STENLI KJUBRIK: HOLIVUD KOJI JE GOVORIO ISTINU

DEJVID LEMAJR Kjubrikova neizmerno zastrašujuća poruka je: čovečanstvo se može potpuno izmeniti. Može postati...

DEJVID LEMAJR

Kjubrikova neizmerno zastrašujuća poruka je: čovečanstvo se može potpuno izmeniti. Može postati monstruozno

Čovečanstvo će sebe uništiti. Sutra, naredne godine, jednom za par decenija ljudi će slediti svoje vođe preko litica i utonuti u zaborav. Svi to osećamo, ali, kao po kalupu pravljene vođe, istinu neprestano sakrivaju. Svega ovog smo svesniji u opasnim vremenima i tokom kriza, ili nas o tome uče oni koji govore istinu, dovoljno hrabri pojedinci koji otkrivaju laži društva.

Među ljudima koji idu okolo i govore istinu su aktivisti, novinari, romanopisci, pesnici, muzičari i holivudski reditelji, mada vrlo retko. Jedan od retkih filmadžija iz holivudske sterilne industrije laži je pokojni veliki Stenli Kjubrik, čiji najbolji filmovi razobličuju finu mrežu mitova, prevara, laži kojima su okružene naše ratne vođe i ratovi koje oni urede. Između 1957. i 1987. godine, u vreme Hladnog rata, Stenli Kjubrik je napravio četiri neverovatna antiratna filma. Ti filmovi (Putevi slave, Dr Strejndžlov, Ful metal džekit i – verovali ili ne – 2001: Odiseju u svemiru), kao nijedan u filmskom istoriji, otkrivaju pohlepu, nagone za ubijanjem i potpuno ludilo političkog i vojnog vođstva u 20. veku.

Ono što ove filmove čini posebno jedistvenima su ti potpisi i lako razumljive tehnike koje određuju Kjubrikov filmski stil i njegovu civilizacijsku ulogu čine bezgraničnom. Te tehnike uključuju poremećene i neljudske krupne planove; beskonačne ili možda kadrove koji deluju kao beskonačni, prošireni snimci; i, namerno uparena, paralelna scena. Kjubrik u svim antiratnim remek delima koristi ove tri tehnike, a to što ih je koristio pre pola veka tokom Hladnog rata je otrežnjujuće danas, tokom Novog hladnog rata, kao i tada, davno.

POREMEĆENI KRUPNI PLAN
Prvi tehnika koju Stenli Kjubrik koristi da postavi ogoljene kriminalne ili čak psihotične i suštinski vanzemaljske osobine naših lidera je poremećeni krupni plan. Kao njegov uobičajeni kolega, ovom tehnikom se uokviruje glava i lice subjekta. Navodno, to otkriva karakter, ali ništa u stvarnosti ne garantuje tako nešto. Krupni plan se može koristiti za bilo koju svrhu, što pokazuju i šljašteći sentimentalni krupni planovi, korišćeni da se pridobije sažaljenje za jadne žrtve zvaničnih neprijatelja. Kjubrik, međutim, govori istinu.

U Putevima slave, on otkriva koliko je general Brular žedan moći, a u Dr Strejndžlovu otkriva fanatičnost Džeka Trboseka iz njegovih staklastih očiju. Ovaj komandant puka naređuje da B-52, naoružani termonuklearnim oružjem, bombarduju Rusiju iz osvete jer su mu ukrali muškost fluorizacijom vode. U Ful metal džekitu otkriva psihozu Leonarda Lorensa. Ovaj poslednji je najpoznatiji Kjubrikov poremećeni krupni plan – sa Lorensom, malo izmeštenim iz fokusa, čiji pogled seva ispod obrva, kao slika koljača iz horora – ali nije to najmoćnije.

