prema zemljama Evrope, to u potpunosti podržavam. Štaviše, smatram da je vizni režim u Evropi anahronizam iz vremena „Hladnog rata” i da ga se treba osloboditi što pre. I ako Ukrajina i ukrajinski građani dobiju pravo na putovanja u Evropu bez viza meni se čini da će to biti korak u pravilnom pravcu.

Međutim, koliko je meni poznato, reč je o mogućnosti izdavanja viza bez prava na rad. Postavlja se pitanje da li će se povećati priliv radne snage iz Ukrajine u Evropu? Naravno da hoće. U Rusiji, prema preliminarnim podacima, radi oko 3 miliona Ukrajinaca. Ako se u Evropi otvori bezvizni režim i tamo se bolje zarađuje, naravno da će ljudi, čak i iz Rusije, pokušati da se premeste tamo, utoliko pre ne treba ni govoriti o onima koji žele da se iz Ukrajine presele u Evropu da rade. To će biti ozbiljno opterećenje za tržište rada u Evropi.

Šta ovde, prema mom mišljenju, može da bude negativno za samu Ukrajinu?

Ako ne bude dato pravo na rad, onda će ljudi iz Ukrajine, koji dolaze da rade u Evropi, biti u startu stavljeni u podređeni položaj. To znači da će morati da rade nelegalno, odnosno da će dolaziti na, recimo, tri meseca u okvirima bezviznog režima, a da će se zatim vraćati na kratko u Ukrajinu, i odmah žuriti nazad. To znači da će nelegalno raditi. To znači da neće imati socijalnu zaštitu, da neće imati nikakvu drugu zaštitu. To će biti surova eksploatacija. I to je loše. Kad se već uvodi bezvizni režim treba dozvoljavati i rad.

Putin je ocenio da su odnosi RF i Kine dostigli dosad nezabeležen nivo:

„Privikli smo se da naše odnose nazivamo „strateškim partnerstvom”. Međutim, to je i nešto više od strateškog partnerstva”

Izvor Fakti, 23. decembar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u