fulmetaldzekitNajekstremniji i krajnje duboki primer poremećenog krupnog plana pojavljuje se na kraju Odiseje u svemiru: 2001. U središtu ovog snimka je, neformalno nazvano, Zvezdano dete. Fetus Zvezdanog deteta sablasno sija iz utrobe, ide polako u levo, dok se u pozadini čuje kraj simfonije Riharda Štrausa Tako je govorio Zaratustra. Štrausova muzika i Ničeov traktat koji je inspirisao Štrausa govore publici sve što treba da zna: Zvezdano dete je übermensch, koga je Niče predvideo, svemoguće i potpuno bezosećajno za ljudske interese i usmereno na ciljeve koji su izvan moći razuma čovečanstva. Dalje, tu je i žeđ za moći i krvožednost, tajnovitost i neodgovornost (vrednosti bliske razumevanju čoveka-životinje), koji su doveli do pojave Zvezdanog deteta. U budalastom pokušaju da dođu do oružja vanzemaljskih tehnologija pomoću kojeg bi rivali Hladnog rata izašli iz ćorsokaka, Amerikanci iz Odiseje u svemiru: 2001 su izgubljeni, a sa njima i čitavo čovečanstvo.

Evo i pravog značenja tih neljudskih, ali i poremećenih krupnih planova Kjubrikovih ljudskih karaktera: čovečanstvo će u jednom trenutku da se pogubi i biće uništeno.

Druga tehnika koju Stenli Kjubrik koristi kako bi predstavio unutrašnju prirodu mitova i čestitke koje sâmi sebi daju ratne vođe za laži o ratu i o čovečanstvu uopšte je beskarajno produženi kadar. Obično kadar u filmu traje između pet i petnaest sekundi; produženi kadar traje duže, možda kao čitava scena, više minuta. Ovo produžavanje kadra ruši očekivanja publike, izaziva nelagodnost i tera gledaoca da napuste pretpostavke i grebu do smisla, da budu kritički mislioci i da konačno stignu do gorkih istina. Da tragaju za smislom, da budu kritični mislioci, i konačno stignu do Kjubrikovih gorkih istina.

NAMERNO UPARIVANjE SCENA
Ovo se pojavljuje u sva četiri antiratna filma velikog reditelja. Ima dugih scena u Ful metal džekitu kada se Leonard Lorens pretvara u čudovište, a u Dr Strejdžlovu ima beskarjnih telefonskih razgovora između predsednika Merkina Maflija i sovjetskog premijera. U Putevima slave ima produženih kadrova generala Miroa i pukovnika Daksa, koji su u agoniji i dolaze do brutalnog otkrovenja, kao kontrast vojnicima koji napreduju ka neprijatelju i sopstvenom pogubljenju. U Odiseji u svemiru: 2001 scena kada Hejvud Flojd putuje u američku bazu na Mesecu je remek-delo. Svrha ove scene nije da predstavi američku prednost na Mesecu, gde je upravo otkrivena vanzemaljska tehnologija. Njena svrha je da se Odiseja u svemiru: 2001 prepozna i predstavi kao antiratni film.

Međunarodna kosmička stanica, uz smirujuću i prijatnu muziku Johana Štrausa Na lepom plavom Dunavu, igra valcer kroz prazninu. U daljim scenama ovo mesto se potvrđuje kao mesto napetosti, intriga i obmana (Hladnog rata uprkos neutralnim tvrdnjama nauke). Flojdov uglađeni i izričito vojnički vladin šatl i četiri orbitalne platforme za nuklearno oružje se spajaju sa stanicom, u ovom plesu smrti daleko iznad Zemlje. Na svakoj od četiri platforme su zastave rivala iz Hladnog rata. Svaka nosi više nuklearnih bojevih glava, precizno navođenih (film je poznat i zbog toga što je blisko sarađivao sa NASA kako bi se bolje predvidele tehnologije 21. veka), koje sadrže dovoljno razornu moć da unište ceo region. Nedostatak slike može uznemiriti publiku više nego trofeji zbog napredne nauke, koji su ustvari ništa više nego obična toljaga za grubo batinanje i premlaćivanje neprijatelja.

Poslednja tehnika koju Kjubrik upotrebljava – namerno uparivanje scena – kako bi se ljudi prosvestili u vezi sa ludilom njihovih vođa, posebno onih sa prstom na crvenom dugmetu za nuklearno oružje. U filmovima su scene često uparene (to je ono što je paralelena montaža), ali Kjubrik je scene spojio i upario iz posebnih razloga. On pojačava kontrast i poređenja različitih parova scena da naglasi svoje otkrića. Paralelne scene pre i posle „ćebovanja“ u Ful metal džekitu pokazuju kako se Leonard Lorens pretvara u psihopatu. U Putevima slave, suđenje i scene iz kafane pokazuju nemilosrdnost vođa u poređenju sa običnim vojnicima, a drugi scena je još i jedna od najdirljivijih u istoriji filma.

starchildNaizgled par udaljenih scena u Odiseji u svemiru: 2001 ipak nosi neverovatnu tematsku težinu u filmu. Radi se o scenama nakon transformacija – prva je sa drevnim hominidom (Moonwatcher), druga sa Zvezdanim detetom (ranije astronaut Dejvid Bouman). U romanu Odiseja u svemiru: 2001 jasno se kaže da je monolit izmenio Dejvida Boumana i on ne oseća grižu savesti pri pomisli da detonira nuklearno oružje i završi sa čovečanstvom. Njegov cilj je da bude Sentinel (The Sentinel, prema naslovu kratke priče Artura S. Klarka, koja je bila početna osnova za Kjubrikov film) i spreči ljude da ospore veoma zagonetne vanzemaljce u filmu. Kako Klark sâm kaže, jednog dana će čovečanstvo sresti svoje „gospodare među zvezdama“.

SUOČAVANjE SA REALNOŠĆU
Isto tako, pošto su pretka modernog čoveka (Moonwatcher) ti isti vanzemaljci mentalno prepovezali pre oko četiri miliona godina, on ne oseća grižu savesti zbog istrebljenja svojih čovekolikih protivnika i privodi kraju istoriju svoje bivše vrste. Šta god da je bio pre, posle susreta sa monolitom, predak modernog čoveka (Moonwatcher) postaje Australopithecus afarensis, čovek koji koristi alat i jede meso. Kako Klark kaže, a Kjubrik prikazuje, on se pojavljuje kao „majstor svog sveta“ (isto tako funkcioniše Zvezdano dete).

Kjubrikova neizmerno zastrašujuća poruka je: čovečanstvo se može potpuno izmeniti. Može postati monstruozno.

Zvezdano dete je za publiku neka vrsta zla, ali nakon razmišljanja, publika mora da prizna da – barem drugim hominidima koji sporove rešavaju bez ubistva – Moonwatcher je vanzemaljac koliko i Zvezdano dete. A, ako je Moonwatcher takav, onda mora biti da je čovek 20. i 21. veka isto toliko vanzemaljac svojim bližnjima.

Koristeći tehnike poremećenog ili neljudskog krupnog plana umešno i moćno, uz beskrajno produžene kadrove i namerno uparene scene, Stenli Kjubrik otvara oči društvu i čini da ono vidi da su misli njegovih vođa hladne i smrtonosne kao i misli generala Brulara, pukovnika Džeka D. Trboseka, generala koji nadgledaju preporod Leonarda Lorensa kao ubice i vanzemaljaca koji pokreću apoteozu Dejvida Boumana tako da on postaje Zvezdano dete.

moonwatcherZa promene modernog čoveka nije neophodan crni monolit, samo pljačka, moć i visoki položaji. Svi razumemo da ove stvari utiču na ljude. Kada ih jednom steknu, vođe više ne mogu bez njih. Osim toga, oni rizikuju na sumanute načine kako bi ih sačuvali ili čak povećali. Ovi rizici se množe, dok na kraju nešto ne krene naopako, neka mala stvar, a čovečanstvo se stropošta i uništi. Obični građani ne mogu da veruju vođama da će sa njima biti bezbedni; opet, lideri su ledeni i udaljavaju se od znanja i svesti. Naša jedina sigurnost leži u suočavanju sa realnošću, kako je predstavljaju proroci kao što je veliki režiser Stenli Kjubrik, a potom i u otvorenom i predanom otporu.

Katehon

Kultura
Pratite nas na YouTube-u